Portal pametne poljoprivrede

Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii) je štetočina jagodičastog voća, koštičavog voća i vinove loze. Ženke ove mušice polažu jaja u zdrave plodove u fazi zrenja, prenosi sajt Prognozno izveštajne službe (PIS).

Usled ishrane larvi plodovi potpuno propadaju. Infestirani plodovi su podložni napadu raznih patogena, pre svega prouzrokovača različitih vrsta truleži plodova.

Ono što povećava njen značaj su sledeće činjenice:

• Napad se dešava u vreme zrenja kada je primena insekticida ograničena zbog karence
• Larve koje su najštetnije se razvijaju unutar plodova te nisu dostupne delovanju insekticida
• Ima brz ciklus razvića i veliki reproduktivni potencijal te za kratko vreme može da podigne populaciju na veoma štetan nivo.

Ova štetočina je u našoj zemlji prvi put detektovana 2014. godine. Od 2015. godine, u okviru sistema Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja vrši se jednonedeljni monitoring prisustva ove mušice u svim ugroženim biljnim vrstama pomoću lovnih klopki.

Ono što je obeležilo proteklih šest godina jeste da se ova štetočina prvi put u sezoni javljala obično sredinom jula i početkom avgusta. Tokom septembra, oktobra i novembra su registrovane maksimalne brojnosti na klopkama, kada se na nedeljnom nivou lovilo i preko 1000 jedinki, te su najveće štete uočene u zasadima remotantnih sorti maline, u zasadima kupine i u vinogradima.

Na osnovu monitoringa koji se i ove godine sprovodi pomoću klopki na području cele zemlje u zasadima jagodičastog i koštičavog voća i u zasadima vinove, može se zaključiti sledeće:

• Ovo je prva godina da se ova štetočina lovi tokom skoro cele zime bez prekida u pojedinim regionima
• Trenutno se registruju ulovi na klopkama u zasadima voća u našoj zemlji.

Na osnovu navedenog, može se reći da u ovoj sezoni postoji veliki rizik od nastanka šteta u ranostasnom voću, poput jagoda, trešanja, ranih bresaka i drugog voća na kojima predhodnih godina nisu uočene štete.

Pored prisustva mušice u zasadima voća i vinove loze, veliki uticaj na štetnost imaće uslovi u kojima će se odvijati proizvodnja, pre svega temperatura vazduha i relativna vlažnost vazduha.

Sada, kada je ova štetočina ovako rano u vegetaciji prisutna u zasadima, preporuka je da se sprovedu sve raspoložive preventivne mere u cilju sprečavanja podizanja populacije i nastanka šteta na jagodastom i koštičavom voću.

Preporučuju se sledeće mere:

1. Postavljanje velikog broja klopki za masovno izlovljavanje
2. Mogu se koristiti klopke napravljene od plastičnih flaša sa crnim vinom, jabukovim sirćetom i nekoliko kapi deterdženta
3. U cilju masovnog izlovljavanja neophodno je postaviti veliki broj klopki. Prvenstveno na ivične delove parcele na rastojanju od 2 do 3 metra, a unutar parcele na rastojanju od 5 metara
4. Uklanjanje divlje kupine, zove i divljih vrsta vrsta voća koje mogu biti domaćini ovoj štetočini sa ivica proizvodnih parcela
5. Korišćenje zaštitnih mreža koje sprečavaju prodor mušica do voća.