Portal pametne poljoprivrede

Glavna briga svakog stočara je da mu životinje budu zdrave, jer od njih zavisi i njegov opstanak. Naravno, tu su želja i potreba da se ostvari veći prirast, jer to omogućava i veće prihode. Prenosimo vam iskustvo iskusnog uzgajivača svinja iz Srema, na koji način je rešio probleme rastura hrane, kako je poboljšao zdravstveno stanje svinja i zašto mu krmače donose više prasića.

U vremenu u kome živimo svinjarstvo je na posebnom udaru. Cene inputa, poput žitarica i goriva su poskupele, sa isplatama subvencija se kasni, a otkupna cena svinja trenutno je na istorijskom minimumu. Ipak, oni koji ne poznaju naše stočare, ne znaju kolika je njihova snaga. U prilog tome govori njihova svakodnevna borba da pravilno odneguju svoje životinje i u ovim teškim uslovima.

Vlastimir Trivunović iz Šatrinaca bavi se svinjarstvom već dve decenije, a na svojoj farmi trenutno ima 520 svinja različitih kategorija: od suprasnih krmača, krmača dojara, preko odgoja do 30 kilograma do završnog tova do 120 kilograma. Kaže da se sa trenutnim nedaćama bori kako zna i ume, jer ga trenutna cena tovljenika od 110 dinara gura u minus od 30-40 odsto. Nada se da se takva situacija neće ponoviti, ali je u jedno siguran: da su mu svinje zdrave i da ima značajno veći prirast nego što je imao ranije, što mu daje određenu prednost i bar je sa te strane miran.

– Imam zatvoren krug proizvodnje. Tovim isključivo svoju prasad i godišnje utovim oko 1.200 komada, a višak prasadi prodam. U proseku, krmače oprase od 14 do 18 prasića, a zalučim u proseku od 11 do 12 prasadi po krmači – priča nam naš domaćin.

Prema njegovim rečima, najbitniji faktori u svinjarstvu su genetika i ishrana. Hrana je jedan od najvećih izdataka, ali i veoma važna. Ukoliko obroci nisu dobro izbalansirani počinju da se javljuju problemi kod životinja koji mnogo više koštaju.

-Tovljenici se prodaju starosti 160 do 180 dana života. Utrošak hrane zavisi od kategorije svinja. Recimo, prase od dana rođenja do 25-30 kilograma telesne mase pojede od 28 do 35 kilograma koncentrata. Tovljenik od 30 kilograma do 120 kilograma telesne mase pojede od 230 do 250 kilograma koncentrata (u zavisnosti od godišnjeg doba) – navodi Vlastimir.

Kako kaže, u jednom trenutku kod životinja je počeo da primećuje da slabije konzumiraju hranu, da je više rasipaju, a pojavio se i kanibalizam. Shvatio je da je problem u ishrani, ali nije mogao da utvrdi šta tačno nije u redu.

Naime, jako je bitno da hrana bude dobro izmešana (izbalansirana), bez ikakvih toksina i štetnih materija. Žitarice moraju biti čiste i proteinski bogate kako bi se mogla izbalansirati kvalitetna hrana.

U jednom od razgovora sa svojim prijateljem ispričao mu je problem, a on ga je uputio na kompaniju Ravago.

– Zbog loše izbalansirane hrane svinje su mi često imale dijareju, javljao se kanibalizam i samim tim je bio slabiji prirast, a tov se vremenski produžavao. Nakon što mi je prijatelj preporučio Ravago, pozvao sam ih i objasnio kakva je stvar. Morate razumeti, ja i moja porodica od ovoga živimo i te životinje su nam sve. Ravago stručnjaci su izašli na lice mesta, izvršili analizu žitarica. Na osnovu toga su mi dali savete i napravili odgovarajuće recepture za svaku kategoriju svinja. Od kada sam počeo da sarađujem sa njima, mnoge probleme sam rešio. Nestao je kanibalizam, dijareja, mali je rastur hrane, životinje su zadovoljne i lepo napreduju  – zadovoljno nam priča Vlastimir.

Vlastimir koristi Ravago premikse poslednje tri godine i veoma je zadovoljan saradnjom, napretkom svoje farme, ali i cenama koje su, kako kaže, korektne. Ono što je najbitnije – njihova stručna služba je uvek dostupna, u svakom momentu.

