Portal pametne poljoprivrede

Na gazdinstvo u Surduku u opštini Stara Pazova prvo su se vratili Marijini majka i brat, a zatim je zajedno sa njima uključila ljude koji su marginalizovani od strane našeg društva. Priča njene porodice i ideja koju su sproveli u delo je snaga koja leži u svima nama. U članku ćete saznati sve detalje kako su uspeli da organizuju domaćinstvo u kome žive 2 porodice i sa gotovo potpuno zatvorenim krugom proizvodnje.

Marija Lalović je prehrambeni tehnolog iz Zemuna. Trenutno je na porodiljskom odsustvu, a pored njihovog gazdinstva, zaposlena je i kao inženjer za istraživanje i razvoj.  Gazdinstvo se nalazi na porodičnom imanju u Surduku, opština Stara Pazova, na tridesetak kilometara od Beograda. Na imanje su se pre 15tak godina prvo vratili majka i brat. Cela njihova priča je počela zbog brata koji ima cerebralnu paralizu.

– Kako je mama diplomirani defektolog sa višegodišnjim iskustvom u radu sa osobama sa smetnjama u razvoju, a ja tehnolog rešili smo da spojimo naša zanimanja i životne okolnosti i napravimo priču u kojoj će svi raditi i biti korisni. Prvo smo počeli sa uzgojem povrća, voća i pernate živine samo za naše potrebe, zatim smo posadili zasad lešnika od 200 stabala, i na kraju su došle koze. Prvo tri, da bi stado trenutno brojalo 25 muznih koza, 1 jarca i preko 35 jarića. Da bismo mogli da sprovedemo našu ideju u delo, a to je osnivanje socijalnog preduzeća, registrovali smo udruženje Zelena Plantaža Iva 2017.godine – priča nam Marija.

Na svom malom imanju imaju gotovo zatvoren ciklus proizvodnje. Proizvode povrće, imaju i plastenik i spoljni zasad. Sve uzgajaju po principu organske proizvodnje, biljke ni sa čim ne tretiraju iako nemaju sertifikat.

– Uglavnom je povrće za naše potrebe, eventualni višak prodajemo redovnim mušterijama. Voćnjak je mlad, ima po koje drvo od najčešćih vrsta voća i takođe je za naše potrebe. Kako bude rastao prinos voća, u planu nam je da u ponudu uvrstimo i sušeno voće bez konzervansa. Lešnici se uzgajaju komercijalno, sa minimalnom upotrebom hemijskih preparata. Prodajemo ih očišćene, uglavnom redovnim mušterijama. Od živine trenutno imamo samo koke nosilje, tako da u ponudi imamo i domaća jaja – navodi Marija.

Njihova glavna delatnost je kozarstvo i prerada kozijeg mleka.

– Imamo malu siranu sa potrebnom opremom. Proizvodimo sir i kefir od nepasterizovanog mleka. I na kraju da zatvorimo krug, imamo tri glistarnika, jedan sa kalifornijskim glistama i dva sa đubrovkama, gde se prerađuje stajnjak i organsko đubrivo u humus, a gliste prodajemo pecarošima – kaže Marija.

Odrastajući sa bratom koji ima cerebralnu paralizu, a koji se uvek trudio da radi sve što može i da bude što korisniji član društva, Marija je imala želju da stvori mesto gde će njegov rad da se stvarno prepozna i ceni.

– Naša mama se ceo život bavi humanitarnim radom , tako smo i mi odrastali okruženi ljudima sa smetnjama u razvoju i učestvovali u raznim radionicama. Vrlo rano sam shvatila da su oni marginalizovana grupa, i da im se uskraćuje i ono što oni mogu da urade. A svi imamo potrebu da radimo i budemo korisni, pa tako i oni. Zapanjujuće je koliko stvari mogu i hoće, a potrebno je samo malo prilagoditi uslove – kaže Marija.

Ideja se nije juče rodila, već se godinama pripremala. Svoju struku Marija je odabrala vođena ovom željom, kako bi mogli porodično da ostvare svoju priču.
– Malo sputani životnim nedaćama, naš razvoj traje dugo. Još uvek nemamo registrovano socijalno preduzeće, već samo poljoprivredno gazdinstvo i udruženje građana, ali se nadamo da će se to uskoro promeniti, jer na tome radimo veoma aktivno – navodi Marija.

