Srpskim poljoprivrednicima iz IPARD-a isplaćeno 24,9 miliona evra
Na IPARD javne pozive javlja se sve više poljoprivrednika, ali da bi u većoj meri koristili taj instrument pretpristupne pomoći Evropske unije, neophodno im je još više približiti prednosti i mogućnosti koje taj fond pruža, poručeno je sa današnjeg panela „Šta fondovi EU donose srpskoj poljoprivredi i da li su poljoprivrednici o tome obavešteni“, u organizaciji portala Agrosmart.
-Na terenu imamo već vidljive rezultate – traktore, mehanizaciju, opremu, hladnjače, gazdinstva koja su svoju proizvodnju modernizovala zahvaljujući sredstvima IPARD fonda. Do 29. oktobra 2021. godine ukupno je odobren 771 projekat u vrednosti od 129 miliona evra. Do ovog datuma ukupno je isplaćeno 458 projekata, a iznos ukupno isplaćene podrške je 24.878.481 evra, od čega je doprinos EU 18.658.861 evra – kazala je načelnica Odeljenja za upravljanje IPARD programom Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i šefica IPARD Upravljačkog tela, Jasmina Miljković.
Naglasila je da je IPARD program pre svega formalan, ne komplikovan, da zahteva poštovanje propisanih pravila i procedura, ali i da daje visoke povraćaje sredstava i predvidljivost i izvesnost planiranja investicije. Nema bojazni da neće biti dovoljno budžetskih izdvajanja za investicije u poljoprivredi, kazala je ona.
-Polako zavrašavamo obradu pristiglih zahteva, zatvaramo IPARD II programski period i otvaramo implementaciju novog IPARD III programskog perioda, koji nam donosi i neke novine. Kroz IPARD III program uvodimo i nove sektore – sektor ribarstva i prerade ribe pored već postojećih sektora ulaganja (voće, povrće, mleko, meso, jaja, grožđe, ostali usevi). Takođe, biće omogućena i prerada u sektoru žitarica i industrijskih useva – rekla je Jasmina Miljković i dodala da je projektovani budžet za IPARD III program, za period 2021-2027. godine 288 miliona evra.
Stručnjakinja Hrvatske agencije za poljoprivredu i hranu Lidija Maurović Košćak istakla je da su poljoprivrednici u ovoj zemlji po ulasku u EU dobili mogućnost da koriste mnogo izdašnije, strukturne fondove EU. Naglasila je da se na primeru Hrvatske pokazalo da je IPARD veoma dobra škola za buduće, mnogo izdašnije fondove.
Iznela je podatak da je Hrvatska u periodu od 2006. do 2009. kroz program SAPARD koji je bio preteča IPARD-a, iskoristila 48 odsto podrške vredne 16 miliona evra. Po njenim rečima, dugo je trajalo uspostavljenje sistema, akreditacija mera, priprema tehničkih tela, a u početku je, zbog mogućnosti da se predati zahtevi za podsticaje dopunjavaju, administrativna obrada bila jako spora pa je sve to uticalo na nedovoljno iskorišćenje fonda.
Kasnije je, u programskom periodu 2007-2013. godine kroz IPARD povučeno 148 miliona evra. Hrvatska sada iz EU fondova za poljoprivredu i rurani razvoj, u programskom periodu koji traje do 2021. godine, na raspolaganju ima 2,5 milijardi evra i bezmalo je sve ugovoreno i biće iskorišćeno, rekla je Lidija Maurović Košćak.
Bugarska je, rečeno je na panelu, imala veću iskorišćenost pretpristupnih fondova od svih tadašnjih zemalja u tranziciji. Predstavnica programa Razvoj finansijskog sistema u ruralnim sredinama u Srbiji (SRFP) Elena Frank kazala je da je poljoprivrednicima u Bugarskoj bilo umnogome olakšano finanisranje tih investicija.
Predsednik Eko Agri Centra Jozef Gašparovski naglasio je da je u Srbiji puno malih poljoprivrenika koji ne ispunjavaju uslove za IPARD, a ni kriterijumi selekcije, odnosno bodovanja zahteva za IPARD podsticaje nisu, po njemu, dobro postavljeni.
Današnji panel održan je u sklopu projekta „Izveštavanje o poljoprivredi i ruralnom razvoju“ koji Agrosmart realizuje u saradnji sa Misijom OEBS-a u Srbiji i uz podršku Delegacije EU u Srbiji.
V. Velisavljev