Portal pametne poljoprivrede

Kompanija „Ravago“, jedan od najsavremenijih evropskih proizvođača premiksa za stočnu hranu, koncipirala je proizvod sa specijalnom namenom za jata koka starijih od 55 nedelja. Dopunska smeša pod nazivom „STRONG SHELL“ je posebno dizajniran kompleks sirovina sa ciljem poboljšanja kvaliteta ljuske jajeta.

Piše: ekspert kompanije Ravago Chemicals za živinarstvo Siniša Kljajić, dvm

Savremena proizvodnja konzumnih jaja opterećena je sve težim uslovima poslovanja s jedne strane, a bar naizgled olakšana konstantnim porastom proizvodnog potencijala savremenih hibrida koji se koriste u toj proizvodnji.

Evropska unija je nametnula veoma stroge, ponekad i nerazumne, standarde u proizvodnji, koji bi trebali da doprinesu dobrobiti životinja (welfare) ali u isto vreme zagorčavaju život proizvođačima. Zabranjena je upotreba sirovina životinjskog porekla (mesno-koštanog i ribljeg brašna), zabranjeno je indukovano mitarenje, ozbiljno se razmatra zabrana debikiranja (sečenje kljunova) a promene u menadžmentu su posebna priča. Konvencionalni kavezi su u EU već godinama zabranjeni, trenutno se najviše koriste tzv. “obogaćeni kavezi” (sa povećanim prostorom po kokoški, zatamnjenim gnezdom, dodacima za zatupljivanje kljuna itd.), zatim volijere (takoreći otvoreni kavezni sistem, sa slobodnim kretanjem ptica) i razni vidovi podnog držanja (u zatvorenim objektima ili na ispustima). Već je u najavi ukidanje tzv. obogaćenih kaveza u narednih nekoliko godina a sve se glasnije govori i o zabrani volijera, za koje se stidljivo provlači termin “kavez 2”.

Srbija veoma dosledno prati nametnute norme, mada sa ozbiljnim poteškoćama. Nije lako zameniti opremu za oko 4,5 miliona konzumnih nosilja. Pored toga, proizvođači su suočeni sa još dva velika problema. Prvi je nemogućnost izvoza ili provoza živinskih proizvoda (meso, jaja, prerađevine) u i kroz EU, a da se pritom iz te iste Evrope može uvesti bilo šta bez ikakve carine ili prelevmana. Srećom, u poslednje vreme najavljuje se rešavanje tog pitanja i otvaranje granica za naše proizvod. Drugi problem je zabrana upotrebe GMO žitarica i uljarica. Srpski ratari ne smeju da ih seju, fabrike stočne hrane ne smeju da ih koriste u proizvodnji hrane a živinari ne smeju da hrane svoje ptice ukoliko u stočnoj hrani ima GMO sirovina. Nasuprot tome, gotovo svi uvezeni živinski proizvodi potiču od životinja hranjenih GMO sirovinama.

U navedenim okolnostima, proizvodnja jaja je dovedena do ivice rentabilnosti (ponekad i ispod toga). Skupa hrana i sve skuplja tehnologija sužavaju manevarski prostor u ekonomici proizvodnje konzumnih jaja. Jedan od bitnih faktora u čitavoj konjunkturi je životni vek kokoške. Genetske kuće već neko vreme promovišu slogan: “Sto nedelja – 500 jaja”, što znači da se teži tome da kokoška izdrži u proizvodnji do svoje stote nedelje života i snese 500 jaja (bez mitarenja). I zaista, selekcija hibrida je stvorila kokoške koje imaju izuzetnu perzistenciju odn. istrajnost u nošenju jaja. Skorašnja naučna istraživanja su dokazala da 30% najboljih koka u dobro odgojenom jatu, svakodnevno snese jaje 300 dana uzastopce! Postotak nosivosti opada jer onih ostalih 70% koka lagano posustaje.

Ovakav genetski razvoj omogućio je produženje života koka do 80, 90 pa možda i željenih 100 nedelja. Koke bi sasvim izvesno postizale zadovoljavajuću proizvodnju jaja i u tako poznoj starosti ukoliko bi proizvodnja bila ekonomski opravdana. Najveći problem se krije u kvalitetu ljuske. Čim se broj jaja sa lomom ljuske poveća i pređe 2%, učestaju reklamacije od strane kupaca i proizvođači se odlučuju za prekid ciklusa tj. klanje jata.

Kompanija „Ravago“ je koncipirala proizvod sa specijalnom namenom za jata koka starijih od 55 nedelja. Dopunska smeša pod nazivom „STRONG SHELL“ je posebno dizajniran kompleks sirovina sa ciljem poboljšanja kvaliteta ljuske jajeta. Visoko-usvojivi vit. D3 pod nazivom „Hy-D“ (DSM), minerali iz morskih algi, soli masnih kiselina, ekstrakti biljaka i drugi sastojci sinergističkim dejstvom postižu značajna poboljšanja po pitanju kvaliteta ljuske u uslovima industrijske proizvodnje jaja. Zapaženo je višestruko smanjenje loma ljuske na farmama sa velikim brojem koka nosilja.

U narednom periodu očekuju se preciznija istraživanja u saradnji sa naučnim institucijama.