banner-image
banner-image

Savet iskusnog voćara: Kako sa minimalnom zaštitom do sigurnog prinosa

Slavoljub Milojković rodom je iz sela Sićeva, u opštini Niška banja, a voćarstvom se bavi više od 40 godina. Od vremena kada je sa ocem radio u voćnjacima situacija se mnogo promenila. Iako ima posao u Nišu uspeva da, uz minimalnu primenu hemijskih preparata, svake godine ostvari prinose koji ne zavise od toga da li je godina rodna ili ne. Evo i kako.

Slavoljub Milojković, 40 godina u voćarstvu

Neki bi rekli da su Slavoljubovi voćnjaci mali, drugi bi rekli da ima više od mnogih koji od toga žive. Slavoljub uzgaja grožđe na 35 ari, šljivu na 40 ari, jabuku na 20 ari i krušku na 10 ari. Bogatstvo njegovih voćnjaka i vinograda je u raznolikosti sorti.

– Kod grožđa su zastupljene sorte: župljanka, smederevka, beli sovinjon, frankovka, merlot, kaberne, hamburg i još neke stone sorte. Imam zasad jabuke star 50 godina i tu imam sorte zlatni delišes i ajdared, dok u novom zasadu (3 god.), pored ovih sorti, dodao sam i jonagold, mucu, gloster. Od kruški je pre dve godine zasadio sorte viljamovu, karmen i kaluđerku – priča nam Slavoljub Miojković.

Slavoljub je jedan od malobrojnih koji nije zapustio ili prodao to što je nasledio od oca. Blizina sela je bila ključna, ali svakako i dobra organizacija života, jer vinograd i voćnjaci traže konstantnu pažnju. Ipak, kada nešto volite i kada vam je srce tamo, sve se može uraditi.

Sa druge strane, kako kaže, situacija u selu je katastrofalna, što se tiče poljoprivredne proizvodnje. Posle raspada zadruge i velikog vinarskog podruma početkom ovog veka, počelo je da propada i selo.

– Danas u selu ima par porodica koje se ozbiljno bave poljoprivredom, većina ljudi čeka u redu ispred pošte da primi penziju, socijalu ili neku novčanu pomoć pre izbora. Institucije (pošta, ambulanta, škola, predškolsko…) rade jedan ili dva dana u nedelji. Objekti bivše zadruge samo menjaju vlasnike, niko od njih za 20 godina nije otkupio niti preradio ni gram voća ili grožđa – kaže Slavoljub.

Na godišnjem nivou Slavoljub ima solidan prinos:  4-5 tona grožđa, 6-7 tona šljive i do 3 tone jabuka. Voćnjake obrađuje sam, jedino u vinogradu pomogne supruga. Radi se vikendom i kad je dan dugačak, svaki drugi dan posle posla, dok ostale dane Slavoljub posvećuje svojoj drugoj ljubavi – ribolovu.

Solidan godišnji prinos kod svih kultura

– Ima dosta istine u mojoj pošalici da, zahvaljujući pecanju, uspeva i voćnjak, jer da svaki drugi dan idem na pecanje, od ženinog gunđanja ne bi se dolazilo kući – šaljivo će Slavoljub.

Od mehanizacije koristi samo ono što mu je neophodno za rad.

– Imam traktor za transport, mali motokultivator za međurednu obradu zemljišta, motornu prskalicu za prskanje (nije samohodna), trimer za košenje korova u voćnjaku. Do pre dve godine sam imao Reno Kanggo , koji je služio kao dostavno vozilo, ali sam od dostave robe odustao, sada prodajem isključivo od kuće – navodi Slavoljub.

Kako sam kaže, radnike angažuje jedino u berbi, ali je veliki problem naći radnike, a zatim i računicu.

– Jesenas je šljiva na otkupnim mestima plaćana 15 din/kg, radnici su koštali 5 din/kg , što je daleko od svih kalkulacija proizvodnje, gde se na berbu opredeljuje 20% od cene proizvoda – kaže Slavoljub.

Minimalnom hemijskom zaštitom do zdravog i  kvalitetnog voća

Što se tiče zaštite voćnjaka, Slavoljub se trudi da hemiju koristi samo kad mora. Prvenstveno zbog zdravlja svoje porodice i drugih ljudi, zatim, troškovi za održavanje su manji. Osim toga, on ima svoj stav po ovom pitanju.

