Portal pametne poljoprivrede

Danas, kada se vodi akcija za oživlјavanje sela u Srbiji, njihov opstanak i ostanak, postavlјa se pitanje šta je najveći problem za pristojan život na selu.  Odgovor je da je sumorna slika sela Srbije danas. Jer, po Ustavu u Srbiji ne postoji nijedno selo, već naselјena mesta. Od 4.700 tih naselјenih mesta, nestaje svako četvrto ili njih oko 1.200! U 86 odsto sela beleži se opadanje broja stanovnika! Više od 1.000 sela nema prodavnicu, a u 500 njih nema ni puta za vezu sa svetom… U njima je 50.000 kuća bez vlasnika i još 150.000 u kojima trenutno niko ne živi. Tako u 1.034 naselјa ima manje od po 100 stanovnika. Poštu ni bankomat nema 2.000 stanovnika… Stočarstvo Srbije se nalazi u dubokoj krizi, proizvodnja je na nivou 1910. godine. Srbija od izvoznika mesa postaje njegov uvoznik… U 1990. godini kada se raspadala Jugoslavija, iz Srbije je u svet bilo izvezeno svinjskog mesa za 726 miliona dolara. U 2019. godini je za uvoz zamrznutog svinjskog mesa potrošeno 71, a u 2020. godini 58 miliona dolara. Stočarstvo već nekoliko decenija ima pad proizvodnje od dva – tri odsto godišnje. Za poslednje tri i po decenije rast polјoprivrede je samo 0,45 odsto godišnje! Vrednost proizvodnje po jednom hektaru je 1.000 dolara, a ukupna godišnja vrednost proizvodnje u polјoprviredi je između četiri i pet milijardi dolara. Rast proizvodnje od 4,6 odsto odsto bio je jedino u 2020. godini kada je i ukupna vrednost bila 5,6 milijardi dolara, pema podacima RZS. Sve to se u svakoj strategiji stavlja kao želja za znatno više… Cilj je da proizvodnja bude bar 5.000 dolara po hektaru, da ukupna proizvodnja bude 10 do 15 milijardi dolara, izvoz najmanje pet do 10 milijardi dolara, pa i više. Sve to do sada su ostajale želje na papiru kreatora agroekonomske politike i ministara koji su dolazili.

Branislav GULAN

Autor ovih redova se pola veka bavi selima, njihovim nestajanjem i životom u njima. Problema je niz. Sumorna je slika sela Srbije danas. Sve to vreme je ukazivano na probleme zašto nema zadruga kakve su potrebne selima. Treba stvoriti iste uslove  života na selu kao i u gradu. Selo treba da ima crkvu, školu, kafanu, igralitše, bioskop, telefon, internet. Dakle, sve što ima u gradu treba da bude i u selu. Mladima ponuditi da žive i da ostanu da stvaraju porodice i da mogu da žive od rada u selu. Na to treba da pristanu mladi. U projektu se kaže oni do 45 godina. Da devojke vide svoju budućnost da se udaju, ostaju u selima, da rađaju decu…

Ponuda za ostanak na selu

Mladi treba da imaju posao i od čega da žive. Cilјna grupa treba da budu i mladi iz srednjih polјoprivrednih škola. Svake godine iz 60 takvih škola izađe oko 2.500 svršenih srednjoškolaca. Roditelјi im imaju njive, gazdinstva… Oni koji odlaze na studije mogu da se vrate na selo. Oni koji to ne žele nudi im se odmah da ostanu na selu. Jedan broj njih, koji hoće da ostanu na selu da žive na imanju, treba im ponuditi privlačne uslove. Analize pokazuju da ima dosta takvih.

