banner-image
banner-image

Pad poljoprivredne proizvodnje pet odsto, mesare pune zahvaljujući uvozu

Poljoprivredna proizvodnja u Srbiji u 2021. godini, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, imala je pad proizvodnje od pet odsto! To se dogodilo u godini za koju kažemo da je Srbiji donela rast BDP od čak 7,5 odsto. Taj ukupan rezultat  privrede dobio je pohvale u javnosti, ali je značajan pad u agraru ostao nezapažen. Međutim, on je veoma bitan. Poslednjih godina se govori da agrar u BDP zemlje učestvuje od sedam pa do deset odsto.

Autor: Branislav Gulan 

Ali, karakteristika svih analiza je da su to rezultati nerazvijenih zemalja. Jer, pad proizvodnje u agraru će se tek sledeće godine odraziti na proizvodnju prerađivačke industrije. Biće manje sirovina za preradu, ali i manje sirovina za izvoz, koji je 2020. godine iznosio 4,6, a 2021. godine oko pet milijardi dolara.

Realnost, oživljavanje sela

U agrarnoj i seoskoj stvarnosti iz 2021. godine punoj nelogičnosti i suprotnosti, realnost u obećanjima predstavlja ono što govori, obećava i radi Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu Vladi Srbije. U onom što čini vide se početni rezultat u spasavanju sela i države! To dokazuje i sa onim što čini u životu, a to je vraćanje u život sela i zadruga, naseljavanje praznih kuća, obezbeđivanje minibusa za prevoz ljudi sa sela, kao i pokretanje manifestacije ,,Miholjski susreti sela’’. Treba dodati i činjenicu da je za četiri godine osnovano 1.000 novih zadruga. Pored toga čak 209 starih i novih zadruga bespovratno je dobilo 2,2 milijarde dinara. Ovo govori i da je vraćen duh zadrugarstva u Srbiji. Do pokretanja akcije gasilo se po 100 zadruga godišnje. Plan je da se i ove godine onim koji hoće da idu i da žive na selu besplatno dodeli još 6.000 praznih kuća sa okućnicom. Opstanak sela vidi se i u tome da se narednih pet godina, svake godine po 6.000 porodica naseli u te kuće. Tako će se u tom periodu popuniti 30.000 kuća, od ukupno 150.000 koje imaju vlasnike, a koliko ih ima sad praznih u selima Srbije. Zato će biti potrebno po 50 miliona evra godišnje. U 2021. godini za ovu namenu je odvojeno 500 miliona dinara, a rebalansom još je dodato 180 miliona dinara. Tako je sa 680 miliona dinara omogućeno da 651 porodica ostane ili da se vrati da živi na selu! Reč je o mladim ljudima, koji prosečno imaju po 30 godina, od kojih je 519 već živelo blizu kuća koje su već dobili, 132 porodice su napustile gradove i otišle u sela’’, kaže Krkobabić. Ministar ocenjuje da je broj od 1.000 novih zadruga u protekle četiri godine prevazišao sva očekivanja i kao veoma pozitivno navodi što se povratilo poverenje u zadruge.

U Srbiji danas postoji 4.700 naseljenih mesta – sela. Po Ustavu nepostoji nijedno selo, već su sve naseljena mesta. U 86 njih opada broj stanovnika. Od njih je 1.200 u fazi nestajanja. Među njima su 1.034 sa manje od 100 stanovnika, 1.000 sela nema prodavnicu, 500 nema puta ni vezu s asvetom, 150.000 je praznih kuća, a još 50.000 je bez vlasnika – naslednika, oko 260.000 momaka i 100.000 devojaka su zasli bu petu deceniju da nisu zasnovali porodice, u 2.000 sela nema pošte, 2.760 nema vrtića, 230 je bez osnovne škole… U Srbiji danas postoji 569.000 poljoprivrednih gazdinstava. Među njima je čak 217.623 sa posedom do dva hektara. Cilj je i da oni postanu robni proizvođači i da se intenzivno bave poljoprivredom. Ukupno u Srbiji poljoprivredom se bavi 1.336.714 ljudi. Od 4,2 miliona hektara poljoprivrednih površina oni obrađuju 3.476.000 hektara.

