Voćnjacima preti opasnost od poljskih glodara
Na području delovanja RC Vrbas, zasadi koštičavih i jabučastih voćnih vrsta se nalaze u različitim fazama opadanja listova ( BBCH 95-97 ),objavljeno je naportalu Prognozno-izveštajne službe (PIS).
Vizuelnim pregledom zasada voćnih vrsta, registruju se pojedinačne rupe od poljskih glodara.
Poljski glodari mogu naneti značajne štete u strništima, lucerištima i voćnjacima, u uslovima velike brojnosti. Do prenamnoženosti glodara dolazi usled različitih faktora, kao što su povoljni klimatski uslovi, stanište, izvori hrane, redukovana obrada, čime se smanjuje uticaj na svakodnevnu aktivnost glodara.
Voćnjaci i rasadnici su naročito osetljivi na štete od glodara.
„Prstenovanje“ kore korena je najčešće oštećenje od dugorepih miševa i takva stabla se često osuše.
Oštećenja kore na korenu voćke u vidu strija prouzrokuje podzemna voluharica, dok vodena voluharica pravi krtičnjake i oštećuje više stabala u redu. Koru stabla iznad zemlje oštećuje poljska voluharica.
Posle berbe, jesenjeg prskanja i kasnije, rezidbe, potrebno je održavati higijenu voćnjaka, da bi se uklonila sva eventualna skloništa u kojima se poljski glodari mogu nastaniti. Preporuka je da se voćnjaci redovno obilaze i da se vrši pregled aktivnih rupa, na osnovu kojih se može utvrditi brojnost poljskih glodara.
Oštećenja koja prave glodari u voćnjacima, dovode do slabljenja i sušenja voćaka. Miševi su posebno štetni u mladim zasadima jabuke, kruške, višnje, tokom jeseni, kada se skinu ratarski usevi. Njihova aktivnost i ishrana ne prestaju u zimskom periodu i mlado korenje i izdanci im predstavljaju jedini izvor hrane.
S obzirom na štete koje prouzrokuju poljski miševi i voluharice, potrebno je sprovoditi niz mera u cilju smanjenja njihove reprodukcije, korišćenjem preventivnih, mehaničkih, bioloških i na kraju, hemijskih mera.
Preventivne mere podrazumevaju uklanjanje trave i sena, gde glodari prezimljavaju, kao i uklanjanje korova.
Mehaničke mere obuhvataju postavljanje lovnih linija od 100 klopki, koje se postavljaju noću, na rastojanju od 5 m, gde se na taj način utvrđuje njihova kritična brojnost. Biološke mere borbe podrazumevaju korišćenje predatora, pre svega ptica i postavljanje visokih motki, u obliku slova T, za njihovo sletanje. Hemijske mere podrazumevaju korišćenje registrovanih rodenticida, kada dođe do utvrđivanja kategorija brojnosti, na osnovu broja aktivnih rupa po hektaru.