banner-image
banner-image

Znanje novosadske naučne kuće seje se na poljima širom sveta

Institut za ratarstvo i povrtarstvo organizuje 56. tradicionalno savetovanje agronoma i poljoprivrednika 

Od osnivanja do danas, Institut posvećuje posebnu pažnju oplemenjivanju biljaka. U ovoj oblasti, on je postao vodeća institucija u zemlji, ali je dobio i međunarodnu reputaciju. Tokom osam decenija postojanja, oplemenjivači Instituta stvorili su preko 1.200 sorti i hibrida, od čega je više od 1.000 registrovano i gaji se i u inostranstvu. Široka lepeza i uspeh oplemenjivačkog rada ilustrovani su činjenicom da više od 1.200 sorti i hibrida uključuje preko 50 biljnih vrsta. Institutske sorte i hibridi registrovani su i gaje se u više od 30 zemalja sveta, uključujući Ukrajinu, Rusiju, Rumuniju, Bugarsku, Mađarsku, Slovačku, Iran, Argentinu, Francusku, Indiju, Kazahstan, Nemačku, Kinu, Moldaviju, Češku, Tursku, Grčku, Kanadu, Maroko, Bosnu i Hercegovinu i mnoge druge. Na ukupno 55 do danas održanih Savetovanja prisustvovalo je preko 37.000 učesnika

Autor: Branislav Gulan

Odlukom Ministarstva poljoprivrede Kraljevine Jugoslavije Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad počeo je sa radom kao Poljoprivredna ogledna i kontrolna stanica. Stanica je bila locirana u zgradi sagrađenoj 1938, gde je ostalo sedište Instituta do današnjeg dana. Tokom 1938. godine izvedeni su instalacioni radovi na uvođenju struje, telefona i grejanja, čime je građevinski objekat Stanice u Ulici Cara Nikolaja br. 26 (danas Ulici Maksima Gorkog 30) završen. Kolaudirajuća komisija Kraljevske banske uprave je zgradu Stanice „ustupnim pismom“ predala upravi Poljoprivredne ogledne i kontrolne stanice u Novom Sada dana 18.10.1938. godine.

U toku osam decenija postojanja Institut je menjao status i organizaciju sa razvojem društvenih odnosa u kojima je delovao. Tako je vremenom Institut menjao naziv i osnivača, pa je od Poljoprivredne ogledne i kontrolne stanice (1938–1941) do danas imao različite osnivače i nazive. U periodu do početka Drugog svetskog rata 1941. godine bio je u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede Kraljevine Jugoslavije, a za vreme okupacije tokom Drugog svetskog rata područje Bačke je pripojeno Kraljevini Mađarskoj, pa je Poljoprivredna stanica ušla u sastav Poljoprivrednog instituta u Segedinu kao njegovo odeljenje. Po završetku rata 1946, odlukom Predsedništva Glavnog izvršnog odbora AP Vojvodine, u maju mesecu Poljoprivredna stanica je prerasla u Pokrajinski zavod za poljoprivredna istraživanja. Zavod je imao karakter državnog organa koji se finansira iz budžeta, kao i svi državni organi. Međutim, status ustanove sa samostalnim finansiranjem Institut je stekao već 1954. godine, te je iste godine preimenovan u Zavod za poljoprivredna istraživanja. Uredbom Izvršnog veća Republike Srbije od 1959. godine, Zavod je reorganizovan, a naziv promenjen u Institut za ratarstvo.

