Portal pametne poljoprivrede

-Proizvodi sa zaštićenim geografskim poreklom predstavljaju perspektivu, oslonac razvoja ovog sektora. Ministarstvo ima ulogu u stvaranju pravnog okvira za zaštitu geografskog porekla, a s druge strane tu su mere podrške koje se reflektuju kroz podsticaje u sektoru prerade i marketinga, u sektoru voća i povrća, mesa i mleka. Svi ovi proizvodi nose svoje specifičnosti, to je spoj tradicije, veština, prirodnih, klimatskih i drugih karakteristika tipičnih za taj region, rekao je državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Velimir Stanojević na panel konferenciji u Novom Sadu pod nazivom Dijalogom do original proizvoda na temu proizvoda sa geografskim poreklom.

Istakao je da je to način da oni koji se prave ovom vrstom proizvodnje ostvare dodatnu vrednost, odnosno da više zarade i da kupci znaju da se radi o zdravstveno ispravnoj hrani koja ima izražen kvalitet sa određenog lokaliteta.

Stanojević je naveo da Novi Sad ima tri proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom – fruškogorski lipov med, begečka šargarepa i futoški kupus. U Srbiji danas imamo 46 proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom, od juga do severa zemlje, od leskovačkog ajvara, pirotskog kačkavalja…, dodao je on.

Marina Lukić iz BOŠ-a, koji je nosilac projekta Dijalogom do original proizvoda kazala je da će zahvaljujući EU biće podržano 40 organizacija, među kojima je Savez Original Srbija.

Član gradskog veća za privredu u Novom Sadu Milorad Radojević naglasio je da nije upitna podrška Grada proizvodima sa zaštićenim poreklom i proizvodima organskog porekla.

-Kao lokalna samouprava po tome smo prepoznatljivi i pre svega zato što smo maksimalno pojednostavili procedure i zaista smo partneri na ovom dijalogu. Za nas kao donosiocima odluka mnogo je lakše kada razgovaramo sa udruženjima nego da razgovaramo pojedinačno sa svakim proizvođačem jer tada je praktično nemoguće rešavati probleme, rekao je on.

Dragana Tar iz agencije SEEDEV apelovala je na institucije da svojim autoritetom iniciraju ili podrže proizvođače u onome što oni rade na terenu.

-Izuzetno je važno napraviti prioritete od brojnih tema koje su vezane za proizvode sa geografskim poreklom, od primarne proizvodnje, prerade i nekih opštih standarda kvaliteta i pozicioniranja na tržištu. Važno je artikulisati šta je prioritet i šta je najvažnije čime hoćemo da se bavimo u narednom periodu. Novi Sad jeste odličan i imamo još ne tako dobrih primera gde takođe postoje tri kvalitetna proizvoda na tom području ali nemamo takvu vrstu otvorenih vrata za proizvođače i kontinuiranu podršku – rekla je ona navodeći primer Švajcarske gde postoje muzeji i grastronomske ture u okviru kojih se organizuju posete proizvođačima. – Ključni problem koji treba napomenuti jeste koliko mi imamo stvarno proizvođača u ovom sistemu, odnosno  ako imamo proizvod koji je zaštićen od imena, koliko zajednički radimo na tome da uključimo proizvođače u ovaj sistem.

Vladimir Marić iz Zavoda za intelektualnu svojinu naglasio je da je jako važna saradnja između privatnog i javnog sektora.

-Šta su prioriteti? Zemlje kao što su Turska, veliki broj afričkih zemalja donele su strategije razvoja oznaka geografskog porekla. Mi imamo 79 registrovanih oznaka geografskog porekla pri čemu 19 oznaka porekla ima ovlašćene korisnike. S jedne strane, nije šteta ustanoviti oznaku geografskog porekla jer se na taj način ustanovljava jedan standard, kada govorimo o državnom interesu u svemu ovome. Tu je i ekonomski interes, svaka država ima interes da podstiče svoje proizvođače da stvaraju, da proizvode i da izvoze svoje proizvode. Drugi aspekt jeste očuvanje tradicije. Ovde je reč o tradicionalnim proizvodima. Ne postoji nijedna vrsta georafskih oznaka ili oznaka koja ima tu nacionalnu tradicionalnu konotaciju a da ekonomski vredi kao oznake geografskog porekla. Oznake porekla proizvoda su najmanje intelektualna prava, ona su neka vrsta državnog resursa, narodnog resursa – naglasio je Marić. – Pirotski ćilim je bio pirotski ćilim i pre Berlinskog kongresa. Znači i pre nego što su Turci otišli iz ovih područja. A i danas je pirotski ćilim, pirotski ćilim. To je tradicija koju mi čuvamo i koju zato što smo je registrovali 2003. pretvaramo u našu intelektualnu svojinu.

Ocenio je da je jedan od najvećih problema što nema dovoljno borbe protiv neovlašćenog korišćenja istih ili sličnih naziva, drugim rečima, krivotvorenja i piraterije. Oznaka porekla proizvoda jeste privilegija i pravo ali je to i obaveza.

Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede pozvao je proizvođača koji nisu još  članovi organizacije Original Srbija da i oni vide svoj interes i uđu u to udruzenje jer je jako bitan segment vidljivost tih proizvoda.

Original potekao iz Futoga

-Original je upravo odavde potekao, formiran je u Futogu 2015. godine i začetnici toga su bili ljudi iz lokalnih udruženja – Futoški kupus, Begečka šargarepa i Fruškogorski lipov med. Tu imamo sjajne primere kako saradnja na lokalu zaista izgleda. Prvi put smo imali proizvođače koji pišu pravila, a nama je najbitnije da pravila budu stroga i da budu ispoštovana. Treba da imamo bolju komunikaciju i sa lokalnim samoupravama. Srbija treba da bude prepoznata po hrani koju proizvodi – poručila je Mirjana Milutinović iz udruženja Original Srbija.

Jelisaveta Zubac

Naslovna fotografija: Original Srbija