banner-image
banner-image

Digitalizacija u pčelarstvu kreće iz Bača a koristiće celom regionu

Pčelari bi trebalo da se ugledaju na pčele i da budu isto tako organizovani kao i insekti o kojima brinu, poručuje u razgovoru za Agrosmart Jozef Gašparovski iz Bačkog Novog Sela, predsednik udruženja Bio pčelinja klinika. 

Njegovo domaćinstvo pčelarstvom se bavi dve decenije. Bezbroj puta se uverivši u dobrobit koju donose pčelinji proizvodi ljudskom organizmu odlučio je, među prvima u Srbiji, da u pčelinjaku u Bačkom Novom Selu napravi apikomoru koju već godinama koriste svi koje put nanese do njegovog domaćinstva. U dvorištu Gašparovskih, u sojenici okruženoj košnicama, dobijaju dvostruka apiterapeutska dejstva: boravak u pčelinjoj auri i udisanje vazduha iz pčelinje košnice.

Foto: Jozef Gašparovski

Govoreći o ovoj jedinstvenoj klinici Gašparovski ističe da je nastala kao plod njegove avanture u pčelarenje i apiterapiju koja ga je odvela do Ukrajine, gde se povezao sa pčelarima iskusnim u apiterapiji. Terapeutski način preventive bolesti kod ljudi kao i pomoći obolelim nazvao je Pčelinja klinika.

Ali, da bi proizvodi koji se koriste za apiterapiju bili kvalitetni potrebno je ostvariti više faktora: od zdravih pčelinjaka i pčela preko kvalitetnih pčelinjih sirovina pa sve do toga da se pčelari na vreme obaveštavaju kada se, recimo, prska protiv komaraca kako bi se pčele na vreme zatvorile, veli on.

Kako bi sve to bilo moguće, udruženje Bio pčelinja klinika realizuje u ovoj godini projekat u okviru kojeg će biti izrađena digitalna mapa pčelinjaka i pčelinje ispaše, jedina u ovom delu Evrope. Ovo rešenje koristiće ne samo pčelarima u Srbiji nego u celom regionu i šire jer i oni kasnije mogu da ga primene.

U pitanju je projekat “Poboljšanje stanja pčelara u opštini Bač”, koji je podržala Trag fondacija, a ima više ciljeva: edukaciju poljoprivrednih proizvođača o principima organske proizvodnje s obzirom na prekomernu upotrebu raznih hemijskih preparata u primarnoj biljnoj proizvodnji, ali i same lokacije pčelinjaka.

Digitalna mapa će doprineti prvo znanju gde se nalaze pčelinjaci i koliko ima pčelinjaka. Ona će biti formirana na bazi Gugl mape, koordinatama će biti označene lokacije svakog pčelinjaka pčelarskog udruženja koje se nalaze u opštini Bač. Izradom ove mape dajemo inicijativu i opštini Bač za izmenu pravilnika o sitnim životinjama, gde spadaju i pčele. Da se u tom pravilniku odredi na kojoj razdaljini može biti jedan pčelinjak od drugog pčelinjaka“, objašnjava Gašparovski i dodaje da je to važno jer mogu da se prenesu različite bolesti pčela.

Na ideju je Gašparovski došao suočivši se sa problemom. Naime, pre tri godine posejao je faceliju pored pčelinjaka. Reč je o medonosnoj biljci. Posejao je oko hetar i po. Seme i obrada koštali su ga oko 350 evra i plus korišćenje zemljišta.

-Jedno jutro pogledam – tridesetak metara od facelije sa druge strane, dve prikolice sa pčelama. Pa čekajte ljudi, ne mogu ja nikom zabraniti da seli pčele i da tu negde postavi, ali gde vam je obraz, upitao se ovaj pčelar.

Zapravo, mapa će omogućiti evidenciju o tačnom broju pčelinjaka, broju košnica, evidenciju o kretanju pčelinjaka unutar opštine bačkih pčelara kao i pčelara koji periodično dolaze na teritoriju opštine Bač na određenu pašu ili čak na ovoj teritoriji imaju i svoje zimovnike, a sve se to može primeniti i na druga područja. Biće postavljena na sajtu pčelarskog udruženja opštine Bač.

-Biće postavljena na sajtu pčelarskog udruženja opštine Bač i svako ko ukuca tu veb stranicu dobiće automatski poziciju gde se nalaze pčelinjaci. Puno pčelara dolazi svake godine s drugih teritorija ovde na pašu. Ima puno bagremovih paša, oko 5.000 hektara bagremovih šuma ima u opštini Bač“, objašnjava Gašaprovski.

Česti ili najčešći odgovor na pitanje “Pa što si mi došao tako blizu?” je “Nisam znao, a kako sad da selim pčele dalje.” E sada, će svi znati gde se nalaze aktuelni pčelinjaci. Ako hoćete da selite, pogledate kartu, prijavite se i doselite se negde da budete na bezbednoj udaljenosti od postojećeg pčelinjaka. To je jako bitno je zbog prenošenja različitih bolesti ako su pčelinjaci blizu dođe do grabeži, tuče među pčelama, napadaju jedni na druge i jako brzo prenesu bolesti ako neko to već ima.

Još jedan benefit mape jeste i veterinarski nadzor. Gašparovski kaže da je to važno kako se pčele ne bi međusobno zarazile.

Dodaje i da će oni isprobati model, a sve što saznaju kroz aktivnosti na projektu podeliće sa svima koji su zaitneresovani da kreiraju ovakve mape.

Porodično gazdinstvo Gašparovski pored pčelarenja bavi se i proizvodnjom organske hrane.

Kao dugogodišnji organski proizvođači veoma lako smo se uklopili u prirodnu sredinu u kojoj nam se nalaze pčele i naša Pčelinja klinika. Ovakav način života nam odgovara, a želja nam je da i drugi osete ove blagodeti, pogotovu blagodeti boravka i rada sa pčelama, poručuje Jozef.

A. Bučko