Sve više izvozimo rakiju, šljivovica najtraženija
Proizvodnja jakih alkoholnih pića u Srbiji u poslednjih pet godina raste po stopi većoj od 10 odsto godišnje što upućuje na zaključak da je srpska privreda uvidela svoju šansu u ovom sektoru i na globalnom tržištu, kažu u Udruženju za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS.
Srbija je poznata po o proizvodnji šljive u svetu. Domaća rakija od ove voćke jedno je od najprodavanijih alkoholnih pića u svetu. Slede rakija od kajsije, kruške, dunje, maline, meda, oraha… Značajan deo dolazi iz domaće radinosti.
– Procenjuje se da se u Srbiji proizvede između 50 i 60 miliona litara rakije, uključujući i rakiju proizvedenu u sopstvenim domaćinstvima. Najveća proizvodnja je u Rasinskom, Šumadijskom i Zlatiborskom kraju“, kaže Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju PKS.
Izvoz rakije od voća je u 2020. godini porastao za 30 odsto, a 67 odsto naše rakije se izvozilo u Nemačku, SAD, Hrvatsku, Crnu Goru i BiH.
U međunarodnoj trgovini je primetan trend rasta trgovine jakim alkoholnim pićima. Nemačka i SAD su najatraktivnija tržišta za domaće proizvođače. Slede Australija, Kanada, Austrija i Švajcarska, gde živi veliki broj ljudi našeg porekla.
Proizvođačima iz Srbije su interesantne i baltičke zemlje, zatim Poljska, Švedska i Ukrajina, ističe Igor Kronja iz Centra za spoljnotrgovinsku analitiku PKS. Osvajanje novih tržišta, međutim, predstavlja veoma izazovan zadatak.
– Naša startna pozicija je dobra jer imamo izuzetan kvalitet proizvoda što je dobar preduslov za uspeh, ističe Kronja. -Zajednička marketing strategija u promovisanju rakije kao srpskog brenda mogla da donese mnogo uspeha, posebno ako se bude insistiralo na viševekovnoj tradiciji, po uzoru na škotske proizvođače viskija, napominje Kronja.
Razvoj gastronomske ponude koja prati rakiju kao piće je još jedan potencijal koji treba istražiti.
Različita tržišta traže različite ukuse. U Rusiju, Dubai i Singapur ide šljivovica, viljamovka i dunjevača. Na tržišta Amerike, Australije i Zapadne Evrope, gde ima dosta ljudi sa prostora bivše Jugoslavije, plasira se uglavnom šljivovica. Do kupaca dolaze, po preporuci, preko interneta, ali i kroz kontakte i nastupe na sajmovima koje organizuje Privredna komora Srbije.
-U narednom periodu treba raditi na snažnijem marketinškom predstavljanju srpske rakija kao de luks proizvoda, razvoju onlajn promocije i zajedničkom nastupu srpskih proizvođača“, kaže Bogdanović.