Socijalno preduzeće je koncept poslovanja sa idejom da kroz zaradu koju ostvari putem prodaje proizvoda ili usluga ispuni jasnu socijalnu misiju.

– Naša socijalna misija je zapošljavanje osoba sa smetnjama u razvoju, a ono što zaradimo se koristi za dalji razvoj i povećanje broja zaposlenih. Cilj nam je da osobe sa smetnjama u razvoju uključimo u zajednicu, da se osećaju kao ravnopravni članovi i da mogu da žive od svog rada. Svi se osećamo zadovoljno i korisno, a rezultat je kvalitetan i siguran proizvod – kaže Marija.

U njihovom slučaju socijalno preduzeće je njihovo gazdinstvo. Trenutno funkcionišu kao jedno veliko poljoprivredno domaćinstvo, gde svako radi ono što može. Na imanju žive i rade tri osobe sa invaliditetom. Svako od njih ima svoja zaduženja, prilagođena njihovim mogućnostima. Prednost je  i stalno prisustvo defektologa koja i vodi poslove.

– Kako je problem osoba sa smetnjama u razvoju problem društva, smatram da naš rad doprinosi razvoju cele zajednice. Najviše doprinosi razvoju i zadovoljstvu osoba koje su uključene u rad, ali kroz saradnju sa mušterijama i širom zajednicom doprinosimo da ovi problemi budu prepoznati i vidljiviji od strane društva. Imamo dobru saradnju i sa udruženjima u okruženju. Sama poseta dece prirodi i druženju sa životinjama ima blagotvoran efekat na njih – kaže Marija.

Na konkursu za mlade poljoprivrednike pre nekoliko godina Marija je dobila sredstva za nabavku matičnog stada od 10 koza, muzilice i laktofriz. Sve ostalo, izgradnju objekata za koze, muzilišta i opremanje sirane su finansirali ličnim sredstvima. Jedino što trenutno imaju kao podsticaj je iz programa subvencija I taj novac koriste za nabavku hrane za koze. Reč je o 7.000 dinara po kozi za umatičene životinje.

Zajednički život više porodica

Na gazdinstvu trenutno žive dve porodice. Porodica  Dronjak, koju čine Tanja (Marijina mama) i  Ivan (brat) i porodica Đulinac, Petar i Viktorija, koji imaju cerebralnu paralizu, sa ćerkicom.

Kako bi porodica Đulinac mogla da živi na imanju bilo je neophodno da se prostor u kući adaptira prema njihovim potrebama, kako bi mogli da se presele i tu žive. Zato su organizovali akciju “Samostalni život uz podršku”.

– Uz veliku pomoć divnih ljudi uspešno smo adaptirali sobu, kupatilo i kuhinju i prilagodili ih njihovim potrebama. Danas su oni ravnopravni članovi našeg domaćinstva, tu žive i doprinose našem zajedničkom cilju – ponosno nam priča Marija

U planu joj je da se sa suprugom i ćerkom totalno presele do leta, pa će na domaćinsvu biti tri porodice.

– Ivan, moj brat, Petar i Viktorija imaju cerebralnu paralizu, različitog stepena oštećenja. U poslove smo uključeni svi. Svakodnevne poslove oko životinja obavljaju Tanja, Ivan i Petar, a ostali učestvuju po potrebi – kaže Marija.

Njihov dan započinje jutarnjom mužom i hranjenjem životinja. Za to su zaduženi Tanja, Ivan i Petar. Koze na ispašu u ograđeni pašnjak vode Ivan i Petar, uz žustru pomoć belog pulina Čupke. Dok momci završavaju hranjenje, Tanja i Viktorija u sirani procede mleko, usire i operu svu potrebnu opremu. Viktorija je zadužena za pakovanje i prodaju sira i kefira kad neko od mušterija dođe.

Prerada mleka je u strogim higijenskim uslovima, po propisanim procedurama. Sirana je napravljena tako da odgovara HACCP principima. Zidovi i podovi su obloženi epoksidnom smolom, sve radne površine su od inoksa.

