Portal pametne poljoprivrede

Za sezonske radnike u poljoprivredi sistem pojednostavljene, elektronske prijave doneo je višestruku korist. Od 2019. godine, otkako se primenjuje zakon koji uređuje pitanje povremenog rada na njivama i farmama, povećan je broj prijavljenih sezonskih radnika u poljoprivredi Srbije, i to deset puta. Ovi radnici dobili su za svoj rad sva prava koja iz takve vrste angažovanja proizilaze.

Prema podacima Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), koja je učestvovala u pripremi i uspostavljanju sistema elektronske prijave, u legalne tokove uvedena je polovina od 80.000 sezonskih radnika, koliko ih, prema procenama Zavoda za statistiku, ima u poljoprivredi. Većina ih je ranije bila angažovana na crno, bez ikakvih prava, plaćenih poreza i doprinosa, a sada ih poslodavci i država tretiraju jednako kao i druge zaposlene.

Sezonska radna snaga i dalje je preko potrebna, ne samo u povrtarstvu i voćarstvu, već i u drugim poljoprivrednim delatnostima. Nije lako imati fabriku pod otvorenim nebom, znaju poslodavci, čiji profit zavisi od vremenskih i tržišnih prilika, i koji su doskora u velikom broju slučajeva izbegavali da prijavljuju sezonce zbog dodatnih troškova, komplikovane procedure i nedovoljno fleksibilnog načina ugovaranja. Još teže je raditi na njivi – to znaju sezonci koji su do početka primene Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima bili uskraćeni za mnoga prava. O tome govori i iskustvo Humanitarnog centra Rom iz Obrenovca, koji se, između ostalog, bavi organizovanjem radnika za povremene poslove u poljoprivredi. U okviru nekoliko projekata ova organizacija nastojala je da doprinese boljem statusu romskih porodica pronalazeći im zaposlenje. Tako su, recimo, sezonski radnici iz Lazarevca bili angažovani na povrtarskim poslovima u Vojvodini, u Gospođincima, kod velikog proizvođača krastavaca, čije je matična firma u Nemačkoj.

– Velike kompanije imaju potražnju za većim brojem radnika, tu postoji veća mogućnost da se svake sezone angažuju novi radnici dok, recimo, manji voćnjaci imaju uglavnom organizovanu grupu radnika koja radi iz sezone u sezonu – kaže Ljubiša Jovanović iz Humanitarnog centra Rom.

Dodaje da je često prepreka u velikim voćnjacima i u proizvodnji povrća na otvorenom to što ima mnogo sezonaca i što poslodavci i nadređeni nemaju dobru komunikaciju sa radnicima. Zbog toga veće kompanije imaju više problema u pronalaženju i zadržavanju radnika.

Grupe koje je organizovalo udruženje Rom uglavnom čini 20 do 40 radnika. Jovanović naglašava da sistem elektronske prijave sezonaca donosi veliku promenu kada je reč o položaju povremeno angažovanih radnika, u smislu obezbeđivanja sigurne nadoknade, prijave kod nadležnih, osiguranja, ali i bolje komunikacije i uređenja celog sistema.

– Elektronsko prijavljivanje je veoma dobro za radnika, ali naši korisnici nisu bili dovoljno informisani pre ovog angažovanja o takvom načinu prijave. Smatramo da još uvek u mnogim sredinama zainteresovani za sezonske poslove nemaju saznanja o mogućnostima i prednostima elektronske prijave i da je potrebno dodatno raditi na promociji tog značajnog sistema – poručuje Jovanović.

I organizacija Fenomena iz Kraljeva dala je doprinos ovom pitanju, realizujući projekat „Sezonsko zapošljavanje u poljoprivredi“ u okviru GIZ-ovog programa “Migracije za razvoj”. Cilj ovog programa je socioekonomska reintegracija povratnika iz Nemačke i lokalnog stanovništva iz teže zapošljivh grupa. Projekat je podrazumevao informisanje korisnica i korisnika o mogućnostima sezonskog zapošljavanja.

Predstavnica organizacije Aneta Dukić kaže da je među sezonskim radnicima sa kojima je Fenomena bila u kontaktu bio ujednačen broj muškaraca i žena, s obzirom na to da često supružnici dolaze zajedno na posao, pa i cele porodice. Većini je to jedini izvor prihoda.

– Većini korisnika i korisnica sa kojima smo razgovarali u početku nije dovoljno jasno zašto se radi elektronska prijava i nema pisanog ugovora i pomalo se pribojavaju da će izgubiti primanja poput socijalne pomoći i da će biti izbrisani sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje. Međutim, kada saznaju da je zakonom predviđeno da zadrže svoja prava i kako shvataju da su zdravsteno osigurani na radnom mestu i kako redovno primaju naknade za rad, stiču i dodatno poverenje u sistem. Sistem može biti od koristi sezonskim radnicima i radnicama koji nastoje da što veći broj dozvoljenih dana rade u toku godine, ali je mnogima potrebno dodatno informisanje o svim prednostima prijavljivanja – naglašava Aneta Dukić.

Rade Petković iz mesta Manđelos, uspešan student Građevinskog fakulteta u Beogradu, jedan je od sezonaca iz sistema elektronske prijave. Po rečima poslodavca, velikog proizvođača duvana i povrća Branka Ostića, Rade je izuzetan radnik pa ga angažuje već par godina na povremenim poslovima i elektronski prijavljuje.

– Već četiri godine radim na Ostićevom gazdinstvu. Otkako sam na fakultetu, radim od kraja juna, kada se završe ispitni rokovi, do početka oktobra. Radim na poljima duvana, krastavaca, a bio sam angažovan i na transportu paradajza. Za mene, sve to je izuzetno korisno i dragoceno. Imam prihod, plaćeni su mi doprinosi za penzijsko osiguranje, obezbeđeno mi je i zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu. Međutim, pored svega toga imam i još jednu veliku korist. Naime, za mene rad na ovom gazdinstvu predstavlja i dobru praksu, jer sam prošlog leta, recimo, bio angažovan na poslovima navodnjavanja krastavaca a na fakultetu imam predmet “navodnjavanje” tako da mi i u tom smislu rad na njivi dobro dođe – kaže Rade Petković, student treće godine na Odseku za hidrotehniku i vodno ekološko inženjerstvo.

Prema zakonu, sezonski radnik je radnik kojeg poslodavac angažuje za obavljanje sezonskih poslova uz novčanu naknadu. Dakle, oni koji rade bez naknade za rad ne spadaju u sezonske radnike. Zakon propisuje i da radnik ne može biti angažovan više od 120 dana u kalendarskoj godini na sezonskim poslovima kod jednog poslodavca. Ukoliko poslodavac angažuje sezonskog radnika i po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, i u tom slučaju radnik ne može da radi više od 120 dana u kalendarskoj godini, računajući zbir dana po oba osnova radnog angažovanja.

Sezonski radnik ima pravo da za svoj rad bude plaćen, i to po času rada. Najniži iznos radnog sata ne sme biti niži od minimalne cene rada. Naknada za rad isplaćuje se na kraju radnog dana ili u drugim dogovorenim rokovima. Nezavisno od visine dogovorene dnevnice, poslodavac ima obavezu da za sezonskog radnika na kraju meseca plaća doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, čime radnik stiče pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje.