Portal pametne poljoprivrede

„Država je takva, šta ću joj ja, a pijaca k’o pijaca, ako preživi-preživeće“, veli prodavačica sireva na jednoj od pijaca u Novom Sadu, dok pakuje svoje kutije na kraju radnog dana.

Kao i mnoge njene komšije sa tezgi, bilo da prodaju mlečne proizvode, voće, povrće ili cveće, ne zna mnogo o novinama koje im država kroz izmene Zakona o fiskalizaciji dogodine sprema.

„Na pijaci se među prodavcima o tome još uvek samo šapuće, jedni kažu ovako, drugi onako. Priča se da ćemo svi od naredne godine morati da imamo fiskalne kase, a neki opet kažu da to ne važi za nas, koji prodajemo samo svoju robu. Ne znam, donosimo prerađevine iz svog domaćinstva, pravimo ih porodično, a za tezgom sam uglavnom ja. Za stočarstvo nikada nisu bila gora vremena, farme se gase i tonu sve dublje, plašimo se novih nameta“, zabrinuto nam govori ova vremešna prodavačica čijem je domaćinstvu pijaca najznačajniji izvor prihoda.

I iz razgovora sa drugim prodavcima stičemo utisak da nisu dovoljno informisani, ali su prilično zbunjeni u vezi sa novim fiskalnim propisima.

Oni koji na pijacama ne prodaju robu sa svojih gazdinstava već kupuju na veliko poljoprivredne proizvode pa ih preprodaju već sada imaju male pazare, te se pribojavaju da će, uvođenjem PDV-a, morati da povećaju cene uvoznog voća i povrća te im se to neće isplatiti. Moraće, kažu, da zatvore tezge i da prodaju iz svojih garaža, jer će im tako biti isplativije.

Problem će, očekuju, biti i formiranje cena, jer se cene voća i povrća menjaju u toku dana već same po sebi. Voće se kvari, pa se pred kraj dana smanjuje cena, a tu je i kupovina na veliko, kada se cene takođe regulišu…

Šta donosi novi zakon i na koga se odnosi?

U skladu sa Zakonom o fiskalizaciji, koji će se primenjivati od 1. januara 2022. godine, pružanje usluga na pijacama koje podrazumeva izdavanje u zakup objekata, tezgi i prodajnih prostora, i dalje će imati obavezu evidentiranja prometa preko elektronskog fiskalnog uređaja. Prema najnovijim predloženim izmenama zakona koje su otišle pred poslanike, rok za prelazak na novi sistem produžen je do 30. aprila 2022. godine. Dakle, novi model trebalo bi da bude u primeni od 1.maja naredne godine, a od 1. novembra ove godine do 30.aprila sledeće je prelazni period za fiskalne obaveznike koji će za to vreme koristiti stare fiskalne kase, dok ne kupe nove.

Od fiskalizacije su izuzeti registrovani vlasnici poljoprivrednih gazdinstava koji na pijacama prodaju svoje proizvode, dok prodavci voća i povrća koji su registrovani kao trgovačke radnje, imaju PIB i ne prodaju svoje proizvode nego, između ostalog, i južno voće – nisu izuzeti.  Drugim rečima, svi preduzetnici koji posluju na pijacama imaće obavezu da evidentiraju promet preko fiskalnog uređaja.

Na pijacama u celoj Srbiji posluje oko 10 hiljada preduzetnika, kažu podaci iz istraživanja koje je u prvom kvartalu ove godine sprovelo Poslovno udruženje „Pijace Srbije”. Oko tri hiljade preduzetnika već evidentira promet preko fisklanog uređaja, a nešto više od dve trećine će od 1. januara naredne godine imati obavezu da u potpunosti prilagodi poslovanje odredbama novog Zakona o fiskalizaciji.

