Pola miliona građana Srbije u apsolutnom siromaštvu, biće još gore
Slab ekonomski razvoj, nedovoljna socijalna preraspodela, odsustvo progresivne ekonomske politike, s akcentom na to da se najviše oporezuju najniže zarade, probleme su koji zemlju guraju u još dublje siromaštvo, ističe prof. Zoran Stojiljković, predsednik sindikata „Nezavisnost”.
Rizik od siromaštva i dalje je veliki u celoj Evropi, piše Politika, a građani Srbije su među poslednjima koji sebi mogu da priušte život dostojan čoveka i nalaze se u kategoriji s državama u kojima je svaki četvrti, čak i treći stanovnik u riziku od siromaštva, pokazuju podaci Evrostata. Samo Vojvodina ima manji procenat stanovništva u riziku od siromaštva (između 24,5 i 36 odsto), dok su centralni i južni deo Srbije (više od 36 procenata) na istom nivou, kao i delovi Bugarske i Rumunije, Turske, Severne Makedonije, ali i nekoliko regiona Italije i Španije.
Prema prognozama Svetske banke, broj siromašnih u Srbiji mogao bi da se poveća za dodatnih 125.000–327.000, usled ekonomskog šoka, u zavisnosti od toga koliko bude trajala kriza izazvana kovidom 19. Statistika pokazuje da već pola miliona građana živi u apsolutnom siromaštvu, s manje od 12.286 dinara mesečno, a čak četvrtina, što je oko 1,6 miliona ljudi, jeste u riziku od siromaštva, s manje od 19.391 dinar mesečno.
Kako rešiti ovako veliki problem, da li oslanjanjem na državu koja će da odvaja sredstva za suzbijanje siromaštva ili postavljanjem indirektnih mera? Stručnjaci koji se bave zaštitom socioekonomskih prava građana problem vide i u tome što se siromaštvo shvata kao nekakva slučajnost – ne uviđa se kako je ono posledica niza odluka na planu ekonomske i drugih javnih politika.
Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, ističe da siromaštvo nije samo srpski problem, ali i da je Srbija u osnovi siromašna država.
– Država prepoznaje te probleme, načinila je strategiju za njihovo rešavanje, ali nema dovoljno sredstva za sve kategorije ugroženih, a to su pre svega nezaposleni, Romi, samohrani roditelji, osobe s invaliditetom… – napominje prof. Savić i podseća da medijalna zarada u Srbiji iznosi 49.999 dinara, a tu sumu mesečno zarađuje do polovine zaposlenih u zemlji, što je samo po sebi loš signal.
– Postoji puno toga što država može da uradi, a da je ne košta previše. U ruralnim područjima treba više otvarati neke manje pogone kako bi ljudi mogli da rade i zarade. To je mera koja ne podrazumeva davanja iz budžeta, a radnike treba i opismenjavati, da mogu da rade i relativno složenije poslove. Dakle, da bi se eliminisalo siromaštvo, država pre svega treba da bude socijalno odgovorna – zaključuje prof. Savić.
Kao probleme koji zemlju guraju u još dublje siromaštvo, prof. Zoran Stojiljković, predsednik UGS „Nezavisnost”, navodi slab ekonomski razvoj, nedovoljnu socijalnu preraspodelu, odsustvo progresivne ekonomske politike, s akcentom na to da se najviše oporezuju najniže zarade…
– Sve su to problemi koji Srbiju većinski čine siromašnim društvom, s malim vrhom onih koji su se obogatili. Vlast gaji servilan odnos prema korporativnom kapitalu kome se daju velike subvencije, a radnici se plaćaju minimalcem, plus 20 odsto. Zato je najčešća zarada u zemlju oko 49.900 dinara – podseća prof. Stojiljković, i dodaje da svemu tome kumuje i smanjeni uticaj sindikata koji dovodi do veće nejednakosti, jer kada su sindikalne organizacije jake, onda drže raspon zarada pod kakvom-takvom kontrolom.
Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto plata u junu iznosila je 553,5 evra ili 65.070 dinara, dok je medijalna bila za 15.000 manja, što znači da je čak polovina stanovnika Srbije primila platu do 49.999 dinara. To znači da prosečnu platu u Srbiji dobija trećina zaposlenih, a dve trećine manje od toga.