Portal pametne poljoprivrede

Plodnost krava na farmi je zamajac za proizvodnju mleka. Prosečna dnevna proizvodnja i efikasnost ishrane krava veća su kada je kraći međutelidbeni interval. Međutim, kravama koje proizvode puno mleka nije uvek lako da ostanu steone i ponovo se otele oko godinu dana kasnije.

Dr Igor Prka spec.dr vet.

U suštini, svaki farmer koji se bavi mlečnim govedarstvom zna da bi međutelidbeni interval trebao biti oko 365 dana. U tom slučaju prosečna dnevna proizvodnja je za jedan litar dnevno veća nego kada je interval između teljenja oko 420 dana. Uprkos težnji da se postigne tih 365 dana, svakodnevnica nije takva. Kako se proizvodnja mleka povećava tako je i teže da krava ostane steona.

Pored zdravstvenih problema vezanih za papke i vime, plodnost je jedan od značajnijih razloga za rano izlučivanje krava. Ovo je posebno frustrirajuće, kada krava daje dosta mleka i ima zdravo vime i jake noge. Takva krava bi mogla da traje još dugo, ali zbog loše plodnosti, to nije slučaj.

Začeće, ali ne i steonost

Plodnost je složen proces kod krava. U većini slučajeva začeće, spajanje jajne ćelije sa spermatozoidom je uspešno. U čak 80 do 90 procenata, kod veštačkog osemenjavanja krava dolazi do začeća, ali u mnogim slučajevima embrion se ne naseljava u materici. Zbog toga procenat steonih krava po non return metodi, često ostaje ograničen na oko 55 do 65 odsto. Krava ponovo ulazi u polni žar nakon 21 dan. Ovaj takozvani rani embrionalni mortalitet farmer često i ne primećuje, nego misli da krava ponovo „traži bika“ jer „seme nije zakačilo“. Razlog za rani embrionalni mortalitet može se naći u slabim embrionima ili materici koja nije u stanju da prihvati embrion, na primer zbog infekcije. Činjenica da krava ponovo ulazi u polni žar 21. dana uglavnom je posledica ljudskog faktora i ishrane. Kod visoko mlečnih krava, zdravlje, telesna kondicija i smeštaj moraju da budu odgovarajući, u suprotnom doći će do problema sa plodnošću.

Na primer, acidoza buraga ili ketoza, ali i nivo ureje koji je previsok ili suviše nizak, može poremetiti hormonsku ravnotežu krave. To ima implikacije na kvalitet jajnih ćelija (a samim tim i na embrion) i okruženje u materici. Logično je da su šanse za opstanak embriona takođe značajno smanjene. Takođe i određene bolesti životinja mogu poremetiti plodnost. IBR i BVD takođe uzrokuju embrionalnu smrt. Ishrana i menadžment, takođe objašnjavaju zašto je kravama sa visokom proizvodnjom možda teže da se razmnožavaju. Plodnost je slaba karika kada ostali faktori na farmi nisu odgovarajući. Krava daje veliku količinu mleka, ali nema više energije za pokazivanje simptoma estrusa ili steonost. Međutim, postoji mnogo vrhunskih stada sa odličnom plodnošću, tako da je definitivno moguće kombinovati visok nivo proizvodnje sa kratkim intervalom između teljenja.

Kada osemeniti?

Najoptimalniji trenutak kada treba osemeniti kravu je u drugoj polovini polnog žara pa sve do samog kraja estrusa. To znači da kravu treba veštački osemeniti od osam sati pre, do osam sati posle stajanja u polnom žaru. Kada se koristi seksirano seme, šanse za uspešnu oplodnju su najveće kada se krava osemeni 16 do 24 časa od početka estrusa.

Lako telenje, zdrav početak

Ključni period za kravu može se definisatii kao 100 dana pre i posle telenja. Plodnost krave zapravo započinje već u periodu zasušenja. Da bi krava u sledeću laktaciju ušla kao plodna, period zasušenja treba da prođe optimalno, tako da krava lako može da pređe „prepreku“ do sledeće laktacije.

