banner-image
banner-image

Marija Seočanac, pobednica u oranju: Mladima na selu fali podrška države

Danas, 15. oktobra, obeležava se Međunarodni dan seoskih žena. Ovim povodom predstavljamo Mariju Seočanac iz Novog Sela u okolini Vrnjačke Banje, koja sa 22 godine ponosno nosi titulu pobednice ovogodišnje Srbobranske brazde.

Marija je u septembru pobedila 50 takmičara u kategoriji „C“ koja označava oranje strnjišta na dubini do 25 centimetara klasičnim plugovima ili plugovima koji imaju imaju obrtače, a koji zahvataju četiri ili više brazde. Na takmičenju nije koristila svoju mašinu, već je traktor „džon dir“ zadužila kada je došla i kao jedina žena učesnica srušila predrasude da su samo muškarci spretni i prilagodljivi vozači, kao i da se jedino oni bave oranjem.

Marija ponela srbobranske lovorike – pobedila 50 orača

-Podsticaj da se uopšte prijavim dobila sam od dede koji me je i naučio svim tehnikama oranja. Hvala mu na tome, ispostavilo se da sam pravi majstor! Ovo je moja najveća pobeda do sada, ali nije prva. Moji prvi koraci u ovoj disciplini krenuli su ranije u mom rodnom mestu gde se svake godine organizuje takmičenje pod nazivom Prva brazda.

Koliko često se sreću žene u ovoj oblasti i uopšte u poljoprivredi?

-Nema puno žena vozača traktora, ima ih mnogo manje nego muškaraca, to je sigurno. Međutim, kada sam prethodnih godina pomagala da se organizuje Prva brazda primetila sam da ih ima i da se prijavljuju! Uvidela sam da su i različite životne dobi, od mladih, pa sve do onih koje su uveliko u sedmoj deceniji. Žena poljoprivrednica u mom okruženju ipak ima više, njih viđam svakodnevno. Uglavnom se bave voćarstvom i aktivne su u lokalnom udruženju. U mom mestu one koriste slogan „Od prirode stvaramo umetnička dela“. To, smatram, na pravi način prikazuje njihovu posvećenost, zajedništvo i složnost.

U traktor si prvi put sela sa osam godina i odmah znala da je zemljoradnja ono čime bi želela da se baviš. Da li te je u oranju ikada sputavalo to što si devojka?

-Uvek se trudim da održim čvrst stav po tom pitanju. Jasno dam do znanja da ja volim da vozim traktor, kao i da znam da obrađujem zemlju i da pritom to odlično radim. Tako sam vaspitana. Porodica me je učila da nije sramota baviti se bilo kojim poslom u kom si dobar, samo ako je pošten. Još kao mala sam se u želji da pomognem roditeljima i baki i deki zainteresovala za poljoprivredu. Kada sam dovoljno stasala da se oprobam u upravljanju mašinama uvidela sam da mi se najviše od svega dopada da vozim traktor, kaže Marija i dodaje da je ona ponosna na to što dolazi sa sela. – Verujem da je svaki kraj po nečemu poseban. Treba uvideti kakve vam mogućnosti daje okolina i iskoristiti sve dostupne resurse kako biste napredovali.

Šta radiš kada ti se pokvari traktor?

-Popravim ga (smeh). Prvo pozovem tatu, on je automehaničar. Popravlja teretni program vozila, kao i traktore, tako da o kvarovima praktično i ne razmišljam. On ih uglavnom sanira, a ja mu u tome pomažem.

Uspešna i na njivi i na fakultetu, obrazovanje je, veli, najvažnije

Pored toga što joj ljubav prema obradi zemlje i radnim mašinama donosi uspehe, Marija naglašava da je u današnje vreme važno formalno obrazovanje. Ona je trenutno studentkinja na četvrtoj godini smera Biohemijsko inženjerstvo i biotehnologija na Tehnološkom-metalurškom fakultetu u Beogradu, a nakon završetka studija planira da pokuša da spoji svoju struku i poljoprivrednu proizvodnju:

-Primećujem da kod mene i drugih mladih  koje poznajem postoje prepreke kada govorimo o mestu odakle smo i želje za školovanjem i usavršavanjem. Fakulteti zahtevaju da budemo fizički prisutni da bismo ispunili sve obaveze koje se zahtevaju od studenata, pa ni ne možemo da provodimo dosta vremena na selu. Ali  ja planiram da se jednog dana vratim.

Bez premca u svim tehnikama oranja

Kako sprečiti odlazak mladih iz sela? Šta je ono što na selu nedostaje i zbog čega se mladi češće opredeljuju za životu u gradu?

-U mnogim selima nije rešeno ni pitanje puteva, a o većim problemima i da ne polemišemo. Ako uzmemo u obzir samo ovaj problem, jasno je da mladi idu za nekim boljim i lakšim životom koji ih čeka u gradu. Što se mog sela tiče, ono je jako dobro geografski pozicionirano i to je razlog zašto je povoljno za život. Trenutno kod nas živi 5.000 stanovnika, a taj broj se povećava. To nažalost nije slučaj sa mnogim drugim mestima. Država bi trebalo da se više posveti mladima. Moj utisak je da je glavni razlog zašto mladi napuštaju sela taj što nemaju dovoljno podsticaja države. Nadležni treba da ovom pitanju posvete daleko više pažnje, jer mladi imaju mnogo da ponude, samo im fali podrška! Sem toga, skoro sve što im je neophodno im je na selu dostupno.

Vanja Velisavljev                                                         

 

Članak je nastao u sklopu projekta Local Media and Young Journalists Fight against COVID-19 Disinformation“, koji su podržali The Balkan Trust for Democracy: A Project of the German Marshall Fund i USAID, a sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine