Najviše izuzetno opasnih pesticida pronađeno u dve vrste voća
Popis pesticida uključuje 47 njih koji su povezani s razvojem raka, kao i 15 toksina koji mogu imati štetne posledice po polnu funkciju i plodnost.
Gotovo svo grožđe i narandže sadrže „koktel pesticida“ prema istraživanju, u sklopu kojeg je detektovano najzagađenije voće i povrće koje se nalazi u britanskim prodavnicama voća i supermarketima.
Jutarnji list prenosi službene brojke koje je potvrdila britanska vlada, a koje je analizirala Pesticide Action Network (PAN): pronađena su 122 različita pesticida u 12 najzagađenijih proizvoda. Mnogi od njih opasni su po zdravlje ljudi; 61 odsto ih je klasifikovano kao „visoko opasni pesticidi“ (HHP), termin koji UN koristi za identifikaciju materija koje su najštetnije po zdravlje ljudi ili životnu sredinu.
Popis pesticida uključuje 47 njih koji su povezani s razvojem raka, 15 toksina koji mogu imati štetno dejstvo na polnu funkciju i plodnost te 17 inhibitora kolinesteraze koji mogu oštetiti disajni sistem i uzrokovati zbunjenost, glavobolju i slabost. Za četvrtinu pronađenih pesticida sumnjiči se kako uzrokuju endokrine poremećaje koji mogu ometati hormonalne sisteme.
Svako voće ili povrće s popisa sadrži dve ili više vrsta pesticida, a neki čak i njih 25. Iako su nivoi pojedinih pesticida unutar zakonskih granica, aktivisti strahuju da bi kombinacija više hemikalija mogla biti posebno štetna za zdravlje ljudi.
-Temeljno pranje trebalo bi da ukloni ostatke pesticida na površini proizvoda (fungicide koji se koriste za sprečavanje truljenja tokom skladištenja i transporta). Međutim, mnogi savremeni pesticidi su sistemski, što znači da se apsorbuju u biljku i distribuiraju po svim njenim tkivima. Zbog toga se ostaci pesticida često nalaze u telu samog proizvoda pa ih pranje površine neće ukloniti – upozorava Nick Mole iz organizacije PAN UK.
Osim grožda i narandža, značajne količine pesticida pronađene su i kod pasulja, graška, krušaka, šargarepe i manga.
Potrošačima se preporučuje da kupuju voće i povrće poreklom iz država EU i Velike Britanije, jer oni imaju daleko rigoroznije kontrole pesticida od ostatka sveta.
Evropski parlament je 10. jula 2020. doneo rezoluciju u kojoj je izneo svoje prioritete u pogledu predstojeće strategije održivosti za hemikalije. Zatražio je, između ostalog, da se ta strategija iskoristi za postizanje usklađenosti i sinergija između zakonodavstva o hemikalijama, sigurnosti i zdravlju na radu i povezanog zakonodavstva Unije, uključujući posebno i opšte zakonodavstvo o proizvodima, zakonodavstvo o vodi, zemljištu i vazduhu i zakonodavstvo o izvorima zagađenja, uključujući industrijska postrojenja, te zakonodavstvo o otpadu. Naglasio je da bi strategija trebalo da se zasniva na čvrstim i ažuriranim naučnim dokazima, uzimajući u obzir rizik koji predstavljaju endokrini disruptori, opasne hemikalije u uvezenim proizvodima…