banner-image
banner-image

Za DTD iskopano zemlje kao za Panamski kanal, mogao odvodnjavati milion hektara

U uređenje kanalske mreže u Vojvodini 2021. гodine, predviđeno je ulaganje dodatnih 600 miliona dinara, saopštilo je JVP “Vode Vojvodine“ navodeći da bi radovi uskoro trebalo da počnu. Radiće se prema prioritetima koje su definisale lokalne samouprave. Kada je građen hidrositem iz njega je iskopano oko 135 miliona kubika zemlјe. Da bi sad bio plovan potrebno je da se iskopa oko 15 miliona kubika mulјa. Kada je građen bilo je planirano da navodnjava 510.000 hektara i da se odvode suvišne vode sa milion hektara. Prva funkcija navodnjavanja nikada nije ostvarena (jer u Srbiji se danas ukupno navodnjava samo 52.441 hektara). Druga funkcija odvođenja suvišnih voda sa milion hektara funkcionisala je sve do 2005. godine. Tada su bile velike poplave u Vojvodini, sistem je pun mulјa pa nije mogao da primi suvišne vode. Sad treba sistem očistiti od tog mulјa, da bi delimičlo bio priveden nameni

Branislav Gulan

JVP “Vode Vojvodine“ stara se o 22.000 kilometara meliorativnih kanala, koji sa crpnim stanicama, ustavama i drugim hidrotehničkim objektima čine sisteme za odvodnjavanje u pokrajini. Kada bi se samo 100 metara pored tih kanala koristilo za navodnjvanje, bilo bi to 440.000 hektara polja više koja se navodnjavaju u Vojvodini! O tome se priča već pola veka. U zavisnosti od količine padavina, gustine kanalske mreže, te sastava i načina obrade zemlјišta, suvišna voda sa njiva najpre stiže do manjih kanala, zatim i do većih, pa do crpnih stanica, Hidrosistema DTD i velikih vodotoka koji su glavni odvodnici.

Hidrosistem Dunav—Tisa—Dunav (DTD) je jedinstvena kanalska mreža koja povezuje tokove reka Dunava i Tise kroz Vojvodinu i predstavlјa hidrotehnički sistem za odvodnjavanje unutrašnjih voda, navodnjavanje, odbranu od poplava, snabdevanje vodom, odvođenje upotreblјenih voda, plovidbu, turizam, ribarstvo i uzgoj šume Hidrosistem DTD sa prirodnim i delimično rekonstruisanim vodotocima ima 960 kilometara, od čega je plovno 600 kilometara.

Svojom mrežom povezuje 80 vojvođanskih naselјa, a u okviru sistema postoje 23 ustave, pet sigurnosnih ustava, zatim 15 brodskih prevodnica i još pet koje nisu više u funkciji, pet velikih crpnih stanica i 86 mostova (64 drumska, 21 železnički i jedan pešački). Prvi kanali u Vojvodini, koja je do tada uglavnom bila močvarno područje jer su je reke nemilosrdno plavile, izgrađeni su početkom 18.veka. U Banatu je 1718. godine započeto iskopavanje veštačkog kanala dužine 70 kilometara na Begeju, od Temišvara do Kleka, u delu koji je bio najugroženiji od poplava. U Bačkoj su napravlјena dva kanala – prvi 1785. godine između Kule i Vrbasa i drugi između Sivca i Vrbasa, izgrađen 1787. godine.

Za preteču Hidrosistema DTD smatra se Veliki bački kanal, koji je građen između 1793. i 1801. godine po projektu braće Jožefa i Gabora Kiša. Dugačak 114 kilometara, Veliki bački kanal je u svoje vreme predstavlјao najveći vodoprivredni sistem u dunavskoj regiji i Jugoistočnoj Evropi. Idejni tvorac Hidrosistema DTD je inženjer Nikola Mirkov, koji je 1947. godine izložio ideju o gradnji. Pre nego što su počeli radovi na Hidrosistema DTD postojalo je svega 170 kilometara  kanala, pet prevodnica – Bezdan, Mali Stapar, Bečej, Klek i Itebej i četiri ustave. Rad na planu za gradnju trajao je čitavu decenij (započeo to je 1947. godine) dok je sam Hidrosistem građen od 1957. do 1977. godine.

Završetkom gradnje Hidrosistema DTD smatra se godina puštanja brane na Tisi, odnosno 1977. godina. U vreme izgradnje, Hidrosistema DTD smatran je za jedan od najvećih investicionih projekata. Nјegova veličina može se sagledati i kroz podatak da je za gradnju ovog kompleksnog hidrološkog sistema bilo potrebno iskopati 135 miliona kubika zemlјe, a za nastanak Panamskog kanala 179 miliona kubika zemlјe.

