banner-image
banner-image

Prodavali smo svetu svinje i kupovali autobuse za Beograd, sad uvozimo meso

Stočarstvo Srbije nalazi se u velikim problemima. U BDP agrara Srbije stočarstvo učestvuje samo sa 31 odsto. To je karaktersitika najnerazvijenijih zemalja u svetu. Jer, sve što je ispod 60 odsto – su nerazvijeni. Stoke je malo, ali ipak, više nego što treba Srbiji. Vlada neće ili ne može da pomogne prodaju pa se u stajama i oborima tove gubici.  Istovremeno se uvozi zamrznuto svinjsko meso lošeg kvaliteta iz sveta. Samo za uvoz  ovog mesa u 2019. godini potrošeno je 71, a u 2020. godini za 51 milion dolara.

Sad već daleke 1990. godine kada se raspadala Jugoslavija iz Srbije je u svet bilo izvezeno svinjskog mesa u vrednosti od 726 miliona dolara! To je tada pomoglo i kupovina ,,Lejland“ autobusa u Beogradu. Danas je broj svinja na nivou 1955. godine u Srbiji.  Procena je da ih sad u oborima ima oko 2,5 do 2,7, miliona. Pre tri decenije, prema podacima RZS bilo ih oko 5,4 miliona. Slično stanjе je i sa celim stočarstvom. Srbija je od izvoznika mesa postala njegov uvoznik. A, da za takvo stanje nema odgovornosti odgovornih pokazuje i analiza Državne revizorske institucije, o efektivnosti poslovanja od 2016. do 2018. godine.

Branislav Gulan

U izveštaju o reviziji svrshishodnodnosti poslovanja pod nazivom ,,EFEKTIVNOST PODSTICAJA U STOČARSTVU“, pod brojem 400 – 1115/2019-04/15, od 17. decembra 2019. godine, koji je izdala DRŽAVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA, između ostalog piše: ,,IAKO JE U PERIODU 2016 – 2018. GODINE REPUBLIKA SRBIJA IZ BUDŽETA IZDVOJILA OKO 28 MILIJARDI DINARA ZA PODSTICAJE U STOČARSTVU, NIJE DOŠLO DO POVEĆANJA BROJA GRLA POJEDINIH VRSTA ŽIVOTINJA, PROIZVODNJE MESA I POVEĆANJA IZVOZA U OBLASTI STOČARSTVA“…

U izveštaju  koji predstavlja knjigu od 85 strana, između otalog piše, da premije neko dobije za 30, neko za 500 dana, a neko ni ne dočeka da ih dobije… Ovo piše nakon kontole utrošenog novca u iznosu od 28 milijardi dinara, iz državnih subvencija namenjenih u tom vremenu za razvoj i podsticaje stočarstva u Srbiji. Ako se to pretvori u evre to je iznos od oko 330 miliona evra. To su ogromne pare koje nisu stigle do krajnjih potrošača, kojima su bile namenjene. Cilj je bio poboljšanje stanja u ovoj oblasti. Da jesu i da su utrošene tamo za šta su bile namenjene, danas bi imali drugačiju sliku stočarstva Srbije. Bile bi puniej staje i obori, veći izvoz. Najbolji dokaz koliko je to, je poređenje sa Agrarnim budžetom  u 2021. godini, koji iznosi oko 400 miliona evra!

Agrar, otporan sektor

Srbija ima tržišta na koja izvozi viškove hrane, ali država treba to da očuva i da još poveća izvoz hrane. To je isaknuto i na drugom Nacionalnim dijalogu o prehrambenim sistemima, uključujući i poljoprivredu, ali i distribuciju hrane, uticaju poljoprivrede na ekonomiju…

Ovo se kaže i u delu inicijative Ujedinjenih nacija čiji je cilj da pripreme Srbiju za globalni prehrambeni samit, koji će biti održan uskoro u Njujorku. Stalna koordinatorka UN u Srbiji Fransoa Žakob istakla je da je poljoprivreda Srbije otporna na mnoge izazove, što se pokazalo tokom pandemije korona virusa. Ukazujući da 14 odsto zaposlenih u Srbiji radi u agraru, i da je udeo agara u BDP 7,5 odsto, Fransoa Žakob je istakla das u to brojke koje se odnose samo na agrar, bez poljoprivrednih sistema, te da je to važan ekonomski sektor na koji mora da se obrati pažnja.

