banner-image
banner-image

Cene soje, suncokreta, kukuruza u uzletu, šta paori da očekuju

Na srpskom tržištu cene ratarskih kultura obaraju rekorde, a visoke su i dalje i na globalnom nivou. I za trgovce i za upućene u svetska i domaća dešavanja ovih dana iznenađenje je suncokret koji je za terminsku prodaju prestigao 400 evra po toni a očekuje se da će još ići naviše.

Soja beleži najviše cene u proteklih nekoliko godina – na Produktnoj berzi u Novom Sadu prošle nedelje dostigla je 66,5 dinara po kilogramu bez PDV-a i ponovila cenu iz marta 2012. godine koja se pamti kao veoma visoka.

Dokle će cene rasti i šta naši ratari mogu da očekuju u ovoj godini – pitali smo berzanske stručnjake i trgovce paorskom robom.

Sejte soju i suncokret, biće dobra cena

Soja jeste premašila 65 dinara po kilogramu ali su ostale minimalne količine kojima se retko trguje i zato dostiže tu cenu, saznajemo od trgovaca i velikih organizatora proizvodnje soje.

Oni kažu da je ovih dana na tržištu najzanimljivije kretanje cene suncokreta koja je oko 400 evra za tonu u terminskoj prodaji, kao i kretanje cene pšenice koja sad može da se terminski ugovori po 170 dinara za tonu u luci.

Njihova preporuka ratarima je da seju suncokret i soju više nego lane jer će, procenjuje na osnovu tržišnih kretanja, uljarice na jesen imati dobru cenu.

Soji i suncokretu predviđa se dobra cena ove godine

Dugogodišnji berzanski stručnjak i agrarni analitičar Žarko Galetin ocenjuje u razgovoru za Agrosmart da je značajan generator, možda ne i presudan, koji je sve to pomerio naviše – psihologija prouzrokovana korona krizom.

-Ona je dovela do toga da se i dalje ne zna kada će rast cena stati, kako će se države ponašati. Prve reakcije zemalja na krizu izazvanu virusom korona bile su mere ograničenja i zabrane izvoza, odnosno uvozno-izvozne takse. Veliki proizvođači bojali su se da ode previše robe napolje, da se ne ugroze domaća tržišta i zalihe, a uvoznici s druge strane i dalje prave pritisak – objašnjava Galetin.

Podseća na to da je za godinu dana kukuruz porastao 40 odsto, soja možda i više. Cene na maksimumu, ali ipak ne očekuje da će se ponoviti scenario iz 2012 godine

-Ipak, ta 2012. godina razlikuje se od ovog pika. Ovo sada već dugo traje, očekivalo se da će u nekom trenutku rast stati, ali evo, imamo druačiju situaciju. Čitava situacija prouzrokovana korona krizom je generalno poremetila percepciju tražnje, kompletna prisihologija tržišta se promenila i sve je otišlo na viši nivo. Nije bilo toliko tih fundamentalnih, suštinskih razloga da cene budu tako visoke, a da iza sebe nemaju neki generator, neki faktor koji će to da gura naviše. Kriza je proizvela strah od neizvesnosti, šta će biti, koliko će to trajati, kako će uticati na svetsku ekonomiju, sve zemlje uvoznice su postale nerzvoznije na tržištu – objašnjava Galetin.

Oprez: Kukuruz i soja na petogodišnjem minimumu kada je reč o zalihama u odnosu na potrošnju

Međutim, ukazuje i na još jednu važnu činjenicu – da su kukuruz i soja na petogodišnjem minimumu kada je reč o zalihama u odnosu na potrošnju.

-To jeste ozbiljna stvar koja je uticala na to da kukuruz i soja budu na svetskom tržištu cenovno tako visoko. Trenutno ovo što se dešava na tržištu soje – cena od oko 66 dinara bez poreza, podstaknuto je malo i lošijim prinosom u Agrentini, to jest lošim vremenskim uslovima. Verovatno će i Brazil podbaciti u prinosima pa to još podstrekava rast soje. S druge strane, bez obzira na prognoze FAO i USAID da bi kukuruz ove godine trebalo da zauzme i veće površine, ne može se petogodišnja devastacija zaliha jednom dobrom godinom ispeglati – ocenjuje Galetin.

Dodaje da je kukuruz je uhvatio zalet i premašio pšenicu, što je neubičajeno. Kukuruz je preko 23 dinara, a pšenica 22,80.

-Ipak, kukuruz neće dati da pšenica padne, ona će u relativnim odnosima biti gubitnik u odnosu na žuto zrno. Ali, kada kukuruz tako skače onda će pšenica, i ona za ljudsku ishranu, u jednom momentu otići za stočnu hramu jer tada postaje konkurentnija na tržištu stočne hrane od kukuruza. Tako da koliko god kukuruz da ide gore pšenica ne bi trebalo da pada ali u tim relativnim odnosima biće nešto malo ispod kukuruza – procenjuje Galetin.

Kaže ipak da u procenama i odgovoru na pitanje dokle će sve to trajati treba biti oprezan. Očekivanja da će se rast zaustaviti spočitava i rast cene nafte koja je opet poskupela, veli on.

Interesanto, lane kada je u ovo vreme proglašena pandemija i kada se videlo da će to imati velikog uticaja na rast ekonomija velikih zemalja, prva reakcija finansijskih berzi bila je da je cena finansijskih efekata pala na finansijskim berzama, a da je na robnim berzama cena posle kraćeg perioda neizvesnosti počela da raste. Psihologija tražnje je takva da je mnogo osetljivije tržište hrane od tržišta efekata. Tržište hrane prati rast tražnje na tržištu egzistencijalnom robom, objašnjava ovaj stručnjak.

Poljoprivrednici nezadovoljni, sve je skuplje, teško će posejati

Poljoprivrednik Ivan Vučković iz okoline Požarevca smatra pak da poljoprivrednici nisu imali puno vajde od viših cena paorske robe jer sui m svi inputi enormno porasli a subvencije smanjene pred samu setvu.

Posle poskupljenja kukuruza i pšenice na oko 23-24 dinara po kilogramu, proizvođači i trgovci semena i đubriva žele da otmu deo tog kolača, pa su enormno podigli cene jer je seme skuplje 10 do 15 odsto, a mineralno djubrivo i do 30 odsto, kaže on ocenjujući da nema nikakvog razloga da mineralno đubrivo uopšte poskupi, posebno ne tako puno.

Po njegovim rečima najbolje žive dileri razne robe, a na poljoprivrednike koji proizvode hranu niko ne misli.

Podsetimo, Ministarstvo poljoprivrede ukinulo je subvenciju na gorivo od 1.200 dinara po hektaru uz obrazloženje da je gorivo jeftinije nego 2019. godine kada nije bilo pandemije i kada je bilo skuplje, oko 170 dinara.

S. Gluščević