Danas imamo i dobra i privlačna sela, gde postoje uspešne zadruge. Sa više desetina zadrugara i kooperanata. Cilј je da svako selo ima uspešnu zadrugu. Zadruga koja je proizvođačima hrane pri ruci kada treba da obavlјaju setvu, kada proizvedu da prodaju ono za šta su radili i da za to dobiju novac. Jer, samo udruženi u zadruge lјudi na selu će opstati i ostati.  Da proizvede za sebe, ali i da postaju robni proizvođači. To je najbitnije za one male sitne. A, u zemlјi imamo blizu 570.000 gazdinstava. Od toga čak 217.623 su mali sitni proizvođači sa imanjem do dva hektara. Cilј je da oni postanu robni proizvođači.

Pola veka su zapostavlјena ne samo sela, nego sva ruralna područja u Srbiji. Ne samo u Srbiji nego na prostorima ex Jugoslavije gde je sa sela u grad za pola veka od 1950. do 2000. godine prešlo da živi na tim prostorima osam miliona lјudi!

I danas lјudi odlaze sa sela, ali sa kartom u jednom pravcu. Van granica zemlјe poslednjih godina je odlazilo po 30.000 lјudi, a u poslednje dve godine po 60.000!? I u bivšoj Jugoslaviji se iz sela odlazilo u gradove, ali te zemelje. Analize pokazuju da je od 1950. do 2000. godine tako mesto prebivališta promenilo oko osam miliona ljudi. Odlazili su kada su imali između 15 i 20. godina, a vraćali se u trećem životnom dobu. Mđutim, sad se odlazi iz Srbije u svet, uglavnom sa kartom u jednom pravcu.

Ruralne sredine se i dalјe prazne. Broj stanovnika opada u 86 odsto sela. Ima ih u Srbiji oko 4.700.  Srbija gubi bitku za seoske sredine, a rastu samo tri najveća grada Beograd, Novi Sad i Niš. Prvi put sad Srbija ima manje od sedam miliona stanovnika, a po izveštajima RZS 6,9 miliona.

Od 2,5 miliona domaćinstava u Srbiji čak svako četvrto čini jedan član. Najbrojnija su domaćinstva u centralnoj Srbiji gde imaju prosečno po 3,06 članova… Prevaga je broja umrlih nad rođenima (u 2020. godini to je 116.000 umrlih i samo 61.000 rođenih), daleko je veći krivac za pusta sela, nego same migracije. Dramatično se ubrzava smanjivanje u malim sredinama. U celoj Srbiji se smanjuje broj stanovnika, a samo raste u tri najveća grada. Broj stanovnika u gradovima od 2000. do 2010. godine povećao se za 70.000, a u selima smanjio za više od 310.000. Svake godine oko 250.000 žitelјa Srbije danas promeni adresu iz jedog mesta ode u drugo, pa pravilu iz manjeg u veće.

Najkritičnije stanje je u Pčinjskom, Topličkom, Nišavskom, Jablaničkom i Pirotskom upravnom okrugu, kao i u pograničnim područjima Srbije. Mora posebno da zabrine da nestaje i nekada najrazvijeniji deo Jugoslavije, sela u Vojvodini.  Nekada najrazvijeniji deo Bačke, kod Bačke Topole, gde je nestalo sa mape selo Obornjača, koja više nema stanovništva. Samo u toku leta dođe jedan pastir sa stadom ovaca i tu bude…

Ako želimo ravnomerniju naselјenost bilo bi dobro i da se privuku i vrate lјudi koji su otišli u svet. Ali, kada je država siromašna to još uvek ide teško. Mali je broj lјudi koji se vraćaju na selo da bi se promenila slika u celoj  Srbiji!  Da bi se to primetilo potrebno je vratiti poverenje. To je dug proces za koji je potrebno da prođe dosta vremena da bi se primetili i osetili pozitivni rezultati.

Formirano je Ministarstvo za brigu o selu, vodi ga Milan Krkobabić. Tu je i nacionalni tim za preporod sela Srbije. Uz spasavanje sela, a nestaje ih oko 1.200, sad treba spasavati i varošice. Jer, godišnje nestaje, jedna Bačka Palanka, Bečej, Negotin… Jer, prosečno se u poslednjoj deceniji rađalo oko 65.000 lica, a umiralo je po 102.000. U 2020. godini Korone, umrlo je oko 116.000, a rođeno samo 61.000 beba! To je bilo najmanje rođenih za poslednjih 100 godina!

