Portal pametne poljoprivrede

Pre nekoliko godina doktorka poljoprivrednih nauka Ivana Petrović u svoju bazu starih sorti unela je seme tikve natege i tako započela podvig da sačuva tradiciju našeg područja. Banku semena i gena „Zrno“ smestila je u mioničko selo Paštrić sa ciljem da kroz skladištenje i razmenu semena sačuva lokalni biodiverzitet.

Ova banka prva je zbirka semena u Srbiji i danas broji preko 150 starih sorti povrća i žitarica i preko 170 sorti voća. Kako navodi naša sagovornica, pravo blago u ovoj kolekciji čine semena biljaka koje su se na ovim prostorima mogle naći još u davnim vremenima:

„Jedna od najstarijih kultivisanih biljaka koju imamo je grah poljak, još nazivan i sastrica, sikirica, šoder pasulj, jari grah. U kolekciji imamo dve sorte ove vrste. Mesto kultivacije biljaka je teško utvrditi, ali jedna od pretpostavki jeste da je grah poljak jedna od prvih kultivisanih biljaka i da se to desilo upravo na teritoriji Balkana. Koristio se još pre 12000 godina. Sa korišćenjem graha poljaka u ishrani je potrebno biti oprezan jer preterano konzumiranje izaziva hronično trovanje, latirizam. Na prostorima Balkana grah poljak se posebno gajio  na području Hercegovine. Kad je bio gotovo pred nestankom, Trebinjci su našli manje količine semena, umnožili ga i promovisali uz pomoć Slow Food pokreta. Sada se u Trebinju na pijaci uvek može naći grah poljak. Pitanje je koliko ovako zanimljivih vrsta kriju naše seoske bašte.“

Zašto je važno da očuvamo autohtone sorte? Kako Vi i banka semena tome doprinosite?

„Autohtone sorte su izuzetno značajne iz više razloga. U njima se nalaze mnogobrojni geni kojih nismo ni svesni, a koji su možda ključni za budućnost poljoprivrede. U nepredvidivom agro-ekološkom okruženju, sa evolucijom štetočina i bolesti, klimatskim promenama i uništavanjem životne sredine prekomernom upotrebom hemije, jedino mesto gde možemo ‘pozajmiti’ genetičku raznovrsnost potrebnu za borbu sa izazovima jesu stare sorte.  Stare sorte su i pečat lokalne poljoprivredne proizvodnje i autentične gastronomije. Bitne su i sa ekološkog aspekta, u kontekstu tradicionalnih poljoprivrednih praksi i načina njihovog gajenja koji se nekada praktikovao. Prilagođene su okruženju i ljudima sa kojima su vekovima živele. Imaju kulturološki i duhovni značaj, uz njih se vezuju običaji, pesme, narodna umetnost. Imaju veliku emotivnu vrednost jer su obeležje detinjstva i asocijacija na miris i ukus roditeljskog doma.

Svako od nas može doprineti očuvanju starih sort. Za početak, nemojte seći staro stablo u dvorištu seoske kuće. I da zaklanja pogled, i da lišće smeta tokom jeseni, to je vaša mala banka gena, koju su preci dali na čuvanje i koju smo dužni da prosledimo potomstvu. Staro stablo je potrebno negovati, orezati, pođubriti, ukoniti mu trule i suve grane.

Ako imate neka stara semena koja su vam ostala od predaka, posadite ih i umnožite. Ako želite da krenete u avanturu čuvanja starih sorti, javite nam se da započnemo taj put zajedno. Delimo semena besplatno na našim godišnjim izložbama, a obaveza uzgajivača jeste da biljke gaji po određenim pravilima (da bi se sprečilo narušavanje kvaliteta materijala) i da nam na kraju sezone vrati duplo od uzetog semena, da bismo seme prosledili  na dve druge adrese. U 2022. godini očekujemo i imenovanje regionalnih koordinatora, pa možete raditi zajedno na zaštiti starih sorti sa drugim entuzijastima iz svog regiona!“

Cena domaćeg i uvoznog, odnosno industrijskog povrća, razlikuje se u marketima i na pijacama, a ljudi neretko kupuju povoljnije na uštrb kvaliteta. Šta bi trebalo da se desi da se ovo promeni? Koji je najbolji način da se autohtone sorte nađu na policama marketa?

„Da bi stare sorte postale dosupne kupcima, mora se raditi uporedo i sa proizvođačima i sa potrošačima. Proizvođači bi trebalo da uvide potencijal starih sorti za ekonomsku dobit, ali to je moguće samo ako se uporedno stvori tržište za njihove proizvode. Najveći potencijal za proizvodnju starih sorti imaju mala poljoprivredna gazdinstva, a posebno gazdinstva koja se sama bave ili se nalaze u blizini onih koja se bave seoskim turizmom.

Diverzitet voća, povrća i žitarica kojima se hranimo je jako mali. Hranimo se izuzetno monotono, što se u krajnjem slučaju odražava i na zdravlje. Predlažem čitaocima da urade jedan eksperiment: da zapišu koje to voće, povrće i žitarice koriste u svakodnevnoj ishrani i to po sortama koje najčešće kupuju. Videćete da je i broj vrsta i broj sorti iznenađujuće mali. Ostajemo uskraćeni za jedna čitav dijapazon ukusa, mirisa i kvaliteta. Postoje neka istraživanja koja idu u prilog starim sortama kada je kvalitet u pitanju, npr. da stare sorte pšenice imaju veći sadržaj proteina. Takođe, ništa manje značajno nije ni to što svaki put kada jačamo malog proizvođača, jačamo nezavisnost proizvodnje hrane.“

Govoreći o komercijlizaciji tradicionalnih sorti, naša sagovornica kaže da možda najveći potencijal imaju dunja, jabuka i kruška:

„Leksovačka dunja je izuzetne arome, vrhunska je za proizvodnju rakije. Prednost joj je i kasno cvetanje, usled čega je manje podložna dejstvu kasnih mrazeva. Kao oprašivač se koristi druga autohtona sorta – vranjska dunja, poznata još i kao dunjac.