Treba ukazati i na veliki demografski problem i slom. Jer, u Srbiji je samo u 2021. godini više je umrlo nego što je rođeno čak 75.000 stanovnika. Dakle, ona je od prošle godine manja za jedan Kruševac, Kraljevo ili grad te veličine! Ovim problemima nadležni su počeli da se bave tek od 2017. godine, a od 2020. godine po prvi put je ona dobila i Ministarstvo za brigu o selu.

U svemu tome je, napominje ministar za brigu o selu, od velikog značaja podrška države, za ukupno 209 zadruga  od 2,2 milijarde dinara bespovratnog novca, datog od 2017. godine. Samo prošle 2021. godine 58 zadruga je dobilo 500 miliona dinara. Stare su dobijale do 15, a nove do sedam i po miliona dinara. Interesantno je da su lane po prvi put pare dobile turističke zadruge, zatim socijalne, kao i dve zadruge sa Kosova i Metohije.

Od 2017. do 2021. godine dodeljeno je:

  • 2,2 milijarde dinara bespovratnog novca za 209 zadruga;

U 2021. godini:

  • 515 porodica;
  • 81 mladi poljoprivrednik;
  • 55 samohranih roditelja dobilo je svoj dom na selu;
  • 57 zadruga unapredilo je svoje poslovanje;
  • 479 sela u 18 lokalnih samouprava rešilo je problem prevoza minibusevima;
  • 100.000 ljudi iz 961 sela takmičilo se i družilo na ,,Miholjskim susretima sela’’;

Akcija brige o selima nastavlja se i narednih godina. REZULTATI ZA PRVE ČETIRI GODINE NJENOG SPROVOĐENJA POKAZALI SU DA SE MOGU SPASITI  SELA I VAROŠICE KOJI IMAJU ŠANSU ZA SAMOODRŽIVOST!

Kada se priznaje pad proizvodnje treba ukazati na tone proizvedenih roba. U 2021. godini bio je manji rod kukuruza za oko dva miliona tona. ,,Žuto zlato“ bilo je posejano na oko milion hektara. Očekivao se rod od osam tona po hektaru i osam miliona tona ukupne proizvodnje. Suša je ,,obrala“ oko dva miliona tona. Za uništeno stočarstvo u Srbiji i za ostale potrebe dovoljno je oko četiri miliona tona kukuruza.

Žetva pšenice u Srbiji je obavljena na oko 600.000 hektara, a po informacijama udruženja “Žita Srbije”, bili su rekordni rod i prinosi. Po rečima Sunčice Savović, direktora tog udruženja, na nivou zemlje imali smo prinose od 5,7 tona po hektaru, dok su u Vojvodini ponovo nešto veći nego u centralnoj Srbiji. Ona je rekla da bi u ukupnom rezultatu ovo značilo da smo imali ukupan  rod od 3,4 miliona tona. Uz zalihe od 300.000 tona i domaću potrošnju za koju je potrebno oko 1,5 miliona tona, Srbija će za izvoz u novoj ekonomskoj godini, koja traje do nove žetve, imaće više od dva miliona tona žita. Ono što se ne bude prodalo ići će u prelazne zalihe. Sa pšenicom je sve mnogo bolje ispalo nego što se očekivalo, kazala je Savovićeva. Upitana da li će proizvođači biti zadovoljni i cenom, odgovorila je da ratari, “ako su realni, a ima ih, jesu zadovoljni”. Kasnije, posle žetve, bile su  dobre cene pšenice što je podstaklo seljake na poslednju setvu.

Za voće prosečna godina od 1,3 miliona tona

Proteklu godinu kada je u pitanju voćarstvo obeležio je prosečan ukupan rod, od oko 1,3 miliona tona, i rekordne cene strateških kultura šlјive i maline, ali i kupine. Pored toga što se očekuje da će i u sezoni koja tek dolazi, otkupne cene nastaviti da rastu, stručnjaci za voćarstvo najavlјuju i povećanje površina pod malinom i kupinom u valјevskom kraju.

