Avansno plaćanje i za već podnete zahteve za IPARD podsticaje
Odbor za poljoprivredu Skupštine Srbije usvojio je danas predlog izmena Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju koji omogućava avansnu isplatu polovine sredstava za koja se konkuriše po IPARD programima, uz odgovarajuću bankarsku garanciju ili ekvivalentnu garanciju kao sredstvo obezbeđenja.
Predstavnici Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva objasnili su da će ekvivalnetna garancija morati da iznosi 110 procenata od odobrenog avansnog iznosa, ali da će naknadno biti precizirano koje će to obezbeđenje biti.
Izmena će se donositi na prijave za IPARD sredstva koje će tek biti podnete, kao i na one koje su podnete u poslednja dva poziva, ukoliko nisu izdata rešenja po njima, preneo je Tanjug.
Državni skeretar u Ministatstvu poljoprivrede Jelena Blagojević dodala je da izmene Zakona obuhvataju i uvođenje elektronskog registra poljoprivrednih gazdinstava, eAgrar kao isključivi način registrovanja, promena i brisanja iz registra gazdinstava.
Uz to se uvode još dve aplikacije, Ajaks koja služi za praćjenje plaćanja u poljoprivredi i Elpis koja služi za identifikaciju zemljišnih parcela.
Blagojevićeva je navela da će eAgrar početi da se primenjuje od 1. jula naredne godine, Elpis od 1. najuara 2025, a Ajaks od 1. januara 2027. godine.
Odbor je većinom glasova usvojio i informaciju o radu Ministarstva za treći kvartal 2021. godine.
Direktorka Uprave za veterinu Emina Milakara izvestila je članove Odbora da je u Pirotskom i NIšavskom okrugu zapažena pojava afričke kuge svinja u nekoliko slučajeva odstrela divljih svinja i kod životinja koje su nađene uginule u šumama tog kraja Srbije.
Navela je da je zbog požara u bugarskom delu Stare planine jedan broj zaraženih divljih svinja prebegao u Srbiju, što je izazvalo pojavu ove bolesti u nasoj zemlji.
Dodala je kako su problem mala poljoprivredna gazdinstva koja drže po nekoliko svinja za sopstvene potrebe, jer su na njima nikle biosigurnosne mere.
„Mi sada imamo i Borski okrug i Zaječar gde mogu da kažem da je šuma kontaminirana. Onaj što ima dve-tri svinje je rizičan zbog ishrane ishrana tih životinja pomijama, jer se tako daje hrana koja nije termički obrađena. To je bolest s kojom ćemo se boriti dosta dugo. Nama je u interesu da svuda ima proizvodnje, makar i za sopstvene potrebe, ali u ovom momentu mora Nacionalni krizni čentar da razmotri situaciju, da vidimo analizu rizika i da se donese odluka da li će moći da se dozvoli uzgoj u tim selima koja su pogođena svinjskom kugom“, rekla je Milakara.
Skupštinski Odbor za poljoprivredu doneo je preporuku da Uprava za veterinu i Uprava za šume, lovačka udruženja i poljorivrednici posvete posebnu pažnju zaštiti svinja od afričke kuge.