Portal pametne poljoprivrede

Mlad, ambiciozan i hrabar samo su neki od epiteta koji opisuju Ognjena Đenisića, momka koji je u Novom Sadu pokrenuo nesvakidašnji biznis – in vitro gajenje sadnog materijala. Ognjen je apsolvent Poljoprivrednog fakulteta u ovom gradu, a znanje koje je stekao tokom studija odlučio je da iskoristi  kako bi osnovao firmu Invitros.

Za Agrosmart objašnjava kakvom se proizvodnjom bavi i kako ona izgleda:

„Firma Invitros bavi se proizvodnjom mladih biljaka u laboratorijski strogo kontrolisanim i sterilnim uslovima. Naši ciljni kupci su rasadničari koji od naših mladih biljaka dalje proizvode gotove sadnice voćnih ili cvetnih vrsta. Uz to naše biljke se koriste i za sadnju i formiranje trajnih zasada voća. Proizvodnja funkcioniše tako sto se od matične biljke uzima vegetativni pupoljak koji se potom površinski tretira hemikalijama, a zatim se posebnom tehnikom iz njega izdvaja deo biljke za koji ne postoji mogućnost da bude zaražen bilo kakvim patogenima. Taj sitni deo biljke, koji se naziva meristemsko tkivo, postavlja se na sterilnu hranljivu podlogu u vidu gela sa svim potrebnim nutrijentima, kako bismo od tkiva dobili malu zdravu biljku. Potom biljku prebacujemo na novu podlogu gde regulatorima rasta teramo biljku da se umnožava. Od jedne biljke dobijamo još tri-četiri ili pet izdanaka i zatim ponavljamo proces prebacivanja dok ne dobijemo željeni broj biljaka. Po završetku biljke izlaze iz laboratorije i postepeno ih adaptiramo na spoljnu sredinu kako bismo dobili gotovu mladu sadnicu.“

Da li se sve biljke mogu umnožavati? Koje ne mogu, a koje se najlakše razmnožavaju?

„Gotovo svaku biljnu vrstu moguće je razmnožavati ovom tehnologijom. Neke vrste poput oraha su vrlo zahtevne u određenim fazama proizvodnje, dok su hrizanteme jedna od lakših. Svaka biljka, pa nekada čak i sorta unutar vrste, ima svoje zahteve u proizvodnji. Rekao bih da težina razmnožavanja neke biljke velikim delom zavisi od maštovitosti istraživača. Uglavnom je sve moguće!“

Šta najviše proizvodite?

„Trenutno najviše proizvodimo sadnice kupine, maline, borovnice i muškatle ali pored njih imamo i tehnologiju za proizvodnju mnogih podloga za kalemljenje voća i lešnika, što bi moglo biti vrlo značajno za domaće tržište. Pored voćnih sadnica firma poseduje i tehnologije za proizvodnju sadnica cveća, na primer muškatli, hosti, mesožderki i drugih.“

Da li je način umnožavanja isti za sve vrste? Kakva podloga se koristi?

„Svaka vrsta ima potpuno različit sistem gajenja i umnožavanja. Pod tim mislim na sastav hranljive podloge, dužinu i intenzitet svetlosti itd. Podloga na kojoj se gaje biljke predstavlja kombinaciju mikro i makro elemenata, biljnih regulatora rasta, vitamina i ugljenih hidrata. Kao zgušnjivač uglavnom se koristi agar. Nakon pripreme, hranljive podloge se sterilišu i kao takve spremne su za korišćenje.“

Koliko se najviše biljaka može dobiti od jedne matične?

„Moguće je dobiti gotovo neograničen broj biljaka u proizvodnom ciklusu od godinu dana odnosno milion, dva, tri… što u suštini zavisi od potrebe i zahteva kupaca.“

S obzirom na to da su biljke umnožavane i  uzgajane u idealnim uslovima, kako izgleda njihova adaptacija u stvarnom okruženju?

„Postoje različite metode adaptacije biljaka na spoljnu sredinu, to je izazovan proces, ali uz dobru tehnologiju on je rutina. Zapravo, suština je u postepenom spuštanju vlage, koja u laboratoriji bude i sto posto, naravno uz kontrolu bolesti. Nakon adaptacije koja traje od četiri do šest nedelja biljka više nema nikakvih problema sa uslovima u spoljnoj sredini.“

Postoji li rizik da dobijena sadnica ne bude identična matičnoj i da bude sklonija bolestima?

„Ovakvim načinom proizvodnje sa sigurnošću možemo reći jedino da je naša biljka potpuno ista matičnoj, odnosno da zadržava sve njene osobine, za razliku od konvencionalnog načina proizvodnje gde imamo česte pojave neuniformnog rasta biljaka u zasadima i različite otpornosti na patogene. Za konvencionalnu proizvodnju koristi se veliki broj reznica od različitih biljaka, nekada čak i nepoznatog porekla, dok je u našem slučaju potreban samo jedan pupoljak sa jedne biljke.“

Koje su još prednosti, a koje mane ovakvog uzgoja?

„Prednosti ovakve proizvodnje su mnogobrojne, ali bih na prvom mestu istakao kvalitet! Nešto što zaista smatramo da je potrebno Srbiji. Godinama smo istraživali kako bismo došli do ovog nivoa znanja i prezentovali ovako nešto kod nas. Uniformnost, dobro zdravstveno stanje biljaka nakon proizvodnje, bilo koje količine sadnica u bilo koje doba godine samo su neki od benefita.

Kao mane bih svakako naveo cenu ovakvog posla. Ovo je velika investicija. Isto tako, velika su ulaganja u istraživački deo kako bi proizvodnja uopšte mogla da funkcioniše. Dalje, naši ljudi bi rekli da je mana i nešto viša cena ovako dobijenih sadnica u odnosu na one koje su proizvedene konvencionalnim metodama. I da, jesu nešto skuplje, ali sa druge strane svako zna šta dobija!“

U kojoj meri je ovaj metod rasprostranjen kod nas? Da li si o ovome učio na fakultetu ili si išao na dodatna usavršavanja?

„Koliko sam ja upućen, mi smo treća firma kod nas koja korsiti ovakav metod proizvodnje, ali uz to moram dodati da smo  jedini u Srbiji koji posedujemo znanja i tehnologije za proizvodnju velikog broja vrsta  voćnih sadnica i  cvetnih vrsta za koje nisam čuo da se proizvode na ovim prostorima. Fakultet mi je zagolicao maštu. Uz to, želju za radom, uspehom i usavršavanjem na ovom polju krenula su dodatna usavršavanja u Italiji, Poljskoj, Mađarskoj i Hrvatskoj i kada na to dodamo podršku profesora sa Poljoprivrednog fakulteta, kolega i saradnika sa kojima i dan danas sarađujem dobijamo Invitros, firmu koja će tek nastaviti da ulaže u inovacije i istraživanja u poljoprivredi.“

Kakvi su ti dalji planovi? Hoćeš li proširiti firmu?

„Prvenstveno, planovi su svakako edukacija naših ljudi o sadnom materijalu iz kulture tkiva i mnogobrojnim prednostima ovakve proizvodnje. Zatim, uspostavljanje saradnje sa domaćim klijentima, ali i širenje i pozicioniranje na inostranom tržištu. Otvoreni smo za svaki vid dogovora i saradnje sa našim ljudima i okruženjem. Trenutno firma je na kapacitetu od oko 1.500.000 sadnica godišnje, sa tendencijom rasta na 4.000.000 u naredne tri godine.“

Vanja Velisavljev