AKO JE OVAKVO STANJE ONDA SE POSTAVLJA PITANJE DA LI IMA SMISLA GOVORITI LjUDIMA DA IDU I DA ŽIVE U SELU, A U VEĆINI KRAJEVA NEMA OSNOVNIH USLOVA ZA ŽIVOT?

Tačno je da je sumorna slika sela u Srbije danas. Trend smanjenja stanovništva nastaviće se do 2050. godine kada će Srbija imati oko 6,3 miliona stanovnika (podaci RZS), što će se po broju vratiti na nivo od pre 100 godina! Nastavlјanje trenda gubitaka stanovništva traži radikalnu preorijentaciju javnih politika u pogledu klјučnih pitanja kao što su promene strategije razvoja i stavlјanje akcenta na ravnomerniji regionalni razvoj, na razvoj polјoprivrede i sela i na masovno zapošlјavanje.  

U 86 odsto sela opada broj stanovnika!

Po Ustavu Srbije nema nijedno selo, već naselјena mesta. To treba menjati, sad kad su u toku izmene Ustava;

U naselјima-selima se nalazi oko 50.000 praznih kuća bez vlasnika, a na još 150.000 piše da ukupno sa 500 miliona dinara.

Program će obuhvatiti trenutno u njima niko ne živi! Ministarstvo za brigu za selu je sad pokrenulo akciju da se onima koji hoće da idu u selo i da tamo žive, za dodelu prvih 400 takvih kuća, putem konkursa, pomogne tri kategorije zainteresovanih mladih ljudi – oni koji žive na selu u zajednici i žele da se odvoje, zatim stručnjake koji su potrebni za život na selu  – iz oblasti agrara, tehnologije, medicine, stomatologije… Treću grupu čine mladi koji žive u gradu, a voleli bi da se oprobaju kao poljoprivrednici.

Broj kuća na prvom konkursu, zavisiće od toga koliko će Vlada novca opredeeliti za tu namenu, pošto će se tim sredstvima po tržišnoj vrednsoti otkupljivati kuće od vlasika koji žele da ih prodaju. Kuće će moći da se koriste samo po predviđednim uslovima, pa novi vlasnici neće smeti da ih prodaju, ustupaju ili izdaju, niti da koriste za nešto drugo. Ovaj projekat samo je deo mera namenjenih oživljavanju sela. Važan deo tog plana je i pomoć postojećom zadrugama, kao i osnivanju novih.  Namera je da se u narednom periodu, osim krova nad glavom ljudima na selu obezbede i bolji putevi, vodovod, kanalizacija, internet kao i obrazovne , zdravstvene i kulturne ustanove. Inrteresovanej postoji, akonkurs će biti otvoren do 1. novembra. Očekujemo da će biti zainteresovanih i za napuštene domove u brdsko – planinskim i pograničnim područjima. Plan je da se dodeljene kuće renoviraju tako da budu spremne za uselenje.Prazne kuće će biti namenjene, pre svega, onima koji žive u seoskim domaćinstvima sa više generacija i žele da se osamostale.

Bilo bi idealno da dodeljene kuće budu blizu matičnog domaćinstva, kako bi mogli i dalje da rade i na zajedničkom gazdinstvu i koriste porodičnu mehaniazciju. Mladi mogu i sami da se uključe u predloge naputšenih kuća u svojoj blizini, ali će svakako morati da prođu na konkursu. Ovo će biti prilika da nezaposleni stručnjaci (takvih u poljoprivredi ima oko 20.000) iz gradova dobiju i posao i krov nad glavom u selima.

Čak 1.000 sela nema prodavnicu, a 500 njih nema asfaltni put ni vezu sa svetom!

