Portal pametne poljoprivrede

Proces gajenja i podizanja nove teladi i junica često podbaci na mnogim farmama, jer mu se ne poklanja dovoljno pažnje, iako su očekivanja velika. Svako tele koje ima mogućnost da se razvije u snažnu proizvodnu mlečnu kravu predstavlja čist profit. Od prvog minuta života teleta potrebno je obezbediti vrhunsku negu. Od vitalnog značaja u podizanju podmlatka su četiri ključna faktora: teljenje, ishrana, higijena i smeštaj. Ako se oni ispoštuju, postoje dobre šanse da tele izraste u funkcionalnu mlečnu kravu.

Autor: Igor Prka spec. dr vet.

1. Teljenje

Teljenje je prvi momenat kada farmer može da utiče na to da dobije zdravo tele i izbegne pojavu bolesti. U stvari, jedini korak koji prethodi ovom je izbor bika čijim semenom će se izvršiti veštačko osemenjavanje i tako dobiti vitalno teleta nakon lakog teljenja.

Otprilike četiri dana pre teljenja kravu treba preseliti u porodilište, prostor u štali ili van nje koji ima prostirku od debelog sloja slame. Ovaj prostor treba da ima minimum osam metara do deset metara kvadratnih. Broj krava u porodilištu nije ograničen, dokle god ima dovoljnog prostora.

Proces teljenja sam po sebi zahteva posebnu pažnju. Ovo uključuje higijenu (čišćenje i postavljanje veoma čiste prostirke) i sve što je potrebno za teljenje (kante, dezinfekciona sredstva, lubrikant, porođajna užad).

Zbog baleganja krave, treba staviti plastiku ili slamu odozgo tako da tele ne dolazi u dodir sa balegom.

Treba proveriti položaj teleta, da li je u pravilan sa nogama i glavom ka napred. Ako to nije slučaj potrebna je pomoć i treba pozvati veterinara.

Odmah posle telenja treba skloniti sluz iz nosnih otvora i očistiti i posušiti tele slamom ili peškirom. Lizanje krave takođe pomaže. Nakon otprilike sat i po vremena od teljenja tele može stajati i treba dezinfikovati pupak.

2. Ishrana

Ništa nije tako značajno za tele u prvih nekoliko dana života kao kolostrum. On sadrži brojna antitela koja štite tele od bolesti. Skoro rođenim životinjama treba nekoliko dana da razviju sopstveni imunološki sistem. Prvih 24 časa su ključni jer je sluzokoža creva teleta propustljiva za antitela krave. Tele treba da unese kolostrum što pre, što češće i što više može. Želudac teleta ne može da primi više od dva litra prvog dana. U praksi, teško je ostvariti normalnu ishranu tokom tog prvog dana. Treba pokušati hraniti tele četiri do pet puta tokom prvih 24 časa.

Tele odmah po rođenju treba napojiti iz kofe ili vedra sa cuclom. Sve stvari koje služe za napajanje (kofe, vedra, cucle) teladi, treba dnevno, a još bolje, odmah po korišćenju, isprati prvo hladnom pa onda toplom vodom. Najkasnije 2-3 sata po rođenju tele mora da uzme 2 kg kolostruma. Zato je dobro da se majka izmuze, jer iz sata u sat, opada sadržaj gama globulina koji štiti tele od mnogih infekcija. Već posle 12 sati delimično, a za 24 sata potpuno se razgrade belančevine globulina do aminokiselina a pritom prestaje i njihova zaštitna funkcija.

U svakom slučaju, tele treba da popije prvi obrok u prvih tri sata posle telenja. Ako ne želi da pije, kolostrum se može dati teletu i sondom. Početi sa 1 do 2 litra tog prvog dana. Nakon toga, obezbediti kolostrum dva puta dnevno. Povećavati količinu za litar dnevno sve do količine od 6 do 8 litara na kraju kolostralnog perioda šestog do osmog dana. Nije neophodno da kolostrum bude obavezno od majke.

