Portal pametne poljoprivrede

Uprkos ambicioznom projektu novog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (PPOV), vrednog preko 600 miliona dinara, trenutna kanalizaciona neopremljenost Bačke Topole omogućiće priključenje tek oko četvrtine stanovnika. Dodatno, velika industrijska postrojenja i zagađivači uz Krivaju odlučili su se protiv pridruživanja opštinskom sistemu, a na štetu životne sredine, što pokazuju i zvanična merenja kvaliteta otpadnih voda od 2018. do danas. Topolčani i dalje čekaju na zvanično puštanje u pogon novog prečistača, pošto je rok probijen za više od pola godine, a čitavu investiciju su obeležile i sumnje u proces izbora izvođača radova.

„Smrad budi iskonski nagon za beg, kao da nešto nije u redu“, započinje priču za VOICE meštanin i aktivista Peter Červenak (Cservenak). Tog hladnog, kišnog decembarskog jutra, po kom i vazduh postaje nakratko vidljiv pa nestane, delovalo je kao da su od Krivaje svi pobegli – jedino su smrad i mast ostali.

„[Smrad] se ne meri kao aerozagađenje, pa da se neka materija pokaže kao otrovna ili ne, da je u određenoj koncentraciji štetna. To što se teško ili nikako ne meri, ne znači da ne smeta. Slično kao i buka, koja utiče na san, psihički odmor. Postoje i druge posledice – cene nekretnina uz Krivaju padaju. Ne možemo biti tolerantni prema smradu i njegovom dejstvu na kvalitet života izloženih ljudi“, objašnjava Peter, koji se zajedno s nekolicinom drugih građana okuplja svakog 17. u mesecu, u 17 časova na protestu „Protiv smrada grada i Krivaje“.

„Pokojni predstavnik pokreta Dragan Pečurica je planirao 50 protesta. Sad u decembru nam je 87. po redu. Bio je tužen zbog njihovog organizovanja, odnosno zbog navodne povrede ugleda i poslovnog položaja. Bio je među prvima koji je javno ukazao na štetne aktivnosti pogona za preradu animalnog otpada ‘Žibel’, priča ovaj aktivista o istorijatu udruženja „Ekološki pokret za sadašnjost i budućnost“.

Iako za budućnost nije siguran, Krivaja mu trenutno izgleda „kao površinska kanalizacija“.

Neprijatni mirisi, nošeni oštrim vetrom, pratili su nas nizvodno, na putu od Bačke Topole do naselja Bajša, koji bi zajedno sa Zobnaticom, trebalo da čine jednu celinu povezanu na postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Ka njemu smo se i uputili, a potreba za ovim sistemom je postala očigledna kada je, na pitanje da li smrad dopire iz obližnjih fabrika, Peter Červenak odgovorio: „Ne, to smrdi Krivaja“.

Radije zagađuju nego da grade i plaćaju

Njeni zagađivači su posloženi u špaliru do nje – . uprkos prijavama građana i novčanim penalima, otpadne vode Industrije mesa „Topola“, „Žibela“ Agroindustrijskog kombinata (AIK), i „Perutnine Ptuj – Topika“ redovno prelaze granične vrednosti za štetne materije. Sadašnji zakonodavni okvir postavljen je tako da zagađivač plaća naknadu koja se meri u odnosu na kvalitet i ispuštenu količinu zagađenja.

Glavni projektant bačkotopolskog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda Goran Nedić smatra da je kompanijama isplativije da ispuštaju neprečišćenu vodu direktno u reku nego da ulažu i podižu sopstvene sisteme, ili plaćaju nekome da prečišćava za njih.

Pravni vakuum koji za sobom ostavlja Uredba o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje ne predviđa ozbiljnije posledice po štetne aktivnosti prema prirodi, osim pomenutih novčanih penala koji su već uređeni drugim aktima. Pravna lica i preduzetnici moraju da usklade emisije do kraja 2025, odnosno 2040. godine – odgovornost prema stanju, ali i nemarnom ispuštanju do tog datuma nisu regulisani.

„To je veliki, višedecenijski problem Bačke Topole“, objašnjava projektant Goran Nedić, „a u momentu kada je projektovano ovo postrojenje, zagađivači i lokalna samouprava nisu mogli da dođu do nekog dogovora, tako da je potpuno izbačena industrija iz razmatranja“.

Fosfor, suspendovane materije, biološka i hemijska potrošnja kiseonika, kao i mineralni azot, samo su neke od supstanci koje dospevaju u Krivaju iz ovih fabrika. One na većini mernih mesta duplo, pa i pet puta više prekoračuju dozvoljene vrednosti. Ovaj obrazac nehajnog odnosa prema životnoj sredini se ponavlja za svaki od dostupnih izveštaja Prirodno-matematičkog fakulteta (PMF) u Novom Sadu, kao i Zavoda za javno zdravlje Subotice, rađenih u periodu od 2018. do 2021. godine.