Nevolje stočara

Afrička kuga, skup tov svinja, niske otkupne cene i ukupna veća proizvodnja svinjskog mesa od naših potreba, uz bespotreban uvoz svinjetine i tovljenika, razjedaju svinjarstvo – najobimniji stočarski proizvod u Srbiji. Ova grana je minule godine u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje u nacionalnom proizvodu učestvovala sa 641 miliona USD, odnosno 11 odsto od ukupne bruto vrednosti i bila je odmah iza kukuruza. Premije u poljorpivredi Srbije su smanjene sa 5.200 dinara. Smanjeno je 1.200 dinaa regres za gorivo, pa je ostalo samo 4.000 dinara, po hektaru… Sa takvim subvencijama naši proizvođ ne mogu biti konkurentni u Evropi. One su priemra radi, u Hrvatskoj 480 eva po hektaru, pa dostižu i 900 evra u EU, Srbija jedina u region nema ,,plavi dizel’’ za agrar koji je još uvek na čekanju. Trenutno je neophdono za litar dizela neophodno izdvojiti 164 dinara, asamo pre šest meseci to je bilo 152 dinara. Trenutno je gorivo najjeftinije u Bosni i Hercegovini, dok je u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori približna kao i kod nas.  Predsednik Udruženja poljoprivrednika ,,Paori’’ Miroslav Grubanov iz Crepaje kaže, da paori traže za jesenje radove koji su već počeli i bar 50 litara goriva po hektaru, po ceni od 100 dianra.  Za iduću godinu se traže subvencije za 80 ltoiara dizuela po hektaru. Vlada to mora da uradi ukoliko usitinu želi da pomogne poljoprivrednicima i podstakne proizvodnju hrane, a samim tim  prerađivački sektor.

Pad potrošnje svinjskog mesa u ovoj godini za 20 odsto i dvomesečni uvoz svinjetine, od po najmanje 3.200 tona, ozbiljno je uzdrmalo tovljače ovog proleća, a toj krizi, sa više od 60.000 tovljenika spremnih za isporuku, ne vidi se kraj. Ključ rešenja za nastalu krizu tovljači i država vide u intervenciji Državnih robnih rezervi, od kojih se očekuje da povuku dug od tovljača – 15.000 svinja. Ako se to i dogodi (prosces je u toku) na tržištu se neće ništa krupno desiti, izuzev što će još više stati otkup, jer će klaničari preuzete svinje koristiti za tekuće potrebe. Tako se, zapravo, sada može ozbiljno razgovarati o najmanje 60.000 tovljenika, čiji vlasnici očekuju kupce. Duže tovljenje poskupljuje tov i povećava masnoću u mesu, što klaničari svrstavaju u II klasu i umanjuju cene. A da cena može biti ispod svakog poslovnog morala, pokazao je otkup svinja po 100 din/kg (onih težih) i najčešće po 120-150 din/kg žive mere. Sa tom cenom pojedini klaničari pred sam kalendar verskih i prvomajskog praznika podigli su cene u svojim radnjama. Do sada ih za takav postupak nije prozvalo nijedno udruženje potrošača. To je dvostruka sramota! Primera radi, cena svinjskog buta povećana je za 50 do 100 dinara po kg, pa je kupce dočekala nova cena: 50-580 dinara po kilogramu.