U Srbiji čak 73 odsto sela nema ni dom kulture ni biblioteku;

Poštu ni bankomat nema oko 2.000 sela!

U 2.760 sela nema vrtića;

U 230 sela nema osnovne škole;

U 200 osnovnih škola danas ide po jedan đak!

U 1.034 naselјa – sela je manje od po 100 žitelja!

Danas u Srbiji ima više od 200 sela bez ijednog stanovnika mlađeg od 20 godina!

Akcija koju vodi Milalan Krkobabić, prvo ministar bez portfelja za reigonalni razvoj, a sad ministasr za brigu o selu, počela je sredinom 2017. godine pa je vraćen duh zadrugarstva. Imovina još nije. Sad je najbitnije vratiti poverenje… Za to je potrebno i vreme.  Razlika između zadruga osnovanih posle Drugog svetskog rata i danas je ogromna. Nekada su zadrugari u njih u zadruzge unosili svu svoju imovinu, pa su bez nje ostali u plјačkaškoj privatizaciji kombinata kada je bez posla ostalo i 100.000 radnika. Danas se oni udružuju u zadruge i tu unose samo svoj proizvod da bi ga prodali! Cilј je da ti mali proizvođači, uz intenzivnu proizvodnju mogu da žive i od malog poseda.

Do sredine 2017. godine Srbija je imala 1.543 zadruge. Poslednjih decenija smo bili zemlјa u kojoj se godišnje gasilo po 100 zadruga. Do sredine 2021. godine osnovano je oko 1.000 novih zadruga. Direktno je sa bespovratnim novcem od 1,7 milijardi dinara pomognut rad 152 zadruge. To predstavlja i otvaranje isto toliko fabriak pod otvorenim nebom. Bolјitak je osetilo 6.120 porodica ili oko 30.000 žitelјa Srbije. Sad je u toku razmatranje raspodele bespovratnog novca od 500 miliona dinara iz četvrtog konkursa. Molbe je podnelo oko 300 zadruga, a novac će, po odluci stručne komisije, dobiti oko 50 do 60 njih.

Republika Srbija raspolaže sa 5,1 miliona hektara polјoprivrednih povšrina. To je 0,97 hektara postanovniku. Od toga 4,2 miliona hetkara su obadive pvoršine ili 0,47 hektara po stanovniku. Prema poslednjem popisu polјoprivrede iz 2019. godine koristilo se 3.476.788 hektara. Vredost agrarne proizvodnje se kreće između četiri i pet milijardi dolara (samo je u 2020. godini to bilo 5,6 milijardi dolara).  Za protekle tri i po decenije rast agrarne proizvodnje je samo 0,45 odsto godišnje. Jedino je u 2020. godini rast  bio 4,6 odsto. Proizvodnja po hektaru u Srbiji vredna je oko 1.000 dolara po jednom hektaru. Cilј je da to bude najmanje 5.000 dolara.

• Agrar Srbije od 2000. godine do danas vodilo je 13 ministara polјoprivrede.
• U Srbiji se uzgaja 891.000 goveda, 2,7 miliona svinja, 1,7 miliona ovaca, 196.000, koza, ima oko 914.000 košnica pčela i oko 26,6 miliona živine;
• Od ukupno obradivih površina,, prema podaciam RZS navodnjavalo se samo 1,4 odsto ili oko 52.000 hektara u 2020. godini. U svetu se navodnjava 17 odsto obradivih površina;
• Svake godine nevreme odnese dobar deo useva. Primera radi u 2017. godini šteta od nepogoda bila je oko 1,5 milijardi dolara ili trećinu vrednstoi proizvodnje. Osigurava se samo 10 odsto površina;
• Hrana se proizvodi uz pomoć 451.000 traktora i 25.000 kombajna. Prosečna starost mehanizacije je oko tri decenije

POSTAVLJA SE PITANJE KAKVA ĆE BITI ŠTETA AKO SELA NASTAVE DA SE PRAZNE?