Komentarišući godinu za nama, Srđan Stanojlović iz Polјoprivredne savetodavne i stručne službe “Valјevo“ kaže da se uprkos pandemiji korona virusa, može reći da protekla godina za voćarstvo i nije bila loša. I to, pre svega, zahvalјujući svetskoj nestašici voća i nepovolјnim vremenskim uslovima u velikim proizvođačkim svetskim centrima. Prinos je bio prosečan, ali je “cena u otkupu bila solidna pa čak i fenomenalna. Voće se tražilo na svetskim pijacama. Pa je samim tim i kod nas bila solidna potražnja za svim vrstama voća“. Ta situacija je ukazala na značaj prodaje svežeg voća, jer ono ostvaruje odličnu cenu. Čak i tokom pandemije, voće se dobro prodaje zahvalјujući onlajn pijacama. Ipak, da bi sve bilo uspešno, svi u lancu proizvodnje se moraju mnogo bolјe organizovati. Kao i raditi na udruživanju i brzini dopremanja voća do kupca.

Pored toga, u 2021. godini bilo je i više od 1,4 miliona tona ratarskih kultura. Znatno manje od želje i plana bilo je soje koja je bila požnjevena sa oko 220.000 hektara. Slatki koren je bio zasejan na 39.000 hektara, a ponegde na jednom hektaru imala veći prinos od 51 tone.

Veliki uticaj na rezultate u poljoprivredi sigurno da ima stalni pad stočarske proizvodnje. Ova važna privredna delatnost u stvaranju BDP agrara učestvuje samo sa 29 odsto. To je znatno niže nego dosad. Najbolji dokaz je činjenica da je u svetu to karakteristika nerazvijienih. Svuda ispod što je učešće u BDP agrara ispod 60 odsto, je dokaz siromaštva! Stočarstvo već tri decenije ima godišnji pad dva do tri odsto godišnje. Pre tri decenije današnja Srbija proizvodila je oko 650.000 svih vrsta mesa i trošila po stanovniku oko 65  kilograma godišnje. Danas proizvodi 200.000 tona mesa manje, a potrošnja se svodi na oko 40 kilograma po stanovniku godišnje. Mesare su pune zahvaljujući uvozu! Tako je u 2019. godini za uvoz zamrznutog svinjskog mesa potrošeno 71, a u 2020 godini 58 miliona dolara. Slično je bilo i u 2021. godini. Tačnih podataka za 2021. godinu nema, ali su na nivou analitičara, na nivou iz proteklih godina. Oni su uticali i na rezultate u 2021. godini kada su uz sve hvale nadležnih u toku godine, rezultati pokazali da je to bilo samo hvalisanje, i želja 13 ministra agrra Srbije. Jer, su rezultati koje je prikazo RZS, umesto očekivanog i do sada prikazivanog berićeta, od strane nadležnih, isplivali sasvim drugačiji rezultati. Odnosno bio je manji ukupan rod za pet odsto. Važeća strategija agrara, doneta 2014. godine, predviđala je do 2024. godine rast od 9,1, odnosno u lošijl godini od 6,1 odsto. Ambiciozne rezultate su prikazivale sve dosadašnje strategije, ali za poslednje tri i po decenije prosečan godišnji rast proizvodnje je tek 0,45 odsto!