Bez obzira na to, tri fabrike koje „hrane“ Krivaju ne ispunjavaju ni trenutno važeće obaveze po pitanju izmirivanja dugova. Prema podacima Javnog preduzeća „Vode Vojvodine“ od 30.11.2021. godine, oni zajedno duguju više od dva miliona dinara u naknadama za ispuštenu vodu. Pored toga, Industrija mesa „Topola“ ima minus od skoro 30 hiljada dinara na račun naknada za korišćenu vodu.

Rešenje od 600 miliona koje zadaje nove probleme

Kako bi se konačno stalo na put prekomernom zagađenju Krivaje, reke koja se uliva u Veliki bački kanal, Opština Bačka Topola zavrnula je rukave i upustila se u poduhvat izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Ukupna vrednost projekta je oko 626 miliona dinara, s tim da je pokrajinska Uprava za kapitalna ulaganja izdvojila približno 527 miliona, a lokalna samouprava oko 99 miliona dinara. Završetak radova, koji je bio predviđen za april 2021. godine, pomeren je za kraj decembra.

Projektovani puni kapacitet koji je predviđen za optimalan rad je 20.000 ekvivalentnih stanovnika (ES), merna jedinica kojom se označava prosečna potrošnja vode po stanovniku za jedan dan. Međutim, naselje Bačka Topola beleži pad broja stanovnika, a procene su da će on s 14,596, koliko je zabeleženo na poslednjem popisu 2011. godine, skliznuti na 14,029 do 2040. godine.

Ne bi bilo prvi put da je prečistač u Vojvodini projektovan nesrazmerno stvarnim potrebama građana i naselja. Centralno postrojenje za preradu otpadnih voda (CPPOV) Vrbas-Kula, za koje je Evropska unija donirala oko 23 miliona evra, stalo je s radom u martu 2021. godine. Naime, ni trećina od predviđenog kapaciteta postrojenja, koji iznosi impozantnih 120,000 ekvivalentnih stanovnika, nije priključena na kanalizacioni sistem, zbog čega ne postoje ni minimalni uslovi za njegov optimalni rad. O tome je VOICE već pisao u seriji tekstova koji bi se mogli podvesti pod zajednički naslov „Prečistač ili Skadar na Bojani“.

Manjak od nekoliko hiljada se mogao nadomestiti priključivanjem industrijskih postrojenja na mrežu prečistača. Prvobitan plan je bio da se sistemu pridruže otpadne vode fabrika Industrije mesa „Topola“, AIK-ovog „Žibela“ i „Perutnine Ptuj“. Međutim, nakon razgovora s lokalnim čelnicima, koji su za VOICE potvrdili predstavnici „Perutnine Ptuj“, odlučeno je da se ne ide u izgradnju zajedničkog postrojenja, čime je Bačka Topola izgubila značajan deo „otpadne snage“ za rad prečistača.

„Samostalna gradnja postrojenja jeste značajno skuplja za našu kompaniju“, odgovorili su iz „Perutnine Ptuj – Topiko“, „ali nam to omogućava da celokupan proces prečišćavanja imamo pod punom kontrolom. Performanse koje će postrojenje postizati tokom rada i otpadnu vodu koje će ispuštati u recipijent daleko su ispod onih propisanih Uredbom. Puštanje u rad postrojenja se očekuje početkom 2022. godine.“

Ipak, prema rečima glavnog projektanta Gorana Nedića iz „Vodotehnike“, za razliku od vrbaških, ovaj gubitak nije nemoguće prevazići.

„Biće manji dotok otpadnih voda nego što se to prvobitno planiralo, jer je došlo do malih izmena. Međutim, sama tehnologija je najfleksibilnija od onih raspoloživih, što znači da bez problema može da prečisti i mnogo manje količine, ali i veće od projektovanih“, smatra on.

Projekat za postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda za naselja Bačka Topola, Zobnatica i Bajša prvobitno je bio podeljen u tri faze. Ideja je bila da se u prvoj osposobi rad sistema za polovinu od ukupnog kapaciteta – tačnije, 10.000 ES. To bi značilo da bi, prateći projektni plan, osam hiljada stanovnika moralo biti povezano na mrežu prečistača u ovoj etapi njegovog razvoja. Potom, u drugoj i trećoj fazi bi se na mrežu  priključilo još po četiri hiljade.

Međutim, nedovoljna izgrađenost komunalne infrastrukture problem je koji je konstatovan i novim Nacrtom Plana generalne regulacije za naselje Bačka Topola. U ovom dokumentu se navodi da je mrežom trenutno pokriveno oko 30 procenata stanovništva. U ostalim delovima naselja, za odvođenje otpadnih voda se koriste septičke jame. Čak i onaj deo Bačke Topole koji ima uređenu uličnu kanalsku mrežu, ona slabo funkcioniše usled neredovnog održavanja i dotrajalosti, navodi se u Planu.