Kvalitet kolostruma, pri čemu se prvenstveno misli na koncentraciju imunoglobulina G1, zavisi od starosti majke, dužine zasušenja, istorije bolesti, eventualnog izmuzanja pre porođaja, da li je porođaj indukovan ili nije itd. Prvotelke imaju prirodno manju koncentraciju imunoglobulina u kolostrumu. Značajan činilac je i dužina boravka grla u zapatu, odnosno dužina vremena izloženosti mikroorganizmima protiv kojih je potrebno razviti imuni odgovor. Zbog toga su naročito ugrožena telad poreklom od novonabavljenih visokosteonih junica. Radi obezbeđenja kvalitetnog kolostruma, preporučuje se čuvanje kolostruma („banka kolostruma“) zdravih, starijih grla da bi se njime napajala telad prvotelki i drugih grla čiji je kolostrum slabijeg kvaliteta. Kolostrum se u čistim posudama može čuvati u frižideru do nedelju dana, a duže se čuva zamrznut. Prilikom odmrzavanja, kolostrum je najbolje grejati na sobnoj temperaturi kako ne bi došlo do denaturacije proteina.

Pasterizacija kolostruma u izvesnoj meri smanjuje njegovu vrednost ali u uslovima lošije higijene u štali, to je mera koja se u svakom slučaju preporučuje. Isto važi i za mleko koje se koristi za napajanje teladi. U mnogim zemljama dostupan je i kolostrum u prahu.

Najznačajnije je sprečiti proliv teladi. Posle kolostruma daje se puno mleko ili zamena za mleko. Zamena za mleko sadrži dodatne sastojke kao što su minerali i vitamini tako da tele dobija neophodne hranjive sastojke u pravilnom odnosu. Mogu se davati neograničene količine u automatskoj hranilici ili kanti. Proveriti da li su sise postavljene pod odgovarajućim uglom. Sa neograničenom ishranom, tele nije gladno pred obrok i zato napreduje bolje. Životinja može da popije oko 10 litara mleka plus voda. Takođe je značajno obezbediti pristup vodi 24 časa dnevno. Potrebno je proveriti i da li ima dovoljno suve materije u zameni za mleko. Idealno je 12 do 13 % suve materije (mast, protein, laktoza), osim u zimskom periodu. Tada treba povećati komponente suve materije do maksimalno 16%, ako je neophodno.

U periodu tri meseca posle rođenja, tele već ima razvijen digestivni sistem tako da može da konzumira suvu hranu (seno, koncentrat i silažu). Seno je najbolje za razvoj buraga. Može se koristiti i slama ponekad, ali ona nema veliku nutritivnu vrednost. Što ranije tele nauči da koristi čvrstu hranu to bolje.

U toku nekoliko nedelja, postepeno smanjivati količinu zamene za mleko, sve dok se na kraju ne daje samo čvrsta hrana. Ovo je uobičajno kod teladi težine oko 80 kg (oko 10 nedelja starosti). Obim grudi je takođe veoma bitan: najmanje 95 cm. Ne treba prestati napajanje mlekom sve dok tele konzumira najmanje 1,5 kg koncentrata. Ishrana kabastom hranom je bitna tek u periodu kad počnu sa preživanjem. Nakon odlučenja, tele treba da dobija dobro izbalansiran obrok.

Prilikom merenja životinje, moguće je proceniti koliko je dobro hranjena (tabela 1). Najmanje dva puta godišnje treba meriti obim grudi kako bi se došlo do zaključka kako tele/junica napreduje. Najbolje je meriti životinje redovno.

3. Higijena

U svakoj fazi uzgoja, higijena je izuzetno važna. Ona počinje kod teljenja, ali se nastavlja i u kasnijim fazama rasta. Dok je kod ishrane ključna reč kolostrum, kod higijene to je čišćenje. Čišćenje kanti za ishranu, čišćenje kolica za transport teleta nakon telenja, čišćenje igloa ili kućica za telad, redovno čišćenje automatskih hranilica, redovno čišćenje balege sa prostirke itd. Takođe, poželjno je obezbediti putanje kretanja, kako ne bi bilo moguće ukrštanje puteva i kontaminacija sa muznih krava na telad. Mikroorganizmi krava na muži su najčešći uzrok oboljenja kod teladi i junadi. Iz tog razloga, uvek treba ići od mladih ka starijim grlima a ne obrnuto, i obavezno dezinfikovati čizme ili drugu obuću kada se prelazi sa jedne starosne grupe u sledeću. Takođe i u delu za telad treba primeniti sistem kretanja od mladih ka starim. Prvo hraniti najmlađe pa sledeću starosnu kategoriju.