Sve ovo govori da je Srbija od izvznika mesa postala njegov uvoznik. Dokaz je da je 1990. godine iz Srbije bilo izvezeno svinjsko meso za 762 miliona dolara. Posle toga 1992. godine došlo je do uvođenja sankcija Jugoslaviji (čitaj Srbiji), pa od tada do danas u EU nije otišao ni gram svinjskog mesa. I ne samo EU nego ni u  druge zemlje, ako je trebalo meso transportovati preko država, članica EU. Izvoz je mogaoo da se obavlja samo ako je meso bilo obrađeno na temperaturi od najmanje 72 stepena pa naviše. EU ni danas  pored prestanka vakcinacije svinja 15. decembra 2019. godine, neće da kupuje ovo meso u Srbiji i pored toga što je dobrog kvaliteta. Posle prestanka vakcinacije treba da prođe najmanje četiri pa do sedam godina kako bi se obnovio stočni fond. Pa ni tada neće hteti meso iz Srbije jer u svojim oborima imaju višak od 50 miliona svinja! Taj pad stoke u Srbiji se i danas nastavlja.

Za 10 meseci 2021. godine izvezeno je proizvoda od svinjskog mesa17.300 tona. Sveže meso se ne izvozi u EU niti se transportuje preko država članica EU!  Nenad Budimović, sekretar za stočarstvo u PKS kaže da rezultati na kraju 2021. godine pokazuju da je „došlo na naplatusve ono u šta se ulagalo da se sistem tokom pandemije održi. Prosečno učešće biljne proizvodnje za sva gazdinstva, u ukupnoj vrednosti proizvodnje u 2021. godini, iznosilo je 60,5 odsto, dok je učešće stočarske proizvodnje bilo na nivou od 29 odsto, istaknuto je na sednici Odbora Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS. Ostvarena proizvodnja živinskog mesa bila je na nivou od skoro 115.000 tona, što je za 0,8 odsto više nego 2021. godine i 17, 6 odsto više u odnosu na petogodišnji prosek. U prvih deset meseci 2021. godine iz Srbije je izvezeno 17.300 tona prerađevina svinjskog mesa, u vrednosti od 50,8 miliona evra, dok jesvežeg mesa i prerađevina u istom periodu u našu zemlju uvezena količina od 22.900 tona, u vrednosti od 64 miliona evra.

Kada su u pitanju mleko i mlečni proizvodi, u prvih deset meseci izvoz je iznosio 65.700 tona, što je za 2.200 tona mleka i mlečnih proizvoda više, nego što je Srbija izvezla u istom periodu prošle, 2020. godineSekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih prozvoda u PKS, Nenad Budimović, ocenio je da je „2021. godina bila puna izazova i veoma dinamična kada je u pitanju očuvanje i nastavak proizvodnje u stočarstvu“. On je u izjavi za javnost naveo da je „proizvodnja mesa, meda, živinskog mesa, jaja, ribe, kao i veterinarskih lekova i veterinarske zaštite odgovoran posao i istakao da su svi, koji su u ovom proizvodnom lancu, uspeli da amortizuju udarac tokom pandemije i spreče nestašicu ovih proizvoda“. Budimović kaže da rezultati na kraju 2021. godine pokazuju da je „došlo na naplatu“ sve ono u šta se ulagalo da se sistem tokom pandemije održi. Pojava afričke kuge svinja na globalnom nivou u Nemačkoj, Kini, Estoniji i Poljskoj izazvala je promene svetskih razmera. Jedan veliki uvoznik, kao Kina, prestao je da uvozi meso iz EU zbog pojave kuge i izazvao je hiperprodukciju u prozvodnji svinjskog mesa i pad cena – objasnio je on i dodao da su se tada mnogi odlučili za uvoz kvalitetne i povoljnije sirovine. Naveo je da je u Srbiji zabeležen pad cena tovljenika početkom 2021. godine, kao i da su, potom, farmeri odustali od ciklusa proizvodnje, a da je odmah nakon toga porasla cena, jer mesa nije bilo dovoljno.

