Portal pametne poljoprivrede

Uprava za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u saradnji sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), drugu godinu zaredom nastavlja da radi na unapređenju upravljanja napuštenim poljoprivrednim zemljištem u državnoj svojini, ove godine kroz komponentu projekta „Jačanje ruralne konkurentnosti i produktivnosti u agrobiznis sektoru“.
Ova komponenta ima za cilj mapiranje napuštenog poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, koje predstavlja veliki potencijal za nove investicije i razvoj poljoprivrednog sektora, pre svega u delu koji se bavi organskom proizvodnjom, a sve u širem cilju unapređenja konkurentnosti u ruralnim područjima i podsticanju ekonomskog rasta.

Republika Srbija, usled bogatih zemljišnih resursa i povoljne klime ima veoma pogodne uslove za poljoprivrednu proizvodnju i poljoprivreda svakako predstvlja vitalni sektor srpske privrede. Učešće poljoprivrede u nacionalnom BDP-u u 2018. godini iznosio je 6,2% a spoljno trgovinska razmena u istoj godini, dostigla je 4,6 milijardi eura što je za 15,8 više od petogodišnjeg proseka a 15,9% ukupne radne snage zaposleno je u poljoprivredi. Uz to, podatak koji ohrabruje jeste da je sve više je žena koje se bave poljoprivredom.

Kako bismo povećavali i unapredili konkurentnost i produktivnost veoma je bitna efikasna upotreba resursa a najpre efikasna upotreba zemljišta. Procenjuje se da u Republici Srbiji svake godine ostane neobrađeno između 200 i 350 hiljada hektara obradivog zemljišta i livada, dok je površina napuštenih pašnjaka znatno veća. Upravo zbog ovakvih podataka projekat se fokusirao na identifikaciju napuštenog poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, kao velikog potencijala za privlačenje novih investicija i razvoj poljoprivrednog sektora, pre svega u delu koji se bavi organskom proizvodnjom.

Osim toga, analiza statusa napuštenog zemljišta i važećih propisa u ovoj oblasti pružiće osnov za preporuke za poboljšanje politika koje regulišu upravljanje napuštenim poljoprivrednim zemljištem. Pored toga,biće identifikovano poljoprivredno zemljište koje je pogodno za razvoj organske proizvodnje i pošumljavanje u svrhu uspostavljanja vetrozaštitnih pojaseva koji štite tlo.

Projekat se realizuje u 13 jedinica lokalnih samouprava koje su odabrane na osnovu relevantnih parametara kao što su: procenat nezakupljenog poljoprivrednog zemljišta u odnosu na ukupno raspoloživo zemljište, blizina glavnih putnih pravaca i koridora, mikroklima koja povoljno utiče na poljoprivrednu proizvodnju, ranjivost na eroziju, itd. Na osnovu pomenutih parametara odabrane su sledeće jedinice lokalnih samouprava: Valjevo, Ub, Osečina, Lajkovac, Mionica, Ljig, Čačak, Gornji Milanovac, Lučani, Ivanjica, Irig, Vršac (Veliko Središte) i Niš (Medijana).