Novi Zakon će najviše uticati na one korisnike koji su već registrovani prema Poreskoj upravi, a bave se prodajom i prometom meštovite robe. To se odnosi na preduzetnike koji se bave trgovinom na malo, odnosno na prodavce hrane, pića, duvanskih proizvoda, tekstila, odeće, obuće i ostalih proizvoda na pijačnim tezgama.

Ove izmene zakona došle su najviše zbog napretka tehnologije, a cilj je efikasnija kontrola privrednih subjekata, bolja naplata poreza, suzbijanje sive ekonomije, kao i ravnopravni uslovi za sve učesnike na tržištu.

Od novog modela fiskalizacije neće biti izuzete isporuke hrane i pića, kao ni prigodnih suvenira na kulturnim i sportskim manifestacijama, muzičkim festivalima, sajmovima, izložbama, vašarima i sličnim manifestacijama kod kojih se plaćanje dobara i usluga vrši internim karticama izdatim od strane organizatora manifestacije, pod uslovom da se podaci o vrsti dobra, količini, maloprodajnoj ceni i poreskoj stopi obezbeđuju elektronskim putem.

 Dobra ekonomska politika ili smo se malo zbunili

Naša država je uvidela da mnogo tokova ide iznad budžetskog sistema i to se zove siva ekonomija, objašnjava za Agrosmart ekonomski stručnjak Igor Lazarević.

„To ne treba nužno posmatrati kao neko zlo. Na primer, ako ja kao krojač pružim uslugu svom prijatelju kod kuće i sašijem neke pantalone ili haljinu, to ne znači da sam kriminalac ili da sam u sivoj zoni, ali poreski gledano to jeste siva ekonomija“, kaže Lazarević i dodaje da je to trend koji postoji i u drugim zemljama u poslednjih skoro 20 godina, gde države pokušavaju da uvuku u legalne tokove mnoge ekonomske aktivnosti koje to do sada nisu bile, i to ne rade samo da bi ih oporezivale, nego i zbog pružanja pravne zaštite. Problem nastaje kada ne znamo šta država daje zauzvrat, kao što je u ovom slučaju.

Sa ovim stavom slaže se i Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku. On je mišljenja da je država u poslednje dve denecije više puta uvodila novine u fiskalizaciji, a da se dešavalo da je posle godinu ili dve dana menjala te svoje odluke. Jedan od razloga je taj što su se promene regulative obavljale bez bilo kakve ozbiljne prethodne analize.

Kod delatnosti gde su prometi veoma mali, gde ljudi na taj način obezbeđuju osnovna sredstva za život, nema velikog prometa u sivoj zoni. Oni nisu obveznici PDV-a, te nema ni velike bojazni od utaje poreza. Međutim, ako im se uvede fiskalizacija, onda postoji mogućnost da će jedan deo prodavaca biti primoran da radi negde u sivoj ekonomiji, da se krije i da umesto na pijacama, robu prodaje po ulicama ili garažama, smatra Rajić.

Sprovođenje mera – ko postavlja kase?

Sa druge strane, iako novi zakon dobro zvuči u teoriji, kako će se mere sprovoditi na samom terenu, još uvek se jasno ne zna.

To je za Agrosmart potvrdio i izvršni direktor Poslovnog udruženja „Pijace Srbije“ Savo Duvnjak rekavši da još uvek ima nedoumica, prvenstveno oko izbora fiskalnih uređaja koji su najpogodniji za evidentiranje prometa na pijacama. Duvnjak je kazao i da je ovo udruženje u stalnom kontaktu sa nadležnim državnim organima u vezi priprema operativnog plana aktivnosti, kao i da će, kada budu imali konkretnije informacije, pripremiti i podeliti edukativno-informativni materijal preduzetnicima koji posluju na pijacama u Srbiji.

Javno komunalno preduzeće (JKP) „Tržnica“ Novi Sad, kao član Profesionalnog udruženja „Pijace Srbije“, aktivno učestvuje u ovom postupku, iako nema pravno-formalnu obavezu prema Poreskoj upravi da se fiskalizacijom bavi.