Uvoz guši domaće stočarstvo

 Kako je istaknuto na sednici odbora Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS, potrebno je da nadležna ministarstva usvoje nove, ali i ranije inicijative komore i njenih članica, sa ciljem da se očuvaju sektori mlekarstva, svinjarstva, govedarstva, živinarstva, ribarstva… Pandemija je uticala na proizvodnju u stočarskom sektoru, poskupela je hrana za životinje i znatno su povećani drugi troškovi, što je dovelo u pitanje rentabilnost domaće proizvodnje, kaže sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS, Nenad Budimović. Spoljnotrgovinska razmena stočarskih proizvoda u ovoj godini beleži negativan bilans od 51 milion evra u prvoj polovini 2021. godine. Uvoz mleka i mlečnih proizvoda za šest meseci iznosi 51,9 miliona evra, a izvoz 39,3 miliona evra. To ukazuje na to da uvoz guši domaće stgočarstvo.

Kako je navedeno, predstavnici Ministarstva poljoprivrede su najavili da će vlada uskoro usvojiti uredbu o povećanju premije za mleko, što će biti značajno za oko 18.000 poljoprivrednih proizvođača, kao i da se radi na uvođenju sektorskog standarda za obeležavanje porekla domaćeg mesa. Na sednici je predloženo i da se nadležnima upute inicijative, da se razlika u ceni žitarica koje su proizvedene u Srbiji izjednači sa cenama na svetskoj berzi, ribarima dozvoli izvoz šaranske ribe u EU, omogući jednak tretman na tržištu svih proizvođača meda i pristup fondovima. Suša i visoke temperature i ove godine su smanjile količinu trave na pašnjacima u Vojvodini. Udruženja ovčara i stočara očekuju da se donese propis o upravljanju pašnjacima, kako bi se mogli navodnjavati i održavati.

To je bila i jedna od tema „Dana stočara“ u selu Čurug. Filip Ćosić iz Ravnog Sela ima 450 ovaca za koje sam proizvodi hranu. Problem je što nema dovoljno svoje zemlje, a na zakup državnog zemljišta ne može sa sigurnošću da računa. „Mi smo pre dve godine dobili 16 posto od površina koje su nama sledovale. Dobili smo po dva – tri hektara, a sledovalo je dvadeset. Tako da dobijemo dosta neradivog zemljišta, znači u koje ne možeš da uđeš. To je šipražje neko, gde ne može jednostavno. Mi kad se žalimo oni kažu da okrčimo a tu za godinu dana da okrčimo to se nama ne isplati“, objašnjava Filip Ćosić iz Ravnog Sela. „Da se navodnjavaju, da se zasejavaju plemenitije kulture trava, jednostavno onda bi taj pašnjak mogao da da mnogo više hrane. Naši pašnjaci pogotovo u Vojvodini čim dođe polovina juna oni su završili, oni su izgoreli“, objašnjava Zoran Gojić iz Udruženja stočara Čuruga.

Za oko 700 ovaca koliko trenutno gaji, Svetozaru Murgaškom treba oko 30.000 bala sena. „Ja sad kosim pored puta. Meni je stalno kosačica zakačena za traktor ili grablje. I tako stalno kosim i nikako najamit hrane“, kaže Svetozar Murgaški iz Čeneja. Osim stočne hrane koja se proizvodi na njivama i pašnjaci mogu više da se koriste. U udruženju ovčara u Čurugu smatraju da pašnjaci najbolje održavaju sami stočari udruženi u Pašnjački odbor. Postoji više agrotehničkih mera kojima bi pašnjaci bili isplativi tokom cele godine.Sa boljom ispašom stekli bi se uslovi i za povećanje stada, smatraju u Udruženju ovčara „Bikara“ iz Vrbasa.“Sa veštačkom oplodnjom nikada nećemo dobiti jedno jagnje. Dobićete dva, tri ili četiri. Znači, povećavamo broj jaganjaca. Kad povećamo broj jaganjaca, povećaćemo broj ovaca“, kaže predednik uruženja ,,Bikara’’ Vladimir Kankaraš, vlasnik farme koza.