U skladu sa promenama u organizaciji Narodne Republike Srbije, Uredbom Izvršnog veća Narodne skupštine Republike Srbije, prava i dužnosti osnivača Instituta preneta su sa Republike na AP Vojvodinu 1961. godine. Tada Institut dobija i novi naziv – Institut za poljoprivredna istraživanja. Tokom 1975. godine na inicijativu političkih struktura SAP Vojvodine, pokrenuti su integracioni procesi s ciljem da se u sastavu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu objedine sve naučnoistraživačke organizacije iz oblasti poljoprivrede i šumarstva u Novom Sadu i okolini, pa je tako iste godine Institut za poljoprivredna istraživanja prestao da postoji kao samostalna naučna ustanova i integrisan je sa Poljoprivrednim fakultetom. Tako je od 1976. godine novi naziv glasio OOUR Institut za ratarstvo i povrtarstvo, odnosno OOUR Naučno-obrazovni institut za ratarstvo i povrtarstvo od 1986. do 1994. godine, kada je Vlada Republike Srbije svojom odlukom dala saglasnost da se OOUR Naučno-obrazovni institut za ratarstvo i povrtarstvo izdvoji iz sastava Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Istom odlukom Republika Srbija je preuzela osnivačka  prava prema Institutu. Tako je 1995. godine naziv promenjen u Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo.

Tokom 2006. godine akreditovan je kao istraživačko-razvojni institut i 2007. menja naziv u Institut za ratarstvo i povrtarstvo, pod kojim nazivom posluje i danas. U maju 2018. godine Institut je akreditovan kao institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, zasluženo stekavši status upravo zbog svog uspešnog rada i vrhunskih rezultata implementiranih u poljoprivrednu praksu tokom 80 godina postojanja, zbog čega je postao i značajno ime u svetskoj nauci.

Tradicionalno savetovanje

Tradicionalno 56. savetovanje agronoma i poljoprivrednika Srbije i drugo savetovanje agronoma Srbije i Republike Srpske održaće se na Zlatiboru od 30. januara do 3. februara 2022. godine u hotelu ,,Palisad’’. Na ovim tradicionalnim savetovanjima pre bolesti  korona bilo je i više od 1.350  učesnika. I ove godine vlada veliko interesovnje pa se očekuje više stotina agronoma i poljoprivrednika iz zemlje i sveta. Biće to prilika da se susretnu agronomi i poljoprivrdnici i da razmene znanje i iskustva, da se čuju najnovija saznanja iz oblasti agrara, odnosno nauke u ovoj oblasti i primene u praksi. Na skupu agronoma i poljoprivrednika, pored razmene iskustava, promovisaće se i najnovije sorte i hibridi raznih kukltura koje su stvorili naučni radnici ove kuće. 

Tokom savetovanje održaće se i nekoliko ,,okruglih stolova’’ na aktuelne teme iz ovih oblasti, navodi dr Ivica Đalović, ekspert za kukuruz u ovoj naučnoj ustanovi. Seminar agronoma, danas je Savetovanje agronoma i poljoprivrednika Srbije, a poseban značaj predstavlja i saradnja sa Republikom Srpskom. Jer, semena i hibirdi, stvoreni u novosadskoj naučnoj ustanovi, zauzimaju značajne površine u Republici Srpskoj. Skup u organizaciji Instituta predstavlja formu saradnje nauke i prakse za stručnjake iz ratarstva i povrtarstva, odnosno jedan je od oblika prenošenja naučnih dostignuća u proizvodnju, kažu u ovoj ustanovi. Skup se održava  svake godine počevši od 1967. godine do danas, u periodu van poljoprivredne sezone, tokom zime, i predstavlja školu za permanentno inoviranje i proširivanje znanja, ne samo za stručnjake iz neposredne proizvodnje, nego i iz poljoprivrednih stanica, stručnih službi i naučnih i obrazovnih ustanova. Dužina savetovanja je varirala u rasponu od tri do 12 dana.  Na ukupno 55 do danas održanih savetovanja prisustvovalo je preko 37.000 učesnika.

Institut za ratarstvo i povrtarstvo ima jak naučni tim od preko 100 istraživača, od čega je više od 85 doktora nauka. Njima asistira više od 300 visokoobrazovanih i radnika različitih profila, što je garancija kvaliteta svega što Institut nudi – semena, tehnologija, obrazovanja i usluga.

 Suncokret, zaštitni znak!