– Ravago hranu koristim u svim kategorijama, od suprasnih krmača, preko dojnih krmača, odgoja do završnog tova. Od kada koristim njihovu hranu primetio sam da krmače prase više prasadi. Prasad su vitalna, čvrsta, krupna i krmače su zadovoljne, brzo se oporave nakon prašenja, dobro jedu i dobro doje i hrane prasad. Mleko im je kvalitetno i prasad veoma brzo napreduju. Jedini problem koji sam primetio je da su prasići po rođenju krupni i samim tim je porođaj malo teži. Što se tiče tova – tu sam zadovoljan. Tovljenici izlaze od 30 kilograma do 120 kilograma za 90 do 100 dana – ponosno nam priča Vlastimir.

On posebno ističe njihovo riblje brašno koje je bogato proteinima i veoma je bitno u ishrani svinja.

Ravago fabrika premiksa nalazi se u Feketiću i jedna je od najsavremenijih u jugoistočnoj Evropi. Razgovarali smo i sa njihovim predstavnicima, kako bi nam objasnili svoj pristup u radu.

-Insistiramo na analizi stočne hrane koja se već koristi. To se radi u laboratoriji u našoj fabrici. Ona ima dvojaku funkciju. Tu se radi analiza i završna kontrola premiksa koje proizvodimo, ali jednako važno, u njoj radimo analize uzoraka hrane sa farmi, kako bismo mogli tačno da utvrdimo kvalitet, šta nedostaje u ishrani životinja i šta je neophodno poboljšati – kaže Edvard Šerko mr.sci., tehnolog-nutricionista kompanije Ravago.

Edvard ističe da je njihov cilj izgradnja dugoročne saradnje i partnerstva sa stočarima, što se postiže konstantnim obilaskom farmi, komunikacijom sa farmerima, analizom hrane i pravilnim balansiranjem obroka životinja.

– Naši prodajni menadžeri su stalno na terenu, na farmama. Uzorkuju sirovine koje su dostupne na svakom gazdinstvu, kao i komponente gotovih smeša. Zatim se radi analiza i naši stručnjaci na osnovu toga prave recepture i daju se sugestije farmerima, koje moraju da budu optimalne kako sa kvalitetom, tako i sa cenom  – objašnjava Edvard.

Razgovarali smo i sa Josipom Bubnjevićem, rukovodiocem fabrike. Prema njegovim rečima, u Ravagu se prave različite vrste premiksa, od onih sa visokom koncentracijom, kilogram do pet kilograma na tonu hrane koji su namenjeni za fabrike stočne hrane, do premiksa koji su koncentracije 3-4%, pa i do 10% (100 kg na tonu hrane). U visoko koncentrovanim premiksima nalaze se osnovne komponente, poput minerala, vitamina, enzima. Oni složeniji sadrže još i aminokiseline i makrominerale, kako farmer ne bi morao sam posebno da ih odmerava, već je dovoljno da doda makro-sirovine koje koristi (soju, kukuruz, pšenicu) i napravi hranu.

Tehnologija koju poseduju u fabrici Ravago, ali i komponente koje koriste omogućavaju da se naprave vrhunski homogeni proizvodi, što znači da su sigurni u transportu i „slobodno tekući“ tj. da ih je lako umešati.

– Jako je bitno da smeša bude stabilna prilikom transporta da bi se ta homogenost zadržala. To znači da u svakom gramu naši premiksi sadrže sve ono što je neophodno za jednu životinju– objašnjava g. Bubnjević, dipl.inž.polj.

Ono što je, takođe, bitno jeste povratna informacija od farmera. Svaka promena u strukturi obroka zahteva analizu, jer nijedno hranivo nema konstantan hemijski sastav. Ravagov menadžer prodaje Nenad Nikolić dipl.inž.polj., provodi dosta vremena na farmama i prema njegovom iskustvu, stočari uglavnom koriste visokoprinosnije žitarice za ishranu stoke. Međutim, svaki hibrid kukuruza ima različit hemijski sastav, odnosno nemaju isti procenat proteina, a razlike mogu da budu velike. To automatski utiče na odmeravanje količine drugih komponenti u obroku, poput procenta sojine sačme ili suncokretove sačme.

Zbog toga, ukoliko farmer želi da pravilno brine o životinjama i ima veći prirast, analiza hraniva koje koristi, a zatim optimalna izbalansiranost obroka su ključ za postizanje tih ciljeva.

Tijana Todorović