Portal pametne poljoprivrede

Kupite hrvatsku zemlju dok je još ima –  naslov je iz komšijskih medija. Cena poljoprivrednog zemljišta u Hrvatskoj sve više raste jer se bliži kraj embargu na prodaju njiva strancima. Zabrana prodaje ostalim državljanima EU u Hrvatskoj produžena je za tri godine, do 2023. da bi se rešio problem povrata, neuređenih zemljišnih knjiga i nedovršene privatizacije. 

Hrvatsku zemlju za dve godine moći će da kupi svaki Slovenac ili Mađar koji to poželi. Cene već sada počinju da rastu, pojedine parcele koštaju 15.000 evra za hektar. Kad dođu stranci biće i skuplje, navode hrvatski mediji.

Prenose izjavu poljoprivrednika iz Međumurja Vlade Vuka koji obrađuje 130 hektara pšenice, kukuruza i soje i stalno širi proizvodnju  svake godine kupujući nove parcele. On se, kako kaže, plaši da će posle embarga cene zemljišta još više rasti a u njegovom kraju zemlje nema.

Ipak, i dalje se u Hrvatskoj mogu kupiti ornice i za manje od 4.000 evra po hektaru. Naime, prosečna cena u toj zemlji je 3.395 evra i najniža je u Evropskoj uniji. Hektar oranica u Holandiji, prema evropskoj statistici, u proseku košta gotovo 70.000 evra. U Italiji je 34.156 evra, dok je u Sloveniji već upola manja cena. Hektar zemlje u Španiji i Grčkoj kreće se oko 12.000 evra, a u Bugarskoj i Rumuniji oko 5.000. Za manje od 4.000 evra zemljište se može kupiti u Letoniji i Estoniji.

U Srbiji najskuplje vojvođanske njive

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda u Srbiji su najskuplje oranice u Vojvodini, a cene su inače u velikom raskoraku od regiona do regiona. Najskuplje poljoprivredno zemljište je u Bačkoj, potom u Sremu, pa Banatu. U Severnobačkom okrugu u proseku hektar je 9.650, Zapadnobačkom okrugu 8.250, Sremskom okrugu 8.500 evra.

To je prosek, a bilo je primera da su njive u Južnobačkom okrugu lane prodavane i za više od 30.000 evra po hektaru. U Sremskom okrugu cene hektara u trećem kvartalu prošle godine išle su do 21.400 evra.

Podaci Republičkog geodetskog zavoda kazuju da u poslednje tri godine cena poljoprivrednog zemljišta u Srbiji beleži rast od oko pet do sedam odsto godišnje.

Inače, promet nekretnina u Srbiji u značajnom je porastu. Tokom juna 2021. godine je, kako navodi Republički geodetski zavod, zaključen 14.121 ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, što predstavlja povećanje od 16 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, a u poređenju sa junom 2019. godine povećanje od 46,5 odsto.

Od ukupno 14.121 kupoprodajnih ugovora 5.613 odnosilo se na promet zemljišta, a od toga 1.726 ugovora je bilo za poljoprivredno zemljište. To je nešto manje nego prošlog juna kada je potpisan 1.901 ugovor za promet njiva, voćnjaka…

Naše njive stranci mogu kupovati ali uz ograničenja

Podsetimo, u Srbiji strani državljani imaju pravo na kupovinu poljoprivrednog zemljišta ali uz ograničenja. Mi smo 2008. potpisali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) i tada prihvatila obavezu da liberalizujemo tržište poljoprivrednog zemljišta pre nego što postanemo punopravna članica EU. Nijedna zemlja nije prihvatila takav uslov tokom pregovora, pa tako Hrvatska i dalje odlaže rok za prodaju državnih njiva stranim državljanima.

SSP je stupio na snagu 1. septembra 2013. godine i predviđeno je bilo da u periodu od četiri godine od stupanja na snagu tog sporazuma Srbija postepeno uskladi svoje zakonodavstvo koje se odnosi na sticanje svojine nad nepokretnostima u Srbiji, kako bi državljanima članica EU osigurala isti tretman kao i svojim državljanima.

Skupština Srbije usvojila je 2017. izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu i tada je strancima omogućena kupovina zemljišta u Srbiji ali uz ograničenja: Da bi stranac držvaljanin zemlje EU mogao da kupi zemlju mora da ima bar 10 godina prebivalište u Srbiji, odnosno u jedinici lokalne samouprave u kojoj želi da kupi zemlju, da ga obrađuje najmanje tri godine, mora da ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo, mašine i opremu da bi obavljao poljoprivrednu proizvodnju…

Takođe, propisano je da stnanac iz EU može kupiti najviše dva hektara poljoprivrednog zemljišta. Precizirana je i zabrana prodaje poljoprivrednog zemljišta držvaljanima EU u zoni od 10 kilometara od granice.

Podsetimo i na to da su srpskim njivama i pre zakona iz 2017. godine gazdovali strani državljani, kako oni iz EU, tako i iz drugih zemalja ali oni su do oranica dolazili tako što su kupovali poljoprivredna preduzeća i po osnovu drugih zakona, koji su bili u koliziji sa starim Zakonom o poljoprivrednim zemljištem.

S. G.