Profesorka dr Dragana Latković, predsednica Upravnog odboa Instituta i profesorka novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, ističe da je ponos ove naučne ustanove, baš njegov naučno-istraživački tim, koji je garant kvaliteta onoga što Institut stvara. To su sorte i hibridi, tehnologija gajenja, rad na obrazovanju studenata i poljoprivrednih proizvođača i, naravno, obavljanje usluga. Taj naporan rad doprineo je da je Institut lider u oblasti poljoprivredne proizvodnje proizvodnje u Srbiji, pa je to krunisano 2018. godine, kada je Institut postao ustanova od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.

„Studentima uvek govorim: Ako želite da naučite nešto o kukuruzu, idite u Ameriku, ako hoćete da naučite o šećernoj repi – idite u Nemačku, ako želite da učite o ječmu – putujte u Kanadu, a ko želi da uči o suncokretu neka ostane u Novom Sadu. Jer, suncokret je zaštini znak Novosadskog instituta. Svaki sedmi suncokret koji se u svetu (gaji se na 24 miliona hektara i donosi rod od 31 miliona tona) potiče iz Novog Sada“,  navodi Dragana Latković.

Stvaranje sorti i hibrida

Osnovna i primenjena istraživanja, koja su osnovna delatnost Instituta, usmerena su na stvaranje sorti i hibrida ratarskih, povrtarskih, kao i velikog broja krmnih, industrijskih, lekovitih i začinskih biljaka. S tim u vezi, primarne aktivnosti Instituta sprovode se u okviru četiri departmana, pet laboratorija i tri uslužne jedinice. Institut sprovodi istraživanja u okviru oblasti biotehničkih nauka, kao što su genetika i oplemenjivanje, semenarstvo, mikrobiologija, fiziologija i biohemija, agrohemija, melioracija zemljišta, fitopatologija, entomologija, fitofarmacija i toksikologija i dr. Treba ukazati da ovaj instititu aktivno pomaže poljoprivrednicima u unapređenju organske proizvodnje  (koja se u Srbiji obavlja na oko 24.000 hektara ili 0,6 odsto obradivih površina) i deli svoja otkrića sa kolegama širom Evrope i sveta. Institut za ratarstvo i povrtarstvo značajno doprinosi procesu proizvodnje zdrave hrane u Srbiji  Evropi. Rezultati njihovih istrživanja se prenose u praksu, a na taj način se diže nivo kompletne proizvodnhje u Sribji. Farmeri ostvaruju veći prinos i bolji kvalitet, od čega oni imaju veći profit, a potrošači imaju kvalitetniju hranu. U prošloj, 2021. godini izvoz organske hrane iz Srbije dostigao je oko 40 miliona  dolara.

„Jer, Srbija je najveći proizvođač i izvoznik nemodifikovane soje u ovom delu Evrope i jedina zemlja u Evropi koja je samodovoljna što se tiče proizvodnje soje i koja je ne uvozi! Pokreću se programi oplemenjivanja soje u Austriji, Nemačkoj čak i u Belgiji, u zemljama gde toga nije bilo. Oni dolaze kod nas da uče i mi im sa zadovoljstovm izlazimo u susret’’, kaže generalni direktor naučne ustanove Instituta za ratarstvo i povrtarstvu u Novom Sadu prof. dr Jegor Miladinović. 

Institut poseduje certifikate nemačke certifikacione kuće TÜV SÜD za standarde ISO 9001:2015 i ISO 14001:2015. Jednom godišnje se eksterno proveravaju usaglašenost i funkcionisanje oba sistema. Primena ovih međunarodnih standarda u Institutu je duga preko 15 godina. Jasno je da smo među prvima u Srbiji shvatili neophodnost njihove implementacije. Pored toga, dve laboratorije Instituta (Laboratorija za ispitivanje semena i Laboratorija za zemljište i agroekologiju) su usaglašene sa zahtevima standarda ISO 17025 na osnovu čega posedujemo akreditacije od strane ATS (Akreditaciono telo Srbije), a Laboratorija za ispitivanje semena je svoj rad takođe usaglasila sa zahtevima ISTA (International Seed Testing Association) standarda čiji certifikat poseduje.

