Portal pametne poljoprivrede

U Nišavskom okrugu nalazi se mesto Ražanj, a u njemu živi porodica Stambolić. Uzgajaju voće već devet godina i bave se njegovom preradom u slatke poslastice i zimske specijalitete, rakije i vina. Kažu, od toga može da se živi, a oni su primer.

Dejan Stambolić živi u Ražnju, jednoj od retkih ekoloških opština u Srbiji. Ovde uspešno uzgaja dunju na tri hektara, kupinu na pola hektara, a šljivu i višnju na 0,3 hektara. Voćarstvom se bavi punih devet godina, koliko su i zasadi stari.

Povoljni uslovi za uzgoj zdrave hrane, a posebno razvoj voćarstva, motivisali su porodicu Stambolić da se pre upuste u uzgoj voća sa idejom da ljudima ponude zdrave slatke i zimske specijalitete, rakije i vina. Kako sam kaže, njihovi voćnjaci su sto posto prirodni. Muke ima, jer bez prskanja preparatima za zaštitu bilja je jako teško održavati voćnjake i štititi od raznih štetočina, a i rod je manji. Ipak, on se ne žali, jer su tako porodično odlučili.

Pored voćarstva, bave se i povrtarstvom, a sa svojom porodicom uspeva sve sam da završi, samo kada je berba mora da angažuje sezonske radnike. A tu se posao ne završava, jer sledi prerada, a zatim i prodaja.

Svoj mali brend nazvali su „Taština kuhinja“, ne bez razloga.

– Ime „Taština kuhinja“ nije slučajno, pošto je moja tašta Slavica glavna u preradi džemova, slatka i zimnice – priča nam Dejan.

Ipak, kako to i dolikuje, naš domaćin je glavni za proizvodnju rakije i to dunjevače. Kažu da nema bolje rakije u Srbiji nego od Stambolića, a ko proba čarolije iz „Taštine kuhinje“ postaje njihov obožavatelj zauvek, bilo da je reč o ajvaru, ljutenici, soku od paradajza, sirupu od zove, džemu od šljive, slatku od jagoda, vinu od kupina…U prilog kvalitetu govori i zid u porodičnoj kući pun diploma i priznanja. Ko god da je probao kaže da su proizvodi vrhunski, o čemu svedoči bezbroj komentara na Dejanovoj Fejsbuk stranici.

Pitali smo Dejana šta je važno za dobru dunjevaču.

– Reći ću vam šta je suština dobre dunjevače: puna zrelost ploda i obavezno uklanjanje semenske lože. Mnoge to ne rade, ali to i te kako utiče na aromu – kaže Dejan.

Vrata doma porodice Stambolić su otvorena za sve koji žele da ih posete, uživaju u prirodi i degustiraju njihove proizvode.

– Rakiju od dunje prodajemo sa kućnog praga, pošto smo napravili degustacioni prostor na našem gazdinstvu, gde nam kupci dolaze. Ostale proizvode prodajemo preko raznih sajmova, festivala i naravno, Interneta, prvenstveno Fejsbuka.

Hladno ceđeni sok od dunje – domaća imuno bomba

Porodica Stambolić je jedna od retkih koja pravi hladno ceđeni sok od dunje. U pitanju je sto posto voće, bez šećera i bilo kakvih dodataka, u kome su sačuvani svi vitamini i minerali.

A, koliko je veliki posao za jednu porodicu govore količine.

– Dunju preradimo oko 40.000 kg godišnje, a kupinu oko 3.500 kilograma. Do sada nismo koristili subvencije, sve sami finansiramo i uspevamo sve da prodamo zahvaljujući kupcima koji prepoznaju kvalitet, slozi u porodici i predanom radu – kaže naš domaćin.

Zašto je dunja tako posebna za Stamboliće?

– Dunja je, takoreći, cela lek. Lekoviti su i plod i list i seme. Sigurno ne znate da ona ima više vitamina C od limuna. Na primer, sok od dunje nam dosta poručuju sportisti, ljudi koji vežbaju i oni koji vode računa o svom zdravlju. Sok od dunje, na primer, blagotvorno deluje na disajne puteve, obiluje vitaminima B1 i B2, kalcijumom, magnezijom, cinkom, gvožđem. Jednostavno, to je jedna prava „imuno bomba“ – objašnjava Dejan.

Njihova proizvodnja soka od dunje je trenutno kapaciteta od 10.000 litara i sve im „plane“, te planiraju naredne godine da dupliraju proizvodnju.

Tijana Todorović
Autor fotografija: Dejan Stambolić, Taština kuhinja