Što se tiče govedarstava, Budimović kaže da je „tokom 2021.godine dobra proizvodnja u ovoj oblasti i da je cena za farmere bila povoljna“. Bikovi se kreću negde na nivou od oko 2,5 evra žive mere, ali ova vrsta mesa se slabo koristi u Srbiji i u odnosu na njega prednost imaju živinsko i svinjsko meso, tako da, što se tiče govedine, mi smo na nekom nivou od pet kilograma na godišnjem nivou po glavi stanovnika – kazao je on. Dodao je da, što se tiče junećeg mesa, Srbija više nije konkurentna na evropskom tržištu, jer je EU uvela posebnu vrstu carinske zaštite kada se meso uvozi iz Srbije. Poručio je da se na to mora delovati i naglasio da je PKS pokrenula inicijativu za pregovore u Briselu kako bi se ukazalo na tu nepravilnost.

Ekstenzivna proizvodnja

Dokaz tome je i činjenca da se već decenijama vrednost godišnje agrarne proizvodnje, koja se obavlja na 3.476.000 hektara u Srbiji kreće između četiri i pet milijardi dolara godišnje, a da je vrednost proizvodnje po hektaru tek oko 1.000 dolara. Holandija tu vrednost po hektaru ima 24.000, a Danska 17.000 dolara. Za tri i po decenije godišnji rast proizvodnje je 0,45 odsto. Ili još jedno poređenje. Jedan poljoprivrednik u Srbiji proizvodi hrane za 15, a u Nemačkoj za 152 stanovnika!  Subvencije po hektaru u Srbiji su 35 evra po hektaru, evra a u EU stižu i 900 evra! Inače njive u Srbiji obrađuju starci, u proseku sa oko 62 godine. Kada je reč o mehanizaciji treba reći da je Srbija premehanizovana. To znači da je čini 450.000 hektara traktora i oko 25.000 kombajna, u proseku starih oko tri decenije. Prosečan posed u Srbiji je oko 6,6 hektara. Ali čak 217.623 poljoprivrednika su vlasnici poseda do dva hektara. Dakle, većina poljoprivrednika se bavi ekstenzivnom proizvodnjom. Cilj je da ti mali proizvođači kroz intenzivno bavljenje agrarom postanu robni proizvođači.

Rekordna setva

Šta o rezultatima agrara u 2021. godini i nastavku rada u ovoj oblasti misle primarni proizvođači, evo i njihovih razmišljanja i izjava za javnost.

Poslednja jesenja setva u Srbiji, 2021. godine obavljena je na blizu 770.000 hektara. Najveće površine zauzima pšenica. Procene koje ona zauzima kreću se oko 630.000 do 650.000 hektara. Zatim sledi ozimi ječam na oko 91.000 hektara. To su očekivane površine.  Dakle, ozima žita zauzimaju poko 754.000 hektara, uljana repica oko 29.000 hektara, a lucerka i drugo krmno bilje oko 12.500 hektara. Najveći deo setve obavljen je u optimalnom roku i svi usevi spremno dočekuju zimu. Sneg im prija jer će ih zaštiti od eventualnih niskih temperatura i izmrzavanja. Suša već godinama uzima danak na poljima u različitim delovima sveta, pa je vreme da se menja setvena struktura i biće nam potrebne sorte koje ranije sazrevaju. O tome treba da se pobrine nauka. Žetva će se obaviti 2022. godine.

Optimalan rok setve bio je od septembra pa do 25. oktobra. Najveći deo površina zasejan je u tom vremenu 2021. godine. Nešto i malo kasnije. Pšenica koja je zasejana ranije bolje i izgleda. Procene su da je oko 320.000 hektara zasejano kvalitetnim sortama pšenice.  Dakle, polovina površina je zasejana sa oko 80.000 tona kvalitetnog, deklarisanog semena.  Tradicionalno polovinhu površina zazuela je ,,tavanka’’. To je seme sa tavana koje se nalazi kod seljaka. To seme seju siromašniji seljaci. Ono daje i manji rod. Po rečima analitičara setva je obavljena na rekordnim površinama i na vreme. Seljake je za veću jesenju setvu 2021. godine privukla i visoka cena pšenice u Srbiji, ali i na svetskim berzama. Ako je suditi po onoj narodnoj kakva setva takva i žetva, onda se i naredne žetve može očekivati dobar rod pšenice. Sneg je uvek dobro došao pšenici i on je štiti od većih izmrzavanja. Najbolje izgleda pšenica ranije zasejana. Ona je spremna dočekala zimu!