,,Kao državna ustanova u nadležnosti Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vlade Republike Srbije, Institut realizuje brojne naučne projekte koje finansira država, a istovremeno učestvuje i u međunarodnim naučnim projektima. Ukupan broj nacionalnih projekata na kojima je Institut uzeo učešće ili bio nosilac od svog nastanka do danas je preko 200, a zavidan je i broj međunarodnih projekata gde je Institut bio učesnik ili nosilac, koji iznosi preko 100 projekata. Rezultati svih ovih projekata predstavljaju značajan doprinos svetskoj bazi naučnog znanja i unapređenju proizvodnje ratarskih i povrtarskih vrsta na nacionalnom, ali i na svetskom nivou’’, kaže Dušan Šikoparija, direktor marketinga u ovoj naučnoj ustanovi.

Od osnivanja do danas, Institut posvećuje posebnu pažnju oplemenjivanju biljaka. U ovoj oblasti, Institut je postao vodeća institucija u zemlji, ali je dobio i međunarodnu reputaciju. Tokom 80 godina postojanja, oplemenjivači Instituta stvorili su preko 1.200 sorti i hibrida, od čega je više od 1.000 registrovano i gaji se i u inostranstvu. Široka lepeza i uspeh oplemenjivačkog rada ilustrovani su činjenicom da više od 1.200 sorti i hibrida uključuje preko 50 biljnih vrsta. Institutske sorte i hibridi registrovani su i gaje se u preko 30 zemalja sveta, uključujući Ukrajinu, Rusiju, Rumuniju, Bugarsku, Mađarsku, Slovačku, Iran, Argentinu, Francusku, Indiju, Kazahstan, Nemačku, Kinu, Moldaviju, Češku, Tursku, Grčku, Kanadu, Maroko, Bosnu i Hercegovinu i mnoge druge. Sve ovo ukazuje da se znanje iz ove naučne ustanove sve više širi i na svetskim poljima. Odnosno Institit za ratarstvo i povrtarstvo, odavno je pešao granicu naše zemlje i  otisnuo se u svet, navodi Jegor Miladinović. – Dokaz toga je da odavno sarađujemo sa EU, i naš institut je odavno u Evropi. Čekamo i ostatak zemlje da nam se pridruži. On ističe da je učešće u takvim projektima važno jer doprinosi prepoznatljivosti Instititufa  predstavlja najbolji način da se dođe do nove opreme, hemikalija, da obavimo disemenaciju naših naučnih radova, da putujemo i da se upoznajemo sa kolegama. Među najvažnijim međunarodnim projektima u kojima Institut učestvuje jesu projekti EU iz programa Horizont 2020. U pitanju su kompleksni projekti u kojima učestvuju veliki konzorcijumi iz brojnih zemalja i u koje se ne dospeva lako. Institut je još prošle 2021. godine učestvovao u pet takvih projekata i njegovi naučni radnici su na tim projektima angažovani kao lideri radnih paketa.

U oplemenjivanju akcenat se stavlja na postizanje visokih prinosa, vrhunskog kvaliteta, kao i na otpornost prema abiotičkim i biotičkim stresovima. Ne zanemaruju se ni sorte i hibridi za posebne namene. Pored oplemenjivanja, Institut razvija i tehnologiju gajenja sopstvenog sortimenta. Rezultati naučnih istraživanja se prenose u praksu na više načina: preko semena, kroz tehnologiju obrade zemljišta, tehnologiju gajenja pojedinih sorti i hibrida i njihovu zaštitu od bolesti, štetočina i korova.

Poseban zadatak nauka ove ustanove ima do 2100. godine, kada dolaze sušni periodi. Jer, ona treba da stvori nove hibride i sorte svih kultura, otrporne na visoke temperature. To znači da će nova semena i hibridi, koje će stvoriti naučnici i stručnjaci, uz upotrebu sistema za navodnjavanje, morati ranije da sazrevaju. To znači da budu otporni na visoke temperature koje dolaze narednih decenija.