„Naša je dobra volja da obezbedimo uslove našim korisnicima, budući da su nam oni zapravo poslodavci. Od njihovih pijačarina i dnevnih rezervacija ovo preduzeće posluje, tako da najmanje što možemo da uradimo je da posredujemo u tom procesu da im se posao olakša i pojednostavi kako bi razumeli o čemu se zapravo radi“, rekla je viša koordinatorka JKP „Tržnica“ Ana Pataki za naš portal.

„Sa druge strane, mi ne možemo da utičemo na samo sprovođenje, niti možemo da kažnjavamo one koji ne budu koristili fiskalne uređaje, jer to ne spada u našu delatnost, već je to posao Poreske uprave i nadležne inspekcije“, dodala je ona.

Kako Ana Pataki dalje navodi, ovaj Zakon će uticati i na poslovanje Tržnice. Zbog toga što uslovi još uvek nisu jasni, postoje rizici od odustajanja, prestanka zakupa pijačnih tezgi i poslovnih objekata. „Ljudi prosto ne razumeju koja će njihova obaveza biti. Iz tog razloga smo tu i aktivno učestvujemo na svim sastancima i u svim fazama na početku primene Zakona, jer ne želimo da ove mere odbiju zakupce i da oni prestanu da zakupljuju pijačne tezge“, kaže naša sagovornica.

Nema više: „Evo ti malo sira da probaš“

Osim nejasnoće u vezi sa postavljanjem kasa i sprovođenjem obaveza prema Poreskoj upravi, prodavci imaju i druge strahove. Pijace su oduvek bile mesto okupljanja komšija i kupovine domaćih proizvoda, bez plaćanja poreza.

„Ljudi vole da razgledaju, popričaju, malo od jedne tezge do druge da probaju sir, voće, a sada, ko će da čeka na račun“, kaže gospođa koja prodaje cveće na Limanskoj pijaci u Novom Sadu i dodaje da se plaši da će ta spontanost, u čemu i jeste lepota odlaska na pijacu, da nestane.

Prodavci sitne robe, poput čarapa, plaše se da mušterije neće imati strpljenja da čekaju račun, da će otići na drugu tezgu i da će tako izgubiti redovne mušterije ili da će se povećati krađa, jer jedna osoba koja prodaje ne može da kontroliše sve šta se dešava oko tezge. Neki od prodavaca nikada nisu do sada radili na kasi, pa se pitaju hoće li za njih biti neke dodatne obuke.

Strah od neizvesne budućnosti javlja se i kod poljoprivrednih gazdinstava koji prodaju proizvode iz svoje bašte, jer im još niko nije rekao da su izuzeti od novog Zakona o fiskalizaciji. Kako objašnjava Ana Pataki, jedno je generalna stvar koju vidi Poreska uprava, ali su sasvim drugo pojedinačni slučajevi. Na pijacama postoje zakupci tezgi koji prodaju više vrsta robe i to je problem, jer su onda prodavci u nedoumici za koju robu moraju da se registruju a za koju ne, gde se javlja bojazan da će neku robu morati da prestanu da prodaju.

Kako su iz obaveze izdavanja fiskalnog računa izuzeta poljoprivredna gazdinstva, ekonomski stručnjak Igor Lazarević smatra da novi Zakon neće mnogo uticati na povećanje cena prehrambenih proizvoda, ali i da postoji mogućnost psihološkog efekta koji može da utiče na povećanje.

U problemu su i sami kupci koji se pitaju na kojoj tezgi će moći da traže račun, a na kojoj ne. Njih zanima i da li će cene proizvoda na pijacama poskupeti, ali o tome za sada, dok zakon ne zaživi, možemo samo da nagađamo.

Silvija Stojić

(Agrosmart i VOICE)

Napomena: ovaj tekst je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije. Stavovi izrečeni u tekstu pripadaju isključivo autorki Silviji Stojić i ne predstavljaju  zvaničan stav Evropske unije