banner-image
banner-image

Srbija je na putu stvaranja brendova

Uspešan brend mora da ima četiri karakteristike: neponovljiv, besmrtan, ubedljiv i konstantnog kvaliteta! Neke naše brendove već su drugi zaštitili. Međutim, najveći problem koji se javlјa prilikom uspostavlјanja brenda na tržištu jeste kako ga učiniti autentičnim i prvi se pojaviti sa tim proizvodom! Važan je i kvaltiet, ali je na kraju najvažnije proizvod prodati i naplatiti

Piše: Branislav Gulan

Proizvodnja hrane je delatnost kroz koji Srbija može najbrže da stvori svoj proizvod, odnosno brend, koji će biti konkurentan na svetskom tržištu. Mora se hitno delovati kroz akciju, na kratak rod, sa proizvodima iz viših faza prerade. Domaći brend se mora promovisati i zaštititi, uz poštovanje svetskih standarda i kvaliteta. To će doprineti da se i bolјe koriste preradni kapaciteti u zemlјi.

Izvoz proizvoda iz Srbije na svetsko tršite, kada je agrar u pitanju (u 2020. godini bio je vredan oko 4,1 milijardu dolara (u 2019. godini je to bilo 3,6 milijardi dolara) može da pomogne i zapostavlјena dijaspora. Kapital kojim raspolaže dijaspora (oko četiri miliona lјudi na svim kontinentima) procenjuje se da imaju između 50 do 80 milijardi dolara, a samo deset odsto od tog nova investiranog u Srbiju, preporodilo bi njenu privredu.

 Da bi neka robna marka stigla na ovu listu, mora da ima vrednost veću od milijardu dolara, zatim da trećina zarade potiče van domicilne države, i da ima javno dostupne finansijske i markentiške podatke. U ovom trenutku brend  Srbije teško se može  u pravom smislu reči definistai. Kod nas je brend zajednički imenitelј za naziv proizvoda, pakovanje i sve što se nudi potrošaču.

Uspešan brend mora da ima četiri karakteristike: neponovljiv, besmrtan, ubedljiv i konstantnog kvaliteta! Neke naše brendove već su drugi zaštitili. Međutim, najveći probloem koji se javlјa prilikom uspostavlјanja brenda na tržištu jeste kako ga učiniti autentičnim i prvi se pojaviti sa tim proizvodom! Važan je i kvaltiet, ali je na kraju najvažnije proizvod prodati i naplatiti.

Proizvodni programi za porodične firme se sistematizuju po grupama proizvoda, tako da svako može sebe da nađe u nekoj od njih i to:

  1. Žitarice i mlinski proizvodi, među njiam su: prerada pšenice, kukuruza (od koga može da se dobije više od 2.000 proizvoda), ječma, ovsa, raži, helјde, sa proizvodima niz prehrambenih proizvoda od njih;
  2. Meso i mesne prerađevine, sa nizom mesnih proizvoda, svih vrsta namenjenih domaćem i svetskom tržištu:
  3. Od mleka mogu da se proizvedu brojni izvozno orijentisani mlečni proizvodi;
  4. Posebna šansa je u preradi voća i povrća i izvozu proizvoda iz viših faza prerade;
  5. Industrijsko bilјe i prerađevine iz viših faza prerade za izvoz; primera radi, šećer više koristiti u konditorskoj industriji, a takođe i soju, od koje se dobija ulјe, pa čak i mleko;
  6. Proizvodi dobijeni nakon prerade lekovitog, aromatičnog i začinskog bilјa;

 Sad po ko zna koji put opet krećemo od početka ka građenju brenda. Najbrže možemo brendirati proizvode koji realno imaju tržišnu šansu, a to su: voda maline, šlјive, šlјivovica, vino, šunka, sir, karmak, pečerke, zlatiborski pršut… Naši brendovi mogu biti i kiselo mleko, sudžuk, jagnjetina,, duvan člvarci, proja, čaj…

Za što brži izlazak Srbije na svetsko tržište, najprimereniji su proizvodi zdravstveno bezbedne hrane. Među, proizvodima iz agrara Srbije, osim hrane, meso su pronašle i metle, koje su se nekada prodavale u osam miliona komada. Da bi što brže išli u svet treba velikim gradovima gde u celom svetu gde žive gastarbajteri otvarati i prodavnice pod nazivom ,,Srpske kuće“ da naši lјudi u svetu odlaze u njih i pazare proizvode iz Srbije.

Sve to može da poveća proizvodnju u agaru koaj ima rast za tri i po decenije od samo 0,45 odsto. Povećaće i tone i bruto vrednost proizvedenih agrarnih proizvoda koja danas već nekoliko decenija iznosi samo oko pet milijardi dolara u proseku godišnje. Cilј je da se  u prvo vreme proizvodnja po tonamaa i po vredsntoi udvostruči. To znači i da se današnja proizvodnja čija je vrednost po hetkaru samo 1.000 dolara poveća bar na 5.000 dolara po hetkaru godišnje. Cilј je da imamo izvoz hrane iz viših faza prerade, a ne samo sirovina kao što je slulaj i danas. Da izvoz hrane, a ne sirovina, umesto današnjih 4,1 milijardu dolara u prvo vreme bude najmanje 10 milijardi dolara.