– Voće prskam minimalno, na početku vegetacije i ako su česte i velike padavine. Prskam protiv pepelnice i plamenjače grožđe, kao i protiv čađave krastavosti jabuku i šljivu. Nekad sam primenjivao i zaštitu protiv truleži plodova, dok nisam primetio da imam više truleži, nego li ljudi koji voćnjak oprskaju jednom ili nijednom – objašnjava Slavoljub i dodaje – Nije farmako industrija bez razloga delatnost koja po obrtu kapitala i profitu, spada u vodeće delatnosti, odmah posle narkotika, a pre oružja. Ubeđen sam da kroz jedan preparat koji je lek za neku bolest, plasiraju patogen druge bolesti. I da nije tako, voleo bih da mi neko napravi kalkulaciju, koliko košta zaštita jabuke, ako je tretiram 20 i više puta kako nalažu kalendari prskanja voća svih farmaceutskih kuća.

Kako sam kaže, on sa minimalnim tretmanom dobija zdrave i kvalitetne proizvode.

Nova regulativa ukidanja pesticida biće mrtvo slovo na papiru

Minimalni tretman a jabuke odličnog kvaliteta

Nova regulativa koja nam dolazi iz Evropske unije donosi smanjenje broja pesticida u biljnoj proizvodnji. To nije mimoišlo ni voćarstvo. Masovno se ukidaju mnoge aktivne materije, mnogi pesticidi su već zabranjeni, a njihovo mesto zauzimaju biološke zaštite. Mnogi proizvođači više ne znaju šta smeju, a šta ne smeju da koriste, uplašeni su da će imati manje prinose i da će im štetočine i bolesti devastirati zasade. Sa druge strane, ako koriste nedozvoljena sredstva imaće problem sa plasmanom.
Pitali smo Slavoljuba šta on misli o tome.

Po njemu, uvođenje novih regulativa u zaštiti biljne proizvodnje je dobra stvar, ali smatra da će biti mrtvo slovo na papiru, kao i svi drugi zakoni koje ova država donosi, a koje ne sprovodi.

– Da li je iko, ikad, uradio analizu nekog proizvoda na pijaci ili marketu, da li je iko, ikad, platio kaznu ili zaglavio apsanu zbog plasmana neispravne hrane? Pre dve godine, zbog takvih stvari s ruske granice se vratila ogromna količina jabuka i obustavio se dalji izvoz. Te jabuke završile su na pijacama u Srbiji. Do tog trenutka jabuke sam prodavao po ceni 50 din/kg kod kuće, kada sam otišao na pijac u Belu Palanku, prodavci koji na svojim tezgama pored gaća, baterija, tehničke robe i ostalih proizvoda iz Kine i Turske, prodavali su lepšu jabuku od moje po ceni od 25 din/kg. Pošto te ljude poznajem, na pitanje odakle im roba, sledi odgovor – doteraše dva šlepera i dadoše nam po 10 din/kg. Epilog je sledeći, nisam ni istovario moju robu, vratio sam se kući i 2 tone jabuke završiše u rakiji – objašnjava nam Slavoljub.

Kako sam navodi, ništa ne znači bilo koja regulativa, ako je nadležne službe ne sprovode.

– Bilo koji problem da se desi inspekcijske službe peru ruke i šalju te od jednih do drugih vrata, nema više stručnih službi na terenu, u selu, svi su u kancelarijama, nažalost zaposleni prema tome na koliko mitinga i izbornih skupova su bili, i koliko su glasova na izborima obezbedili. Možda mi komentari liče na politički ostrašćene, ali je ovo cela istina unazad 20 godina, zasnovana na mom ličnom iskustvu i stažu u poljoprivredi, koji traje već 40 godina. Počeću da im verujem kada prvo tehnološki opreme nadležne službe potrebnom opremom i aparatima i kada stručni ljudi počnu da rade analize proizvoda, pa tek onda donesu zakon. Ne radi se tu o velikim sredstvima, radi se samo o dobroj volji. I ovo govorim na osnovu činjenica, pošto mi je jedna ćerka doktorant hemije na PMF-u u Nišu i bavi se tim stvarima – objašnjava nam Slavoljub.

Nije problem samo u državi, za neke stvari su krivi i sami proizvođači

Znanje i odgovornost u primeni hemije ključno

Slavoljub je u stalnom kontaktu sa ljudima iz svog sela, za koje važi da su ozbiljni proizvođači. Međutim, kako navodi, čak ni oni dovoljno ne poznaju zaštitu i mnogo greše u njenoj primeni.