– Kako sireve pravimo od nepasterizovanog mleka, posle svake muže, dva puta dnevno, imamo preradu. Svaki korak strogo nadgledam, i nas tri smo jedine osobe koje ulaze u siranu. Za dostavu sira ili prodaju na pijaci sam uglavnom ja zadužena. U međuvremenu, za poslove u plasteniku smo zadužene mama i ja – navodi Marija.

Tu su i poslovi oko voćnjaka, oko humusa, te glista koje prodaju pecarošima.

– Svi učestvujemo u branju i preradi različitih plodova. I kuhinja nam je zajednička, tako da na smenu i kuvamo.  Kao što rekoh, funkcionišemo kao veliko domaćinstvo. Poslovi nisu striktno podeljeni, osim onih u sirani, svi doprinosimo najviše što možemo – kaže Marija.

Njihova glavna aktivnost je proizvodnja gotovih proizvoda od kozjeg mleka. Kada krene sezona pecanja imaju gliste u ponudi, upakovanje u kutijice od 50 komada.  Na jesen, kad je sezona đubrenja – imaju humus. Takođe i krajem leta i u toku jeseni očišćene lešnike. Ako zaostane neka količina povrća, uvek je ponude redovnim mušterijama.

Kozji proizvodi bez aditiva

– Da bismo napravile naš sir spojile smo tradiciju i moderna tehnološka znanja. Žene iz sela u nam pokazale kako prave sir od kravljeg mleka, a onda smo uz malo eksperimentisanja dobile naš proizvod. Tražile smo odgovarajuću količinu sirila, temperaturu mleka kao i vreme sirenja i zrenja. Kad smo bile zadovoljne rezultatom, taj sir je postao naš proizvod. Sada se proizvodnja odvija po propisanim recepturama i  procesima, i imamo ustaljen kvalitet proizvoda bez aditiva – objašnjava Marija.

Naravno, za siranu je bila potrebna i oprema.

– Od opreme imamo laktofriz koji se koristi za čuvanje mleka do  48h na niskoj temperatri, zatim duplikator koji koristimo za postizanje temperature za dodavanje sirila, sirne kade u kojima se odvija sirenje, prese za sir, vakum aparat, rashladnu vitrinu za gotov proizvod. Za opremanje sirane smo koristili lična sredstva, osim za laktofriz gde smo imali pomoć države koja nam je platila 75% vrednosti laktofriza – navodi Marija.

Od kozijih proizvoda prave mleko, kefir, surutku, mladi sir, zreli sir u kriškama, polutvrdi sir,  polutvrdi sir sa začinima (beli luk i paprika, mirođija, bosiljak, susam…), i kačkavalj -sirne rolnice. Sirevi se pakuju u vakum pakovanja, osim mladog i zrelog koji su u kutijama.

– Koze su na svakodnevnoj ispaši. U toku prerade ne dodajemo nikakve aditive, koristimo samo čisto punomasno, nepasterizovano mleko i sirilo. Za postizanje boljeg ukusa dodajemo so i sušene začine. Beli luk, mirođija i bosljak su iz naše bašte, i proizvedeni su bez upotrebe pesticida. U naše proizvode je uloženo mnogo truda i ljubavi, naše mušterije to prepoznaju i rado se vraćaju – zadovoljno nam priča ova hrabra žena.

Kako sama kaže, epidemija ih je malo usporila, ali se nada da će uskoro i zvanično registrovati socijalno preduzeće.

– Čim se preselim sa porodicom, planiram da mi ovo postane posao sa punim radnim vremenom, gde ću moći da se posvetim rastu i razvoju našeg gazdinstva. U planu nam je da proširim asortiman proizvoda, da dodamo još peciva sa kozijim sirom, sušeno voće, pasterisano povreće i slično. Želja i ideja je mnogo, ali idemo korak po korak. Za početak, čim se situacija smiri i Viktorija završi procenu radne sposobnosti, da nađemo neki zakonski okvir u kom će moći da bude prijavljena kako bi joj išao radni staž i plata.  I na kraju pozivamo sve zainteresovane da nas obiđu, upoznaju, pomognu svojim ličnim iskustvom i znanjem i naravno probaju naše proizvode – uputila je Marija otvoren poziv svim našim čitaocima.

Tijana Todorović

Autor fotografija: Zelena plantaža Iva