Ispravna temperatura

Obratite pažnju na ispravnu temperaturu kolostruma. To isto važi za kasniju slatku zamenu za mleko. I za jednu i drugu idealna temperatura je 35 do 40º C. Kisela zamena za mleko može biti na značajno nižoj temperaturi od 15 do 20º C. Pripremiti zamenu za mleko na temperaturi od 45 do 60º C a onda ostaviti da se ohladi.

Mortalitet i bolesti

Telad su posebno osetljiva na oboljenja. Nivo smrtnosti je visok. U prvih 24 časa ugine oko 9% teladi (uključujući mrtvorođene). Od toga junice imaju najviše šanse za uginuće teladi, oko 14%. Nakon prvih 24 časa, još 3% teladi ugine od bolesti. Najčešće se javljaju proliv i respiratorne bolesti. Kod proliva, najvažnija je pravovremena dijagnoza i terapija (kako bi se sprečila dehidracija). Između trećeg i četvrtog meseca, telad su najprijemčljivija na pneumoniju. Farmer treba da posebno obrati pažnju na ove infekcije, tako da telad bude adekvatno tretirana. Istraživanja pokazuju da telad koja su smeštena u manje grupe u boksevima, sa debljim slojem slame imaju manje respiratornih infekcija.

4. Smeštaj

Telad su socijalne životinje, ali u prvih nedelju-dve dana najbolji je pojedinačni smeštaj u prevenciji kontaminacije. Telad je često smeštena u pojedinačnim kućicama ili igloima sa spoljašnjim prostorom za šetnju. Oni obezbeđuju zaštitu od padavina, kiše, i hladnoće. Treba izbegavati okretanje otvora kućice prema vetru.

Sledeći korak, posle 10 do 14 dana je smeštaj u grupama. Pre toga, poželjno je da telad bude smeštena po dvoje nekoliko dana. Ovo sprečava probleme prilagođavanja grupi, kao što su slabo uzimanje vode ili uopšte neuzimanje vode, sa rizikom pojave oboljenja. U grupama, po mogućstvu od osam teladi, telad trebaju da imaju predmete za igranje, kao i dodatnu slamu.

Za igranje mogu poslužiti velika gumena lopta ili debeli kanap. Ovo sprečava pojavu stresa i međusobnog sisanja. Čuvanje teladi zajedno u grupi ima za rezultat zdraviju telad, sa većim unosom hrane. Kada su telad potpuno navikla na stočnu hranu mogu preći na jasle za odrasle. Tu treba da su odvojena od muznih krava. Ovaj prelazak obično se dešava oko trećeg meseca starosti, ali takođe može da se desi i kasnije. Posle uspešnog gajenja, junice mogu da budu smeštene zajedno sa kravama, ili mogu biti smeštene odvojeno. To označava kraj uzgoja junica.

Izbor pravog bika

Uzgoj u stvari počinje ranije. Za povećavanje verovatnoće dobijanja vitalne teladi, za osemenjavanje treba birati bika sa dobrim osobinama vitalnosti. Ovo znači da određeni bik daje više teladi koja će biti zdravija.

Lakoća teljenja, takođe, je dobar pokazatelj krajnjeg dobijanja teleta koje može odrasti u zrelu mlečnu kravu. Pogotovo za junice je bitno izabrati bika koji ima ocenu za lakoću teljenja, poželjno indeks 108 ili veći. Sledeći bitan izbor je pitanje da li želimo muško ili žensko tele. Sa seksiranim semenom može se uticati na izbor (91-92% uspešnosti). Iako je seksirano seme skuplje, ovo dodatno ulaganje se kasnije isplati sa dobijanjem teleta odgovarajućeg pola.