Portal pametne poljoprivrede

Početkom marta, ovih dana uoči Dana žena, porodica Arsena i Slađane Jozanov iz sela Crna Bara, u opštini Čoka, počela je prvu berbu, jer je posvećena cvećarstvu i na malom posedu koji čine samo šest plastenika površine oko 2.000 kvadratnih metara. Jozanovi se jedini u selu i okolini bave proizvodnjom saksijskog cveća.

Pod plastenicima i u direktnoj prodaji cveća koju na pijacama obavljaju sami, posla imaju preko cele godine, znaju da cene ono što proizvedu i ne žele da robu prodaju preprodavcima i prepuste im deo zarade.

Rasadnik cveća “Jozanov”, poput većine gazdinstava koja se bave ovom vrtsom proizvodnje, prihode ostvaruju od početka sezone povodom Dana žena, pa do do pvih dana novembra kada su najtraženije hrizanteme za hrišćanski praznik Svi sveti.

Arsen se školovao za mašinsku struku i jedno vreme radio u beogradskoj “Mostogradnji” i Zemljoradničkoj zadruzi “Crna Bara”, a Slađana je radila kao trgovac, dok nisu okrenuli list i odlučili da budu sami svoje gazde, na svojoj okućnici.

 Cveće isplativije od povrća

Pre petnaestak godina prvo su krenuli sa plasteničkom proizvodnjom zelene salate, rotkvica, paradajza, krastavaca i drugog povrća, ali su se 2014. godine preorijentisali na cvećartsvo. Uz druge okolnosti, prevagnulo je to što je zarada u cvećarstvu veća.

– Povrće smo proizvodili dok nam nekontrolisani uvoz nije pokvario računicu. Osposobili smo grejanje u plastenicima da bi mogli da za pijacu ranije izađemo sa paradajzom, gde se moglo najviše zaraditi. Jedne sezone baš smo dosta uložili puno truda i energenata za grejanje plastenika i kada je paradajz dospeo za tržište, prodavao sam kilogam na pijaci u Senti  za150 dinara, a uvozni paradajz iz Albanije preprodavci su nudili za 80 dinara. Kada smo na kraju te sezone podvukli crtu, ispostavilo se da nije bilo zarade, pa kada smo već imali podignute plastenike odlučili smo se za cvećarstvo – priseća se Arsen Jozanov.

Domaćin iz Crne Bare ukazuje da su i u cvećarstvu ulaganja velika, jer sve što je neophodno za proizvodnju kvalitetnog cveća se uvozi i skupo je, ali ipak nalaze bolju računicu nego dok su se bavili povrtarstvom.

Za početak sezone za pijace su spremili primule, ciklame, saksijske karanfile i drugo cveće, kome se pripadnice lepšeg pola obraduju za praznik, a potom se sezona nastavlja ponudom petonija, kadifa, muškatli… Najkraće rečeno, nema šta se od cevća ne odneguje ispod plastenika u Rasadniku cveća “Jozanov”.

– Proizvodimo ono sezonsko cveće koje se najviše traži na pijacama, mada, probali smo da asortiman obogatimo i atraktivnijim vrstama cveća. Međutim, ljudi imaju svoje navike u ulepšavanju svojih domova i okućnica, tako da retko ko hoće da isproba nešto novo – napominje Jozanov.

 Proizvodnja poskupljuje, cene cveća stagniraju

Sve što se ulaže u cvećarstvu, od humusa, saksija, semena i zaštitnih sredstava i energenata, poskupljuje, a cene cveća stagniraju, konstatuje Arsen. Tako navodi da su 2014.godine tri petonije prodavali za 100 dinara, da im je ista cena bila i proletos, takođe i na početku ove sezone, a svi inputi su tada bili po mnogo jeftiniji nego danas.

– Ranije je zarada u cvećarstvu bila veća, pa sada da bi držali korak i opstajali moramo da radimo i proizvodimo mnogo više, stalno povećavamo količine cveća, jer sa malim količinama ne možemo da se pokrijemo. Najviše radimo porodično. Pored mene i supruge Slađane, pomažu dvoje dece koji su već studenti, sin Nemanja koji završava kriminalistiku i ćerka Jelena je na studijama stomatologiju u Novom Sadu. Kada je više posla u plastenicima i kada treba pakovati cveće za izlazak na pijacu angažujemo dve radnice – dodaje Arsen.

Mada su u Crnoj Bari i okolnim selima na severu Banata, Jozanovi jedini koji se bave cvećarstvom, na tržištu se suočavaju sa konkurencijom iz drugih mesta. Jozanovima ne smeta zdrava konkurencija, čak šta više, kažu da nije loša i ne smeta im kada sa drugim cvećarima iznese i direktno prodaju svoju robu na pijacu, ali ukazuju da im smetaju preprodavci i njihov odnos prema proizvođačima.

Od proizvođača roba jeftinija nego od preprodavaca

– Preprodavci najčešće dođu za pijačnu tezgu i raspituju se zašto mi naše cveće prodajemo jeftinije. To je zato što oni ne mogu da nabave robu istog kvalitete i da je prodaju po ceni po kojoj je mi nudimo mušterijama. Držimo tezge na pijacama u Adi, Kanjiži i Senti, pa se tako lane preprodavac na pijaci u Senti bunio zašto ciklame prodajemo za 300, kada ih on prodaje po 400 dinara. Mi koji u proizvodnji učestvujemo od pripreme plastenika i zasnivanja proizvodnje pa do prodaje na pijaci, znamo i da cenimo koliko cveće stvarno vredi. Proizvodnja je najbitnija, kao i svakoj proizvodnji u poljoprivredi, pri čemu je bitno da imate kontinuitet i kvalitet. Jer ako cveće nije kvalitetno kupci vas na pijaci zaobilaze. Mi nemamo druga stalna primanja, cvećarska proizvodnja u plastenicima nam je jedina delatnost, za koju supruga i ja imamo registrovana dva gazdinstva, pa smo cvećarstvu potpuno posvećeni. I naši roditelji kada nam dolaze u posetu prigovaraju, zato što stalno radimo, ali u cvećarstvu uvek ima neodložnih poslova, mora se zalivati ili obaviti neki drugi posao, bez obzira ko dođe u goste – naglašava  Arsen Jozanov.

Cvećari iz Crne Bare su do sada u više navrata konkurisali za subvencije radi unapređenja proizvodnje, koju nastoje stalno da usavršavaju. Zalivanje cveća im predstavlja veliko opterećenje, jer je u plastenicima puno saksija sa cvećem, pa planiraju da taj deo posla automatizuju da sebi olakšaju, jer sada uz dosta napora uspevaju da obave posao u proizvodnji, pakuju cveće pristiglo za prodaju i budu za pijačnim tezgama.

– Glavno tržište su nam pijace u Adi, Senti i Kanjiži, probali smo jesenas i u Kikindi, gde tražimo odgovarajuće mesto, pošto je u toku gradnja nove gradske pijace. Našli su nam dva metra mesta, ali to je nedovoljno da se izloži ponuda 20 do 30 vrsta cveća, sa koliko idemo na pijacu. Lepota cveća i police iziskuju više mesta. Cveće ne prodajemo na veliko i tako će biti sve dok možemo sami da ga prodamo na pijacama. Proizvodnju povećavamo toliko, koliko sami možemo da prodamo na pijacama i to je najsigurnije. Prodajom preprodavcima nije isplativa i ne uklapa se u našu računicu. Oni hoće provoklasnu ekstra robu, a da bude jeftina, da bi mogli što više da zarade – predočava Jozanov.

Plivaju kako znaju i umeju

Porodična proizvodnja cveća Jozanovih je u kategoriji malih gazdinstava, a Arsen smatra da su u poljoprivredi ugrožena i mala i velika gazdinstva.

– Mali u proizvodnju ulažu malo, pa u slučaju nepovoljnih prilike na tržištu ili nekih drugih razloga malo će i izgubiti, a ovi što rade na veliko kada “puknu” teško će se podići. Kada smo krenuli sa cvećarstvom, mnogi su nam govorili, da će svi mali propasti, ali kada se suoče sa teškoćama mali se lakše podižu nego veliki. Mi probamo da plivamo kako umemo i znamo, nosimo se sa konkurencijom i opstajemo, uspevamo da školujemo dva studenta. Iščekivali smo da što pre krene prodaja cveća, jer smo se bukvalno ispucali ulaganjem u proizvodnju do poslednjeg dinara. Od 1.novembra kada završimo sa prodajom hrizantema za praznik Svi sveti, više od četiri meseca samo ulažemo u proizvodnji i pred Dan žena i sam praznik, nama cvećarima je prva berba – ističe Arsen Jozanov.

Irena Nađ