To ne bi bilo dobro da imamo državu i sela bez naroda. Ovo je poslednji trentuiak da može nešto da se uradi u tome. Jer, već su nam pogranična mesta prazna. Počev od Vojvodine i granice sa Mađaskom, pa Rumunije, Bugarske… Dakle, bitka za selo je bitka za Srbiju!

Jer, cilј je da se dobije naklonost i poverenje mladih žena da ostanu i zasnuju porodicu na selu, jer bez toga će biti prazna priča. Krenulo se sa zadrugama, njih osnivaju domaćini Srbije. Učinjen je prvi korak jer je smo na putu povratka poverenja. Jer, u selu gde postoji dobra zadruga, poput Kleka, Karavukova i drugih mesta,  vidi se početak bolјeg života. To je još jedan dokaz i primer da selo nemože bez zadruge.

Zadrugarstvo je ekonomski temelј za opstanak sela, a to je onda i opstanak Srbije. Praksa je pokazala da uspešna zadruga omogućava žitelјima sela kulturno umetnički, zabavni i sporstki život. Dakle, istorijski pomak je učinjen oživlјavanjem zadrugarstva. Krenulo se od polјoprivrednog zadrugarstva, a sad se kreće u turističke, zanatske, sosijalne, zdravstvene i druge zadruge. Strateško opredelenje je da to bude horizontalno i vertikalno (gransko) povezivanje zadruga, kroz specijalizovanu proizvodnju, a ne svaštarenje. Osnovane su i četiri složene zadruge. Sad treba osnovati i izvozno uvozne zadruge. To treba da bude po ugledu na nekadašnji ,,Geneks“, ,,Progres“  i druge firme koje su se bavile spoljnotrgovinskim poslovima. Te zadruge treba da se bave izvozom mesa, junadi i drugih prerađevian, voća i povrća stvorenim u seoskim sredinama Srbije.

Dakle u Srbiji se stvara ekonomski ambijent i podstiče se njihovo osnivanje. To je od posebnog značaja u brdsko – planinskim i pogrančnim krajevima, jer je njihov bezbednosni i geostrateški značaj ogroman za našu državu. Jer, ako se to nebi ostvarilo preti nam da imamo teritoriju bez naroda. To znači da nam preti ,,usud puste zemlјe.“ To bi bila ogromna šteta.

Dakle, očuvanje sela nije usputna nostalgija, već imperativ ovog vremena – populacioni, bezbednosni i ekonomski zadatak.

KAKO MOŽE DA SE POMOGNE?

Preporod sela u koji smo krenuli zaheva zbilјnu socijalnu i agrarnu reformu. Te reforme, u prvom planu, moraju biti sa sopstvenim snagama. Zadrugarstvo mora biti stalna tema, a sad smo krenuli i za mogućnost da mladi do 45 godina starosti dobiju kuće na selu. Selu su potrebni i stručnjaci, lekari, stomatolozi, agronomi, veterinari, tehonolozi, pa će oni imati dvostruko veću zaradu od njihovim kolega u gradu. U brdsko planininskim područjima je nužno umanjiti ili ukinuti pojedine poreze, PDV, doprinose i takse, što bi sve zajedno doprinelo normalnom životu i stimulisalo lјude da ostanu, a neke i da dođu da žive na selu. Tu se još razmišlјa odluci o dodeli oko 200.000 hektara državne zemlјe (do 50 hektara po gazdinstvu). Oni koji je dobiju ne mogu je otuđivati i njihova je sve dok je obrađuju.

Ovi planovi ostali bi bez investicionog plana ,,Srbija 2020 – 2025“. Tim planom i stopom rasta BDP-a od minimum šest odsto na godišnjem nivou mogući su značajniji pomaci na bolјe u selima Srbije.

Plan predviđa pet milijardi evra za izgradnju 5.000 kilometara regionalnih i lokalnih puteva, tri milijarde evra za izgradnju vodovoda i kanalizacije južno od Save i Dunava, ali i 300 miliona evra, mimo budžeta Republike Srbije, namenjenih kupovini mehanizacije, navodnjavanju i komasaciji.