Jedna od najperspektivnijih starih sorti je jabuka lepocvetka. Raste od zapadne Srbije do Stare planine. Jedna je i od omiljenih jabuka u Bosni, gde je nazivaju cvjetača. Cvet joj je diskretno ružičast i nežan, pa stoga i ne iznenađuje poreklo imena  Ima specifičnu aromu u kojoj se oseća trag mirisa dunje, divnu žutu koru i grane koje se povijaju nadole. Odlično se čuva i što je najvažnije, divnog je ukusa.

Tu je i kruška kaluđerka ili vodenjaka, od koje služimo sok na našim izložbama starih sorti. Samo ime kaže da je veoma sočna, otporna, ali i da oblino rađa jer je sklona partenokarpiji, odnosno razvitku ploda bez oplodnje.

Sorta koja ne može uopšte da se čuva, već se mora jesti kako sazreva, ali je ipak jedna od omiljenih u narodu je kruška lubeničarka. To je letnja kruška sa ružičastim mesom, po čemu je i dobila ime. Ima i izuzetno lepu i dekorativnu krošnju.“

Kako Vaša banka čuva semena? Kako ih skladištite i kako izgleda taj proces?

„Za razliku od nekih institucionalnih banaka semena, ne čuvamo semena dugoročno, već na period od godinu do dve dana. Ključno za lokalnu banku semena jeste da stara sorta živi, da se gaji u baštama i da ostvari svoj pun potencijal u lokalnoj zajednici. Skladištenje se odvija po principima tradiconalnog čuvanja semena, najčešće u fišecima i teglama. Pre skladištenja se seme sakuplja i priprema za skladištenje. Proces sakupljanja i pripreme zavisi od vrste do vrste. Kod paradajza, semena se fermentišu u soku ploda do dva dana, kod pasulja se mahune dosuše i zatim se pasulj veje na jačem vetru, da bi se uklonila sitna plevica; kod blitve se jednostavno seme svuče sa biljke. Od ove godine imaćemo mogućnost da semena čuvamo u specijalno adaptiranom prostoru za banku semena.“

Od kakvog primerka je najbolje sačuvati seme? Mora li seme poteći od najotpornije biljke u zasadu, može li biti ukršteno sa nekom drugom sortom i koliko staro sme da bude?

„Biraju se primerci koji izgledaju najtipičnije za određenu sortu. Dakle, vizulenim pregledom se odbacuje sve što ne liči na datu sortu. Ukrštanje sa drugom sortom uništava genetiku stare sorte i daje potpuno nov genotip. Ako dođe do unakrsnog oprašivanja, gubi se stara sorta.

Starost semena, odnosno, koliko godina nakon sakupljanja može klijati, zavisi od toga da li je seme kvalitetno, da li je sakupljeno, osušeno i skladišteno na pravi način, kao i od  samih karakteristika vrste. Pravilno sakupljeno, pripremljeno i skaldišteno seme paradajza, iz našeg iskustva, može sačuvati klijavost i do 15 godina.“

Da li brže nestaju sorte voća ili povrća?

„Seme povrća i žitarica mora se redovno sejati, tako da se može reći da je sa tog aspekta povrće ugroženije. Klijavost semena povrća i žitarica se smanjuje sa svakom godinom čuvanja, tako da posle određenog broja godina neće možda uopšte biti klijavo. Poseban problem jeste dolazak novih bolesti i štetočina, kao i bolesti biljaka koje se prenose semenom. Takođe, mnoge sorte se ukrštaju između sebe, stoga usled nestručnog gajenja može doći do gubitka stare sorte.“

Postoji li plan da se banka decentralizuje, odnosno da preraste u regionalnu ili nacionalnu?

„Lokalna banka semena, da bi funkcionisala, mora biti decentralizovana. Delili smo stara semena širom Srbije i organizovali sadnje voćnjaka u više regiona. Sad nam predstoji da ceo sistem razmene semena i funkcionisanje banaka semena podignemo na viši nivo, da bi lokalne zajednice još bolje čuvale svoje stare sorte.

U prvoj polovini 2022. godine planiramo kvalitetnu obuku za regionalne banke semena, zahvaljujući kojoj će regioni dobiti svoje regionalne koordinatore za lokalnu banku semena. Svi  zainteresovani ljudi iz određenih regiona mogu da se uključe u rad lokalne banke semena i pomognu očuvanju starih sorti svog regiona, a mi smo tu da pružimo svu stručnu i savetodavnu podršku koja je potrebna.“

Ovu obuku ćemo realizovati uz pomoć USAID-a, Nacionalne koalicije za decentralizaciju i ORCA, kao deo projekta Tvoje mesto u Srbiji. Ovaj program podrške nam je obezbedio i da adaptiramo prostor za skladištenje semena starih sorti. Sve one koji ne mogu da uživo učestvuju u programima koje ćemo organizovati, a koji žele da se uključe u očuvanje autohtonih sorti, savetujem da prate društvene mreže na kojima naša banka ima nalog pod imenom Okvir života i da se tako informišu.

Vanja Velisavljev