Za potrebe gradnje snimlјeno je 1,7 miliona hektara teritorije Vojvodine, što je takođe značilo i stvaranje novih karata regija Bačke i Banata. U njegovom dvodecenijskom nastajanju učestvovalo je 400 inženjera, urađeno je 1.300 elaborata na 135.000 kucanih strana i preko 35.000 grafičkih crteža. Prilikom gradnje Hidrosistema DTD ugrađeno je pola miliona kubika betona.

Najbitnija uloga Kanala DTD jesu odvodnjavanje i navodnjavanje. Ukupna količina prihvaćene i evakuisane vode sa jedan milion hektara u Bačkoj i Banatu je 250 miliona kubika godišnje. Projektom je bilo predviđeno da se iz Hidrosistema može navodnjavati čak 510.000 hektara, ali se nažalost trenutno navodnjava samo 30.000 hektara od njega.

Navodnjavanje u 2020:  Rast 11,9 odsto

Kako navodi Republički zavod za statistiku u Srbiji je 2020. godine navodnjavano samo 52.441 hektara polјoprivrednih površina. Prema RZS, te navodnjavane povšine veće su 11,9 odsto nego u 2019. godini.  Za navodnjavanje je upotreblјeno 2,1 odsto više vode nego u prethodnoj godini, a najviše vode se crpelo iz vodotokova, 93,2 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže. Najveće površine su navodnjavane orošavanjem, 92,5 odsto površine, zatim kapanjem 7,3 odsto, dok se površinski navodnjavalo samo 0,2 odsto površine. Najviše su se navodnjavale oranice i bašte, 91,7 odsto, zatim voćnjaci pet odsto.

Izgradnjom Hidrosistema DTD odbrambena linija u Vojvodini svedena je sa 502 kilometara na 446 kilometara, a vreme trajanja odbrane od poplava drastično skraćeno. Vrlo bitnu ulogu Hidrosistema DTD ima i za industriju. Godišnje se u proseku industriji isporuči 40 miliona kubika vode.

Kanal takođe služi za plovidbu i transport robe (projektovani potencijal je sedam miliona tona godišnje), prijem upotreblјenih voda i zaštita kvaliteta vode, zatim šumarstvo, ribarstvo, nautički turizam i rekreaciju.

Ustave

Na osnovnoj kanalskoj mreži Hidrosistema DTD nalaze se 23 ustave i to 18 novih i pet ustava koje su postojale i pre nego što je Nikola Mirkov počeo da gradi Hidrosistem. Ustave su izgrađene kao samostalni objekti ili zajedno sa prevodnicama u sastavu hidročvora. Zadatak ustave je da reguliše nivo vode u kanalu. Ustave nose nazive mesta u kojima (ili pored kojih) su podignute, a nalaze se u sledećim mestima: Kako se navodi, za sada je predviđeno ulaganje u 31 lokalnu samoupravu, a potpisani su ugovori sa 26 opština, dok će u narednom periodu, kada se završi postupak javne nabavke, biti potpisani i sa preostalih pet opština.

Na teritoriji Bačke radovi na uređenju kanalske mreže izvodiće se u Apatinu, Somboru, Vrbasu, Kuli, Srbobranu, Baču, Bačkom Petrovcu, Bačkoj Palanci, Bačkoj Topoli, Kanjiži, Adi, Titelu, Temerinu, Žablјu i Novom Sadu. U Banatu kanalaska mreža radiće se u Novom Kneževcu, Čoki, Kikindi, Novom Bečeju, Plandištu, Alibunaru, Vršcu, Kovačici, Pančevu, Kovinu, Beloj Crkvi, Zrenjaninu, Sečnju i Novoj Crnji.Takođe, biće uređena kanalska mreža u opštinama Sremska Mitrovica i Šid. Sredstva su obezbeđena kroz Program sufinansiranja radova u kojem učestvuju Pokrajinski sekretarijat za polјoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, “Vode Vojvodine“ i lokalne samouprave. Radovi treba da pobolјšaju funkcionalnost sistema za odvodnjavanje i spreče zadržavanje vode na polјoprivrednom zemlјištu što je, kako se navodi, od izuzetne važnosti za uspešne prinose.

Veliki bački kanal

Radovi na revitalizaciji Velikog bačkog kanala kod Sombora, započeti krajem septembra uzvodno od Apatinskog mosta, obuhvatiće deonicu od 820 metara. U toku su pripremni radovi na uklanjanju vegetacije i odvozu zemljanog materijala sa stare deponije, koji će omogućiti čišćenje ovog dela kanala. Revitalizacijom ove deonice Velikog bačkog kanala biće omogućena dvostruko veći proticaj vode od sadašnjeg, što će dalje obezbediti sigurno snabdevanje vodom svih korisnika, ali i efikasnije odvodnjavanje poljoprivrednog zemljišta. Vrednost radova je oko 50 miliona dinara, a zajednički ih finansiraju Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, JVP “Vode Vojvodine“ i lokalna samouprava.