banner-image
banner-image

Kako EU pomaže poljoprivrednicima?

Poljoprivreda je važna industrija za sve zemlje EU i sve one dobijaju sredstva EU kroz Zajedničku poljoprivrednu politiku. Ovi fondovi podržavaju poljoprivrednike direktno preko Evropskog poljoprivrednog garantnog fonda i ruralnih područja.

Šta je Zajednička poljoprivredna politika?

EU podržava poljoprivredu kroz svoju Zajedničku poljoprivrednu politiku. Osnovan 1962. godine, prošao je niz reformi kako bi poljoprivreda bila pravednija i održivija za poljoprivrednike.

U EU postoji oko 10 miliona farmi, a poljoprivredni i prehrambeni sektor zajedno obezbeđuju skoro 40 miliona radnih mesta u EU.

Kako se finansira Zajednička poljoprivredna politika?

Zajednička poljoprivredna politika se finansira iz budžeta EU. U budžetu EU za 2021-2027, za poljoprivredu je izdvojeno 386,6 milijardi evra. Podeljen je na dva dela:

  • 291,1 milijardu evra za Evropski garantni fond za poljoprivredu, koji obezbeđuje prihode poljoprivrednicima;
  • 95,5 milijardi evra za Evropski poljoprivredni fond za ruralni razvoj, koji uključuje finansiranje ruralnih područja, klimatske akcije i upravljanje prirodnim resursima.

Kako danas izgleda poljoprivreda EU?

Poljoprivrednici i poljoprivredni sektor bili su pogođeni korona virusom, a EU je uvela posebne mere za podršku industriji. Trenutna pravila o tome kako treba trošiti sredstva važe do 2023. godine zbog kašnjenja u pregovorima o budžetu. Ovo je zahtevalo prelazni sporazum da bi se zaštitili prihodi poljoprivrednika i obezbedila sigurnost hrane.

Poljoprivredna proizvodnja u Evropi

Poljoprivreda EU proizvodi bogat izbor prehrambenih proizvoda, od žitarica do mleka. EU je donela zakone kako bi osigurala da je hrana proizvedena i prodata u EU bezbedna za jelo. Poslanici Evropskog parlamenta žele da smanje upotrebu pesticida kako bi bolje zaštitili oprašivače i biodiverzitet, prekinuli upotrebu kaveza u stočarstvu i povećali korišćenje zemljišta za organsku poljoprivredu do 2030. godine.

Poljoprivredne subvencije EU po zemljama

U 2019. godini potrošeno je 38,2 milijarde evra na direktna plaćanja poljoprivrednicima i 13,8 milijardi evra na ruralni razvoj. Dodatne 2,4 milijarde evra podržalo je tržište poljoprivrednih proizvoda.

Pravila koja regulišu trošenje sredstava Zajedničke poljoprivredne politike određena su dugoročnim budžetom EU. Sadašnja pravila važe do decembra 2022. godine, nakon čega će najnovija reforma Zajedničke poljoprivredne politike stupiti na snagu i trajati do 2027. godine.

Da li će reforma značiti ekološki prihvatljiviju Zajedničku poljoprivrednu politiku?

Poljoprivreda EU čini oko 10 odsto emisija gasova staklene bašte. Reforma bi trebalo da dovede do ekološki prihvatljivije, pravednije i transparentnije poljoprivredne politike EU, rekli su poslanici Evropskog parlamenta, nakon što je postignut dogovor sa Savetom. Parlament želi da poveže ZPP sa Pariskim sporazumom o klimatskim promenama, uz povećanje podrške mladim poljoprivrednicima i malim i srednjim farmama.

Poljoprivredna politika je povezana sa evropskim zelenim dogovorom i strategijom, koja ima za cilj da zaštiti životnu sredinu i obezbedi zdravu hranu za sve, uz obezbeđivanje sredstava za život poljoprivrednika.

Statistika zapošljavanja u poljoprivredi EU

Poljoprivredna industrija je podržala 9.476.600 radnih mesta u 2019. i 3.769.850 radnih mesta u proizvodnji hrane (u 2018.) i činila je 1,3 odsto bruto domaćeg proizvoda EU u 2020. godini.

Rumunija je imala najviše zaposlenih u poljoprivredi 2019. godine, dok je Danska imala najviše zaposlenih u proizvodnji hrane u 2018. godini.

Za svaki potrošen evro, poljoprivredni sektor stvara dodatnih 0,76 evra za ekonomiju EU. Bruto dodata vrednost od poljoprivrede – razlika između vrednosti svega što je primarni poljoprivredni sektor EU proizveo i cene usluga i robe koja se koristi u procesu proizvodnje – iznosila je 178,4 milijarde evra u 2020.

Dijana Dacin