Portal pametne poljoprivrede

WWF-a, svetska organizacije za prirodu, objavila je istraživanje koje po prvi put pruža dokaze o stvarnim razmerama krivolova i ilegalne trgovine mesom i kavijarom divljih jesetri u donjem toku Dunava, koje obuhvata Bugarsku, Rumuniju, Srbiju i Ukrajinu. Ovo je jedno od poslednjih mesta na Zemlji gde kritično ugrožene jesetre mogu da prežive i još uvek se razmnožavaju.

Ilegalni ribolov i trgovina često se navode kao značajne pretnje mnogim populacijama jesetri širom sveta. Međutim, zvanični podaci do sada nisu bili dostupni. Istraživanje WWF-a dokazuje da se ove neodržive aktivnosti odvijaju na regionalnom nivou i u prilično ozbiljnim razmerama. Jedinstvena metodologija istraživanja kombinovala je zvanične podatke o ilegalnim ribolovnim aktivnostima koje su zabeležili nadležni organi, i rezultate opsežnog istraživanja tržišta i forenzičke analize uzoraka mesa i kavijara u periodu između oktobra 2016. i jula 2020. godine.

DNK i izotopsko ispitivanje pokazalo je da od 145 testiranih uzoraka, 19% potiče od jesetri iz divljine, dok se 17 uzoraka kavijara prodavalo bez poštovanja CITES propisa, koji se odnose na obavezno označavanje CITES etiketom, kao i navođenjem ispravne šifre za vrstu i zemlju porekla. Dokazano je i da su dobavljači (prodavci, konobari i drugi) tokom ispitivanja pružali obmanjujuće informacije – u jednom slučaju se pokazalo da je meso koje se prodavalo u akvakulturi u stvari meso divljeg porekla, ili druge vrste poput evropskog soma ili nilskog smuđa. Ovi podaci ukazuju na zabrinjavajuću potražnju potrošača za ilegalnim, divlje ulovljenim jesetarskim proizvodima.

Uzorci su prikupljeni u donjem toku Dunava i u severo-zapadnom regionu Crnog mora, gde populacije jesetri dele zajedničke migratorne rute. U ispitivanju je obuhvaćen čitav trgovinski lanac koji uključuje I razne vrste maloprodaja poput prodavnica i supermarketa, restorana i barova, lokalnih tržišta, objekata za akvakulturu, i ponuda na internet.

Iako su lov i trgovina divljih jesetri u Dunavu bile zabranjene u Bugarskoj, Rumuniji i Ukrajini tokom perioda ispitivanja, dok je u Srbiji postojala zabrana izlova kečige veličine ispod 40 cm do kraja 2018. godine, zabeleženo je 214 slučajeva krivolova što jasno ukazuje na kontinuirano kršenje zakona i propisa koji bi trebalo da štite ove vrste.

U Srbiji je uvedena trajna zabrana ribolova i trgovine kečigom 2019. godine, na inicijativu WWF-a, a izveštaj ukazuje da su krivolov i ilegalna trgovina i dalje faktori koji ugrožavaju opstanak jesetri i ističe hitnu potrebu za jačanjem aktivnosti kako bi se ove pretnje sprečile.