S druge strane, prema podacima iz budžeta za 2021. godinu, tek oko četvrtine stanovnika Bačke Topole je priključeno na kanalizacioni sistem. Dakle, to znači da je tek više od 4.000 ljudi trenutno povezano na ovu komunalnu mrežu, što je skoro duplo manje od projektom predviđenih osam hiljada.

Takođe, predviđanja su da bi do 2023. godine na javnu kanalizaciju bilo povezano svega 26,5%, što je i dalje veoma daleko od brojki potrebnih za optimalan rad postrojenja. Uz to, Zobnatica i Bajša nisu imale izgrađene kanalizacione sisteme u trenutku sastavljanja tehničke dokumentacije, kao i izdavanja građevinske dozvole za PPOV. Ipak, rashodima uz Nacrt Odluke o budžetu Opštine Bačka Topola za 2022. godine, planirana su sredstva za dalje radove na kanalizacionoj mreži.

Mutna posla oko javne nabavke

Nabavku za izgradnju postrojenja za prečišćavanja otpadnih voda dobio je konzorcijum koji predvodi „Energotehnika-Južna Bačka“, zajedno s članovima „GP Graditelj NS“, „Hydrovision“ i „Meris“. Njihova ponuda je bila i jedina pristigla na poziv, a ugovorena vrednost radova je oko 496 miliona dinara. Pored toga, kompanije „Energotehnika-Južna Bačka“ i „GP Graditelj NS“ su kao jedini ponuđači dobile i projekat izgradnje kanalizacione mreže kojom bi se povezali delovi naselja s prečistačem, i to u iznosu od skoro 44 miliona dinara. Od 2017. godine naovamo, „GP Graditelj NS“ angažovan je kao izvođač radova na kanalizacionom sistemu Bačke Topole čak četiri puta, i tako od ovog posla prihodovao više od 50 miliona dinara.

Pojedini uslovi tendera za izgradnju PPOV-a sužavaju mogućnost konkurencije za ovu nabavku. Naime, konkursnom dokumentacijom se traži da ponuđač raspolaže akreditovanom laboratorijom koja može da pokrije određen obim geomehaničkih ispitivanja za tlo, beton i ostalo. Međutim, u primedbama na tender se u nekoliko navrata skretala pažnja na diskriminatorski karakter ovog uslova. Kao razlog se navodio podatak da u Srbiji postoji samo jedna akreditovana laboratorija koja može da pokrije tražena ispitivanja, te da se time mogućnost učešća na tenderu ograničava na samo jednu grupu ponuđača koja sa tom ustanovom sklopi sporazum o saradnji. Dodatnim uvidom u registar Akredetacionog tela Srbije može se zaključiti da je ustanova koja ispunjava identične zahteve za sva navedena ispitivanja – Arhitektonsko-građevinski institut d.o.o. Novi Sad.

I u pogledu ispunjavanja poslovnog kapaciteta deluje da ne postoji mnogo kompanija koje mogu da se takmiče. Konkretno, Opština Bačka Topola traži od ponuđača da dokažu da su od 2014. do 2019. godine realizovali, naizgled, neodvojive poslove – od izgradnje PPOV-a u vrednosti ukupnih radova preko 400 miliona dinara, zatim elektro- i softverskih radova, do montaže i puštanja u rad specifičnih uređaja i mehanizama postrojenja.

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić smatra da, u ovom slučaju, Opština Bačka Topola nije postupila u skladu s načelima Zakona o javnim nabavkama.

„Ovakvim grupisanjem poslova u jednu javnu nabavku smanjen je prostor za konkurenciju. Najbolji dokaz za to je samo jedna pristigla ponuda“, konstatuje Nenadić.

Redakcija VOICE-a je poslala pitanja i pokušala da kontaktira nadležne iz Opštine Bačka Topola za komentare na projekat izgradnje PPOV-a i proces javne nabavke, ali do objavljivanja članka nismo dobili odgovor.

„Energotehnika-Južna Bačka“

Samo u proteklih godinu dana, kompanija „Energotehnika-Južna Bačka“ bila je glavni izvođač ili deo grupe ponuđača na javnim nabavkama čija vrednost premašuje 4 milijarde dinara. Dragoljub Zbiljić, vlasnik ove firme, bio je garantkredit Srpske napredne stranke uoči izbora 2012. godine. U istom periodu, „GP Graditelj NS“ bio je angažovan preko tendera na radovima koji su ukupno iznosili više od 2,3 milijarde dinara. Ljupko Kalaba, direktor ovog građevinskog giganta, bio je uhapšen sredinom 2019. godine zbog sumnje da je zloupotrebio položaj prilikom prodaje dela imovine a.d. „Budućnost“ koja je prešla u vlasništvo Kalabine firme. Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) je krajem septembra objavio da je istraga i dalje u toku.

Igor Išpanović (VOICE)