banner-image

Sneg je najbolja zaštita ozimih useva od zime

Nakon nicanja i razvoja tokom jeseni, biljke pšenice ulaze u zimu u toku koje su izložene štetnom uticaju raznih zimskih nepogoda, a pre svega niskim temperaturama. Usled ovih nepogoda mogu nastati razne štete a jedna od njih je izmrzavanje.

Izmrzavanje se javlja kao posledica neposrednog dejstva jakog mraza, u slučajevima kada usev nije pokriven snežnim pokrivačem. Ova pojava je naročito česta u krajevima sa malo snega u toku zime, pri golomrazici na – 15 stepeni i nižim temperaturama.

Osetljivost ozime pšenice na izmrzavanje zavisi od sorte, pored toga još od nekih faktora : od toga da li je na početku ili na kraju zime često smenjivanje toplog i hladnog vremena, od stepena kaljenja, od duvanja vetrova za vreme golomrazice, od dubine ležanja čvora bokorenja. Stepen izmrzavanja zavisi od uslova pod kojima deluju niske temperature ( debljina snega, sadržaj vode i dr ) i da li se pri tome ošteti ili uništi čvor bokorenja ili ne.

Ukoliko se ne uništi čvor bokorenja a nadzemni deo totalno izmrzne posle određenog vremena dolazi do regeneracije nadzemnog dela koji se u nekim slučajevima tako brzo regeneriše da minimalno utiče na smanjenje visine prinosa.
Postoji veliki broj podataka o uticaju raznih faktora na otpornost biljaka pšenice prema niskim temperaturama i mrazu, a samim tim i izmrzavanju, a koji u stvari deluju na pravac metaboličkih procesa. Dokazano je da postoji pozitivna korelacija između sadržaja šećera i otpornosti biljaka prema niskim temperaturama dok je negativna korelacija u vezi sa sadržajem belančevina.

Za naše uslove od velike je važnosti kao se biljke pšenice ponašaju u toku delovanja niskih temperatura koje mogu dovesti do izmrzavanja. U borbi protiv izmrzavanja preporučuje se : gajenje sorti otpornih prema izmrzavanju, zatim đubrenje uopšte, a naročito fosfornim đubrivima, blagovremena i na određenu dubinu setva.

Izvor: PSSS