Poslednje jeseni imali smo i najskuplju setvu poslednjih decenija. Na to je uticao nagli i visok rast cena repromaterija, pre svega, mineralnih đubriba, čak od 38 odsto! Najmanje su bile 2011. godine kada je pšenica bila zauzela samo 460.000 hektara. Dakle, pšenica u Srbiji posejana je na rekordnim površinama, na više od 630.000 hektara. Polovinu je zauzela sorta ,,tavanka’’. Najmanje površine od 460.000 hektara bile 2011. godine. To znači da su dve glavne slabosti poslednje rekordne setve na osnovu zasejanih površina, velika zastupljenost nedeklarisanog semena i izostavljanje adekvatnih količina NPK u osnovnom đubrenju.

U Srbiji narod ne treba da brine za pšenicu ili hleb. Koliko god pšenice da se zaseje, biće je dovoljno za domaće potrebe. A, potreno je godišnje za ishranu, seme i robne rezerve oko 1,55 miliona tona! To znači da narod u Srbiji može da ima dovoljno pšenice za hleb kada bi se ona sejala i na samo 300.000 hektara! Zato je preporuka da se vodi računa da se setva obavlja sa što više deklarisanog semena. To će uticati na povećanje prinosa po hektaru. Jer, sad još uvek ,,tavanka’’ zauzima više od 50 odsto posejanih površina. Analitičari ističu da u tome već decenijama nema promena, jer, u setvi dominiraju sorte sa slabijim kvalitetom roda. Skupo đubrivo se sve manje koristi, posebno NPK, kaže selekcionar dr Miroslav Malešević, selekcionar iz Novog Sada, pa će ostaviti traga i na razvoj useva. To znači da će se umanjiti potencijal biljaka i njihova rezistentnost na različite stresove od setve do žetve.  To znači da su dve glavne slabosti rekordne setve na osnovu zasejanih površina, velika zastupljenost nedeklarisanog semena i izostavljanje adekvatnih količina NPK u osnovnom đubrenju.

Koliko iznose troškovi proizvodnje pšenice od setve do žetve, pitanje je koje na godišnjem nivou muči sve poljoprivrednike. Kako one koji se tek upuštaju u proizvodnju tako i one koji već godinama prave ove računice.

Na šta sve jedan prosečan proizvođač pšenice potroši novac u toku godine? Za zakup zemljišta potrebno je odvojiti oko 25.000 dinara po hektaru. Dok troškovi obrade u koji spada tanjiranje, setva, valjanje posle setve, prihrana, prskanje i žetva po jednom hektaru koštaju preko 44.000 dinara. Osiguranje useva i proizvodnje iznosi 2.000 dinara, a za repromaterijal treba izdvojiti oko 40.000 dinara po jedinici površine. I dok se svaka računica svodi na to koliki je dobitak na kraju, naši ratari kažu da dosta zavisi od aktulene cene pšenice. Odnosno da li će uspeti da se pokriju troškovi i da se pored toga izvuče dobitak ili će jednostavno ostati na pozitivnoj nuli. Proizvođač koji je sa nama podelio ovu računicu ističe da od sedam i po tona pšenice po hektaru ostvaruje prihod od 153.000 hiljade dinara. Dok ukupni troškovi iznose 110.000 dinara, zarada koja je od toga ostaje je svega 42.960 dinara. Za neke je to dovoljno da punog srca krenu u novu sezonu, dok je za većinu to osnova od koje se tek kreće.

Evo, kako agronomsku godinu u proizvodnji povrća ocenjuju povrtari i stručnjaci? Procenjuje se da je u 2021.godini, proizvedeno 1,50 miliona tona najrazličitijeg povrća namenjenog svežoj potrošnji kao i za potrebe prerađivačke industrije i još oko 420.000 tona povrća iz bašta i okućnica. Podbacila je za oko 25 odsto proizvodnja povrća u različitim oblicima zaštićenog prostora te je proizvedeno oko 245.000 tona.