Krave koje se lako tele, nemaju metaboličke poremećaje, period babinja prođe bez problema, nemaju stres i infekcije vimena, imaće dobar početak laktacije. Ishrana ima presudnu ulogu. Pred teljenje unos hrane opada, ali veoma je važno da sveže oteljena krava odmah počne da jede veću količinu kvalitetne hrane. A to je moguće samo kada se bez problema otelila i ako nema tegobe zbog kojih će joj unos hrane pasti. Ovaj unos hrane tokom prvih dana nakon teljenja daje ton ostatku laktacije.

Negativni energetski balans

Krave će proizvoditi puno mleka, naročito na početku laktacije, dok ne dostignu vrhunac u proizvodnji oko dva meseca nakon teljenja. U ovom periodu gotovo je nemoguće hraniti kravu u skladu sa njenim potrebama, ali svakako je važno ograničiti ovaj negativni energetski bilans što je više moguće. To znači da krava mora da posegne za svojim telesnim rezervama da bi proizvela mleko, a to za rezultat ima proizvodnju NEFA (neesterifikovane masne kiseline). Ove toksične slobodne masne kiseline imaju negativan uticaj na pokazivanje simptoma polnog žara. Ovo objašnjava zašto krave koje puno gube telesnu kondiciju ne pokazuju simptome estrusa.

Polni žar počinje slabo, tako da krave ne pokazuju jasne simptome estrusa, dok je kvalitet jajnih ćelija smanjen i povećava se verovatnoća rane embrionalne smrti. Međutelidbeni period se povećava, pa tako i šansa za kravu da bude poslata na klanje. Jajnim ćelijama treba između 90 i 120 dana da sazriju u jajnicima. Jajna ćelija koju na kraju treba oplodit,i sazreće u periodu kada krava ima najmanje energije na raspolaganju. Ovo objašnjava zašto farmeri imaju utisak da se krave lakše ostaju steone na početku laktacije. Ove jajne ćelije su nastale tokom perioda zasušenja. Krave bi trebale da izgube najmanje moguće telesne kondicije u prvim nedeljama laktacije. Kada se ovaj gubitak ograniči na pola poena, krava će ući u svoj ciklus otprilike tri nedelje nakon teljenja.

Polni žar: Tri puta dnevno po 20 minuta

Krave su u estrusu oko 14 sati. Neophodno je u štali provesti po 20 minuta, tri puta dnevno, proveravajući simptome estrusa kod krava. Međutim, to je sve teže organizovati na velikim farmama zbog velikog broja drugih poslova. U ovakvim slučajevima, treba razmotriti korišćenje senzora ili pedometara.

Istraživanja pokazuju da oko 65% krava ostane steono nakon prvog osemenjavanja, a indeks osemenjavanja tj broj doza semena potrebnih za dobijanje steone krave je 1,8. Izazov je održati krivu telesne kondicije što je moguće ravnijom tokom čitave laktacije.

To takođe znači da krave treba uvesti u graviditet na vreme, kako bi se sprečilo da uđu u period zasušenja predebele. Debele krave takođe nose više rizika za probleme s teletom. A među farmerima je poznato šta ovi problemi znače za plodnost u sledećoj laktaciji.

Učiniti plodnost sastavnim delom gajenja krava

Iako je nasledljivost plodnosti prilično niska, preporuka je da se uključi u razmatranje prilikom odabira bika. Postoje velike razlike među bikovima, i kada farmeri koriste bikove sa ocenom ispod 100 za plodnost kćeri, što znači da će biti teže uvesti njihove kćerke u graviditet u poređenju sa korišćenjem bikova sa indeksom fertiliteta preko 100. Drugi važan razlog da se farmerima preporuči da uvrste plodnost u razmatranje, je sprečavanje ukrštanja u srodstvu, koje može prouzrokovati smanjenje šanse da krava ostane steona.