– Slušaju savete iz poljoprivrednih apoteka, po pravilu kupe najskuplja sredstva, po savetu „ stručnjaka“  stave jaču dozu hemije, prskaju atomizerima i opet imaju pokvareno grožđe. Nekoliko puta sam pokušao da mi zaštitari iz apoteka objasne zašto treba stavljati veću koncentraciju zaštitnog sredstva, od preporučene  fabričkim uputstvom i nikad nisam dobio prihvatljiv odgovor – navodi Slavoljub.

Zbog ovih mera zasad iz 1974. godine i dalje donosi dobre prinose

Slavoljub rezidbu voćnjaka radi svake godine i smatra da je to jedini način da se stablo održi u funkciji i da donese prinose koji ne zavise od rodne ili nerodne godine.

– U isto vreme kada radim rezidbu, radim i skidanje mumija plodova, jer su one izvor patogena. Zahvaljujući rezidbi u funkciji je i dalje zasad od 80 jabuka iz 1974. godine koji daje prinos od 30-40 tona/ha – objašnjava nam Slavoljub.

Kako dalje navodi, na temperaturne promene ne obraća pažnju, kao ni na eventualni prolećni mraz, te ne štiti voćke od mraza.

– Priroda mora da radi svoje, tako da i ako se desi šteta jednom u 10 godina od mraza, mnogo je manja od štete koje trpim svake godine zbog niske cene proizvoda. Stabla novih zasada sam zaštitio mrežom, pošto u ataru ima dosta srna i zečeva koje prave štetu – kaže Slavoljub.

Gimnastika oko plasmana, sa cenama koje stagniraju

Slavoljub ne krije kako stoje stvari sa plasmanom i cenama i kako se snalazi.

Vino prvo napravi za sebe

–  Prvo sebi napravim dobro vino (belo i crno), bez filtriranja i bez dodavanja razne hemije, ostatak grožđa završi u buradima i kacama stalnih mušterija. Šljivu i jabuku sam do pre par godina pretežno prodavao za konzum, na kvantaškoj pijaci ili direktno piljarama i pijačnim tezgama. Pošto je ovakav način prodaje postao vrlo zahtevan i nije mi donosio veću finansijsku dobit (zaradu ostvari zadnji u lancu prodaje) prestao sam s tim. Sada ručno ubranu šljivu prodajem isključivo po narudžbini, ostatak prodajem za rakiju, tek pošto šljiva sazri i sama padne s drveta. Obično berem i skupljam šljivu mesec dana pošto ostali završe berbu. Od neprodatih šljiva ispečem rakiju ili se desi da ostanu u voćnjaku. Jabuku čuvam u podrumu, u prirodnom ambijentu, bez dodatnih ulaganja, do maja meseca. Ako je dotle ne prodam, zna se, kazan – objašnjava nam Slavoljub.

Slatka, džemove, kompote  njegova žena pravi za sopstvenu upotrebu. U planu im je mini solarna sušara za voće koja će služiti za sopstvene potrebe, a kasnije – ko zna.

Što se tiče cena – zadovoljan nije, ali uspeva za porodicu da obezbedi siguran dodatni prihod.

– Prošle godine šljiva se prodavala po 20-40 din/kg, u zavisnosti da li je za rakiju ili konzum (na otkupu je bila 15 din), jabuku prodajem po 50-70 din/kg. Grožđe sam prodao po 50 din/kg. Rakija ima cenu 400-500 din/l u zavisnosti od vrste i količine. Cene se ne menjaju zadnjih 10 godina, iako je sve drugo poskupelo, ali to je usud seljaka i zbog toga mlađe generacije beže iz sela i idu da motaju kablove za 200-300 eura – kaže Slavoljub.

On savetuje mladima da u voćarstvo ne ulaze da bi zaradili novac, bez prethodnog znanja, samo na osnovu neke priče.

– Najbolje je da s nekim malim ulaganjem probaju, posle će im se kazati samo. Znam puno primera gde su ljudi uložili veliki novac, podigli kredite i pukli su. Morate uvek imati na umu da je poljoprivreda živa i promenljiva stvar – zaključuje Slavoljub.

Tijana Todorović

Autor fotografija: Slavoljub Milojković, voćar iz Sićeva