Deset tona šećera po hektaru!

Postavlja se samo o sebe pitanje, da li proizvođači šećerne repe mogu biti zadovoljni postignutim rezultatima? Prema raspoloživim podacima, u Srbiji je proleća 2021.godine bilo posejano preko 39.000 hektara pod šećernom repom. Postignut je prosečan prinos od preko 51 tonu po hektaru i ukupna proizvodnja od preko dva miliona tona slatkog korena. Više od deset tona šećera po hektaru zasejane repe proizvedeno je na njivama širom Srbije, te je šećerna repa i u 2021. sušnoj godini opravdala naziv „kralјice useva”, navedeno je u saopštenju kompanije Sunoko. Ovakvom napretku u proizvodnji šećerne repe doprinelo je ulaganje od milion evra koje je kompanija Sunoko imala u prethodne dve godine u Istraživačko-razvojni centar u Ljukovu kod Inđije. Stručnjaci ističu da su prinosi drugih useva poput soje i kukuruza značajno podbacili i naveo da je, nasuprot tome, ostvaren rekoradan prinos šećera od oko 10,5 tona po hektaru u Sremu i oko 10,2 tona po hektaru u Bačkoj.

„Pre nekoliko godina je bilo nezamislivo da imamo proizvođače na nivou od 80 do preko 100 tona plative repe po hektaru, što je od 12 do preko 16 tona šećera po hektaru. Ove godine imamo proizvođače čiji je nivo proizvodnje na nivou najbolјih evropskih proizvođača i ponosni smo na njih”, kazao je Košutić, ističući da će njegova kompanija nastaviti da ulaže u tehnologiju kako bi se proizvodnja podigla na viši nivo. Direktor istraživačko razvojnog centra Nenad Trkulјa rekao je da je cilј rada IRC Sunoko da se unapredi zaštita od cerkospore i rešavanje problema truleži korena šećerne repe. Trkulјa je naveo da je ova kompanija opremlјena najbolјom tehnologijom i laboratorijskom opremom, kako bi se proizvodnja i zaštita ove bilјke podigla na viši nivo. „Na zaštiti od bolesti lista Cercospora beticola se u prethodnom periodu značajno napredovalo što je rezultiralo da prosečna digestija sa nivoa od 13,8 odsto u kampanji 2015. godine, dođe do 15,3 odsto u kampanji 2020.godine i do procenjenih oko 17,0 odsto za kampanju 2021, naveo je Trkulјa.

Suncokret u svetu zauzima 24 miliona hektara

Suncokret se u svetu gaji na oko 24 miliona hektara i na njima se proizvede 31 milion tona. Najviše u Evropi (65 odsto), zatim u Aziji i Južnoj Americi. Kada posmatramo zemlje, najviše se gaji u Rusiji i Ukrajini. Relativno mali broj zemalјa se bavi intenzivnom proizvodnjom suncokreta i ulјa od suncokreta pa je zato trgovina intenzivna. Za suncokret treba reći da je on najlepši cvet. U Meksiko je stigao pre 3.000 godina, mngo pre nego što su danas rasprostranjene žitarice postale kultivisnai usevi. Najveći cvet sin mcokreta veličine 82 santimetra izrastao je 2004. godine u Kanadi. Zreo i otvoren cvet suncoketa sastavljen je od 1.000 do 4.000 malih pojedinačnih cvetića koji sazrevaju spolja i unutra. Raspoređeni su matematički pod uglom od 137,5 stepeni, što pomaže kod izgtradnje kompaktne strukture unutar velikog cveta i prilikom stalnog okretanja ka suncu. Cvet suncokreta uvek gleda ka istoku. Pčele su glavni oprašivači suncokreta. Na istu parcelu suncokret se seje svakih četiri do pet godina, što kod nas nije slučaj, posebno u Banatu gde se najviše i gaji.