Stoga je cilj naše misije da se sačuvaju sela Srbije, a to se bazira na takvim izdvajanjima, jer za to su nam potrebne velike pare, ali i još više rada i znanja.

Stari na selu napušteni i bolesni!

U 63 odsto staračkih seoskih domaćinstava nema mlađih od 65 godina, 76 odsto ispitanika ima neku bolest već duže vreme, a više od polovine potomaka starijih lјudi u ruralnim područjima živi van porodičnog doma, pokazuje istraživanje Crvenog krsta Srbije realizovano uz podršku poverenice za zaštitu ravnopravnosti Brankice Janković i Kancelarije Populacionog fonda UN u Beogradu (2016. godine). Istraživanje takođe pokazuje da u našoj zemlјi 56 osto stanovništva živi u gradovima i da će se taj broj uvećavati shodno procenama da će do 2050. godine dve trećine svetske populacije živeti uu gradovima.

Nataša Todorović, predstavnica Crvenog krsta Srbije ukazuje, da podaci pokazuju da je broj lјudi koji žive u selima Srbije u vremenu od 2002. do 2011. godine, manji za 311.000 i po prvi put se broj stanovnika sela Srbije spustio ispod tri miliona. Osobe koje su ostale da žive u ruralnim područjima, s jedne strane, lišene su tradicionalne podrške porodice, jer sve manji broj mladih ostaje na selu. Sa druge strane, zbog loše infrastrukture, otežan im je pristup institucijama zdravstvene i socijalne zaštite. Zato je potrebno osnivati zdravstvene i socijalne zadruge. Danas u zemlji iiamo manje od deset socijalnih i samo jednu zdravstvenu zadrugu.

Analitičari upozoravaju na problem, depopulizacije sela i velike migracije stanovništva u gradove, zbog čega su oslablјene sve usluge socijalnih i zdravstvenih službi ruralnim područjima. Najteža sitaucija je u selima koja su dosta udalјena od gradova, gde su medicinske službe i socijalni servisi nedostupni. Za tako nešto potrebne su nam zdrvastvene zadruge. One su poznate u svete, ali kod nas – za sada postoji samo jedna takva utanova.

Prema ovom istraživanju 56 odsto starijih na selu čine žene, a prosek godina starijeg stanovništva je čak 74,6 godija, uz 10 odsto starijih od 85 godina. Osnovno obrazoanje nema 41 odsto ispitanika, 59 odsto su poljoprivrednici i domaćice, 38 odsto se ne bavi poljoprivreodm, 38 odsto su poljopr4ivredni penzioneri, a 43 procenta starosni i invaldiski penzioneri.

Usud puste zemlje

Od 4.700 sela u Srbiji 1.200 je već prazno. Cilj je da se spreči ,,usud puste zemlje’’. Zato se mora obnoviti život u tim kućama. Statistika pokazuje da je trenutno u seliam više od 260.000 momaka moraka  do 45 godina i oko 100.000 devojaka neudato. Ovo je pokušaj da se ustupanjem kuća u toj kategoriji mladim poljoprivrednicima ponudi šansa da zasnuju domaćinstva.

Seljaci novog doba

Na konkrus su pozvani mladi i hrabri ljudi koji žele da se oprobaju u poljoprviredi i budu savremeni povrtari, vinogradari, voćari, stočari, da se bave poljoprivredom, ali i turizmom. Među njima, ima i uspešnih glumaca i sportista i ljudi iz drugih profesija koji bi se oprobali u poljoprivredi. Program je u završnoj fazi i privodi se kraju, a tržišna vrednost kuća koje će otkupljivati država, procenjivaće se u saradnji sa lokalnim samoupravama.

Agrar, izvoz i uvoz u 2020.

