Portal pametne poljoprivrede

Tačno pre devet godina Marija Vitez iz Beograda je našla svog životnog saputnika u Crnoj Travi. Gazdinstvo je tada proizvodilo za svoje potrebe, da bi nakon njenog dolaska podigla proizvodnju na viši nivo. Šta je to Marija videla u Crnoj Travi što drugi nisu i kako je napravila brend „Zdravlje za poneti“?

Marija Vitez je rođena u Beogradu, gde je i živela ceo svoj život. Kako sama kaže, otišla je u Crnu Travu pre devet godina da ojača zdravlje, ali joj je sudbina namenila da pored toga nađe i svog životnog saputnika, Žarka Momčilovića. On je rođen i živi u Crnoj travi, u mahali Slavkovci. Još tada su njegovi roditelji imali registrovano poljoprivredno gazdinstvo.

Međutim, gazdinstvo Momčilović je tada proizvodilo za svoje potrebe, a prodavali su samo ono što im pretekne. Ništa se to nije razlikovalo od onoga što rade za sebe, a ljudi su znali to da cene. Počelo je da se traži više nego što su imali, te su sa Marijinim dolaskom odlučili da prošire proizvodnju i da povećaju asortiman.

Prerada divljeg voća

Glavnu reč u proizvodnji ima Žarkova mama Jana, a svi podjednako učestvuju.

– Tokom leta svi zajedno beremo divlje voće, borovnicu pre svega, zatim svakog meseca dolazi nešto novo (pečurke, brusnica, jabuke, kruške, šipurak), tako da sezona branja traje do duboko u jesen. Tada uz pravljenje pekmeza, slatka, sokova, kompota dolazi na red i pečenje rakije. Tu je prava poslastica rakija od ploda zove – priča nam Marija.

Kako sama kaže, to je glavna rakija njihovog gazdinstva.

Međutim, nas je interesovalo nešto što retko imate priliku da probate, a kamoli kupite – vodnjika. Reč je o piću koje se pravi od šumskih plodova i divljeg voća.

– Mi za vodnjiku koristimo divlje kruške, jabuke, šipurak, glog, dren, borovnicu i sve to potapamo u izvorsku vodu. Ovo piće prebogato je vitaminima i veoma je korisno u zimskim mesecima, jer jača imunitet i štiti od gripa i virusa – objašnjava nam Marija.

Uzgoj neprskane maline

Pored branja i prerade divljeg voća, Momčilovići se bave uzgojem maline na oko 40 ari, sorte Vilamet. Jedni su od retkih koji svoju malinu ni čim ne prskaju.

– Odlučili smo se za ovu sortu jer je otporinija od drugih, a mi je ne tretiramo i ona se sama bori u ovim uslovima. Zasad je na 1.000 metara nadmorske visine. Tokom sezone dobar deo dajemo hladnjačarima, deo ostavljamo za pravljenje proizvoda (sok, liker, slatko) a najveći deo imamo zamrznutu tako da tokom godine imamo za prodaju na malo – kaže Marija.

Ove godine su cenom jako zadovoljni, a kako kaže naša sagovornica, kod njih je ona iznosila 500dinara kilogram. Što se količina tiče, rade kako im priroda dozvoli i tome se prilagođavaju.

– Naša proizvodnja zavisi od prirode i razlikuje se od godine do godine. Ne možemo da planiramo koliko ćemo čega ubrati. Nemamo plan, niti možemo da planiramo koje količine ćemo da proizvedemo. Kad biljke počnu da cvetaju, mi procenjujemo rod i pratimo situaciju – objašnjava nam Marija.

Pravi prirodni med

Deficit meda je svake godine sve veći, kao i problem sa falsifikovanim medom. Srećom, ljudi koji znaju da cene prirodu i ono što nam ona pruža imaju i veliku ljubav prema pčelama. U preko 100 košnica Žarkove pčele vredno rade, pa je med drugi glavni proizvod gazdinstva Momčilović.

– Naš pčelinjak se nalazi na 1.100 metara nadmorske visine. Med koji imamo je livadski, jer ovaj predeo obiluje biljkama poput majčine dušice, kantariona, matičnjaka, borovnice, maline, kupine, brusnice itd. Baš zbog takvih prirodnih uslova med je zaštićen geografskim poreklom kao Vlasinski med – priča nam Marija.

Međutim, ova godina je bila veoma loša, pre svega zbog promenjenih klimatskih uslova.

– To se odrazilo na pčele i njihov prinos meda, tako da smo ove godine ostali bez meda. Sve što je napravljeno ostavili smo pčelama kako bi bile dovoljno jake da prežive zimu i nadamo se, sledeće godine daju mnogo više meda – objašnjava naša sagovornica.

U ponudi imaju i pergu, koju inače nije lako naći.

Problem sa strujom u 21. veku

Moglo bi se reći da život u Crnoj Travi oslikava veći deo srpskih sela. Uslovi za život su dosta teški, jer godinama imaju problem sa strujom. Ovaj problem koči i napredak ljudi u Crnoj Travi, iako postoje svi uslovi. To je jedina pomoć koju su tražili od države i – nisu je dobili. Da li je to uopšte pomoć ili obaveza države? Kako naša sagovornica kaže, problematika sa strujom nije samo zimi, kada padne sneg.

– Problem sa strujom je i tokom leta, u sred sezone, kada dođe više ljudi nego inače, jednostavno, napon pada i ispod 150 volti. Pre pet godina kupili smo i hladnjaču, ali ona ne može da radi sa ovakvom strujom. Hteli smo da kupimo i druge mašine koje bi nam olakšale proizvodnju, ali za njih treba stabilna trofazna struja. To je jedina pomoć koju smo tražili i nismo je dobili. Ovo nije dopuna kućnog budžeta, ovo je posao od kog može da se živi, ali u ovim uslovima jako je teško. Mi ovde opstajemo isključivo zahvaljujući Žarkovoj velikoj ljubavi prema svemu ovome i što je on ovde odrastao. Ponekad bude izuzetno teško, ali ne odustajemo lako – priča nam Marija.

Preporuka je najbolja reklama

Sve svoje proizvode, a posebno med prodaju putem preporuka stalnih kupaca i tako stiču nove kupce. Na taj način opstaju. Nakon što je Marija došla u dom Momčilovića prodaju su proširili na Beograd, što se ispostavilo da je od presudnog značaja. Zatim je Marija uvela prodaju putem Interneta i sve to preuzela na sebe. U planu su im još neka proširenja prodaje, a kako Marija za kraj kaže, snagu im daju svakodnevne pohvale, te nikada neće odstupiti od svog načela da je preporuka jedina prava reklama.

Tijana Todorović
Autor fotografija: Gazidnstvo Momčilović, Zdravlje za poneti