 Potrebno je osnivati izvozne zadruge, dok ne zaživi novi ,,Geneks“, ,,Inex“, ,,Progres“… Dakle, rešenje mnogih problema je da se proizvođači i mali pa i veliki uduruže, kao što je to u svetu i posluju kroz zadruge.

Preporuka za takve poslove je da je – najisplativije voće! Znači treba da se osnivaju voćarske zadruge. U Srbiji je od 2017. godine do kraja marta 2021. godie je osnovano oko 830 novih zadruga. Po rečiam agroanalitičara Riste Kostova Srbija je na taj način vratila zadružni duh i promenila zadružni mapu Srbije. Do tada je Srbija je bila zemlјa gde se godišnje gasilo po 100 zadruga.

Zadrugarstvo se u Srbiji po prvi puta pomaže i novčano. Za tri i po godine bespovratno je podeljeno 152 miliona dinara. Plan je i da se u 2021. godini podeli oko 500 miliona dinara. Taj novac treba da dobije oko 50 do 60 zadruga. Bolјitak života od tog novca osetilo je oko 6.120 porodica ili 30.000 žitelјa u Srbiji. Znači, rešenje je da se proizvođači udružuju, a najbolјi dobri primeri su postigle složene zadruge iz Arilјa i Slankamena. Jer, samo udruženi proizvođačio mogu da ostvare svoje cilјeve. Dakle, rešenje mnogih problema kako u proizvodnji tako i pronalaženju tržišta kako u zemlјi tako i u izvozu,  proizvođači mogu da ostvare kroz udruživanje. To pokazuju i primeri u svetu jer je oko milijarda zadrugara udružena koji organizovano rade u 750.000 zadruga. U Srbiji postoji oko 50.000 zadrugara i oko 150.000 kooperanata.

Prva zadruga u svetu bila je tkačka u Engleskoj, osnovana 1844. godine. Samo godinu dana posle nje osnovana je zadruga u Sobotištu u Slovačkoj, a treća u Bačkom Petrovcu 1846. godine (koji je tada bio u sastavu Austrougarske).

Voćarske zadruge i proizvodnje:

 Puno ulaganja i rada, ali na kraju voćarima treba da donese deset voćki. To su: malina, jagode, jabuka, lešnik, višnja, dunja, šlјiva, trešnja, borovnica i  vinova loza!

Sveže dunje predstavlјaju malo izvozno tržište vredno svega oko 30 miliona evra gde Turska i Holandija zajedno učestvuju sa dve trećine u ukupnom svetskom nivou. No i na tako malom tržišnom segmentu Srbija sa proizvodnjom na 2.000 hektara se nalazi od 10 do 14 mesta u svetu. Ili još jedno poređenje – Srbija se nalazi na prvom mestu po proizvodnju dunje u Evropi, čak je i ispred Španije. U Srbiji se najviše dunja proizvodi u selu Tavnik kod Kralјeva. U njemu se dunja gaji na 300 hektara.

Nije potreban veliki novac ta početak. Srbija je sedmi proizvođač višanja u svetu, a zauzima treće mesto prema vrednosti izvoza, odmah nakon SAD i Mađarske. Među 20 najvećih u svetu od zemalјa sa kojima se graniči Srbija, a koje se bave proizvodnjom višnje nalaze se Mađarska, Albanija, Makedonija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina…

Kada pitate agroekonomiste svi će se opredeliti za ovih deset voćki ili će po najnovijim istraživanjima skratiti na borovnice, jabuke, jagode, maline i trešnje…

Proizvodnja voća u Srbiji se obavlјa na 183.000 hektara, što je 4,8 odsto površine ukupnog polјoprivrednog zemlјišta. Godišnje se proizvodi i do dva miliona tona u rodnim godinama. Svi se slažu da je dobar potez mladih voćara da zasade deficitarne vrste.

 U strukturi izvoza agrarnih proizvoda u 2018. godini voće je bilo na prvom mestu s 23 odsto. U vrednosti od oko 618 miliona dolara. Samo od izvoza jabuke Srbija poslednjih godina, prihoduje više od 100 milioan dolara u jednoj sezoni, maline se nekada približe i sumi od 300 miliona dolara godišnje. Sveže voće se u proseku prodaje po ceni od 0,89 dolara po kilogramu, a prerađeno po 1,82 dolara! To govori da se moramo orijentisati na prerađivačku industriju.

Polјoprivreda je za Srbiju strateška, grana, samo u rečima, a na papiru nije. Primarna proizvodnja agrara učestvuje sa oko 10 odsto u proseku stvaranja BDP zemlјe.

 (Izvor: ,,Razvoj porodičnih preduzeća u seoskim područjima Srbije, autora B. Gulana)