Srbija je u 2020. godini realizovala izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u visini 4.147,2 miliona dolara što predstavlja rekordan rast izvoza po stopi od 14,4 odsto, uz istovremeno, realizovan uvoz u visini od 2.306,3 miliona dolara, po ostvarenoj stopi rasta od 8,8 odsto. Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u  2020. godini, beleži rast od 20,5 odsto, odnosno za 312,7 miliona dolara je veći u odnosu na ostvareni u 2019.  godini i iznosi 1.840,9 miliona dolara, sa stopom pokrivenosti uvoza izvozom od 180 odsto. Pomenutim rezultatima glavni doprinos je u realizovanoj poljoprivrenoj proizvodnji u bruto vrednosti od 5.815 miliona dolara (stopa rasta od 4,61 odsto), odnosno neto ostvarenoj poljoprivrednoj proizvodnji od 4.856 miliona dolara (stopa rasta 5,11 odsto).

U bilansu razmene poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije s inostranstvom u u  2020. godini  ostvarena je vrednost izvoza od 4.147,2 miliona dolara, što predstavlja rast od 14,4 odsto u odnosu na ostvarene  rezultate u  2019. godini (iznosila je 3.624,6 miliona dolara), sa učešćem u ukupnom robnom izvozu od 21,3 odsto. Istovremeno, vrednost uvoza u visini od 2.306,3  miliona dolara je za 10 odsto veća od ostvarenog u 2019. godini (iznosila je 2.096,4  miliona dolara), sa učešćem u ukupnom  robnom  uvozu od 8,8 odsto. Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u  2020. godini, beleži rast od 20,5 odto, odnosno za 312,7 miliona dolara je veći u odnosu na ostvareni u 2019.  godini i iznosi 1.840,9 miliona dolara, sa stopom pokrivenosti uvoza izvozom od  180 odsto.

Posmatrano po odsecima SMTK, u izvozu dominiraju robne grupe: žita i proizvodi na bazi žita, u vrednosti od 990,9  miliona dolara, sa učešćem od 5,1 dolara u ukupnom robnom izvozu i ostvarenim suficitom od 831,4 miliona dolara i voće i povrće, sa ostvarenim izvozom u vrednosti od 982,6 miliona dolara, sa učešćem od pet odsto u ukupnom robnom izvozu uz suficit od 439,3  miliona dolara.  Po ostvarenoj vrednosti u uvozu najzastupljeniji su odseci: voće i povrće sa vrednošću uvoza od 543,3 miliona dolara, sa učešćem u ukupnom uvozu od 1,6 odsto i kafa, čaj, kakao i začini   u vrednosti od 256,1 milion USD, sa učešćem u ukupnom uvozu od jedan odsto.

Najznačajniji proizvodi agrarnog porekla u izvozu 2020. godini su: kukuruz merkantilni u vrednosti od 621 miliona USD, malina zamrznuta u vrednosti od 296  miliona dolara, duvan za pušenje u vrednosti od 212 miliona dolara, cigarete od duvana u vrednosti od 210  miliona dolara, ostali prehrambeni proizvodi u vrednosti od 128 miliona dolara, jabuke sveže u vrednosti od 125 miliona dolara, soja u zrnu u vrednosti od 106 miliona dolara, hrana za pse i mačke u vrednosti od 102 miliona dolara, pšenica merkantilna u vrednosti od 99 miliona dolara,  proizvodi za ishranu životinja u vrednosti od 89 miliona dolara i ostalo voće zamrznuto u vrednosti od 882 miliona dolara.

Na uvoznoj strani, među agrarnim proizvodima dominiraju: ostali prehrambeni proizvodi u vrednosti od 121 milion dolaraUSD,  duvan ižiljeni u vrednosti od 79 miliona dolara, banane sveže u vrednosti od 62 miliona dolara,  meso svinjsko zamrznuto u vrednosti od 58 miliona dolara, kafa sirova sa kofeinom u vrednosti od 55 miliona dolara  i cigarete od duvana u vrednosti od 49 miliona dolara.

(Autor je analitičar i publicista)