Veoma je i razvijen naučnoistraživački rad ove ustanove. Institut ima veoma razvijenu izdavačku delatnost koja se ogleda u izdavanju naučnih časopisa, knjiga i monografija, a ranije i stručnih dela, udžbenika i praktikuma. Naučna produkcija Instituta obuhvata više od 10.000 rezultata. Istraživači Instituta publikuju rezultate svog naučnog rada u mnogobrojnim nacionalnim i međunarodnim časopisima čime se vidljivost istraživačkih grupa, a i čitavog Instituta, značajno povećava u naučnim krugovima. Institut je trenutno izdavač dva nacionalna časopisa: Ratarstvo i povrtarstvo i Alternative Crops and Cultivation Practices. Pored časopisa koje izdaje, Institut je takođe suizdavač međunarodnog časopisa Genetika, nacionalnog časopisa Selekcija i semenarstvo i sponzor međunarodnog časopisa Legume Perspectives.

Lider u proizvodnji semena

Razvoj nauke i tehnologije u poslednjem veku toliko je intenziviran da se ne može zamisliti uspešan kolektiv koji nema razvijenu međunarodnu saradnju. Institut je tokom dosadašnjeg postojanja i rada imao veoma bogatu i raznovrsnu saradnju na  pomenutom nivou. Tako je Institut potpisao memorandume o razumevanju sa institucijama iz različitih zemalja, kao što su Kina, Tajland, Rusija, Ekvador, Bugarska, SAD, Kazahstan, Iran… Institut je takođe potpisao i ugovore o naučno-tehničkoj saradnji sa velikim brojem institucija u inostranstvu, a neke od njih su iz Kine, Rusije, Mađarske, Izraela, Belorusije itd. Međunarodna saradnja se odvijala na polju nauke, obrazovanja i poslovanja. Međunarodna naučna saradnja ostvarena je i boravkom na usavršavanju i postdoktorskim studijama velikog broja istraživača Instituta u vodećim naučnim institutima širom sveta, te članstvom istraživača Instituta u međunarodnim naučnim i stručnim organizacijama.

Cilj Institita koji vodi dr Jegor Miladinović, je da se proširi međunarodna saradnja, a to znači da sorte i hibridi stvorene na njegovim oglednim poljima zauzmu što više površina u zemljama sa kojima ova naučna ustanova ima saradnju. O GMO hrani poslednjih godina mnogo se govori, kaže on. Genetska modifikacija je u širem smislu transformacija uz genmoug, a u užem smislu, ono što prosčenog potrošača zanima –  to je uvođenje gena iz jednog organizma u drugi.  Za nas su i bitni ekonomski efekti od toga. Jer, EU je bogato tržište od blizu 500 miliona potrošača. Njih 10 odsto ili oko 50 miliona se opredelilo da žele da jednu organsku, nemodifikovanu hranu i spremni su da za to plate. Mi imamo sorte i hibride koji nisu modifikovani, koji su kvalitetni i prinosni, i koje možemo njima da prodamo. To predstavja i veoma brz put Srbije u svet, navodi Miladinoivć.

Stalni napredak i razvoj Instituta u oblasti semenarstva nametnuo je potrebu za izgradnjom jednog savremenog i dobro opremljenog doradnog centra, koji ima kapacitet prilagođen sopstvenim potrebama. Smatralo se da bi Institut, kao lider u proizvodnji semena na ovim prostorima, morao da ima potpunu kontrolu dorade semena, ovog inače važnog i po mnogima ključnog segmenta semenarstva. Izgradnja sopstvenog doradnog centra omogućila je proizvodnju semena visokog kvaliteta, blagovremeno dorađenog po čemu je Institut postao prepoznatljiv i time stekao određenu prednost na tržištu semena.

Institut i radnici, Instituta dobitnici su mnoštva značajnih nagrada za dostignuća i doprinose poboljšanju poljoprivrede, obrazovanja, međunarodne saradnje i ekonomije naše zemlje, kao što su Nagrada oslobođenja Vojvodine (1972), Nagrada AVNOJ-a (1979), Oktobarska nagrada Novog Sada (1979) i Ukaz predsednika Republike Srbije – Sretenjski orden III stepena za naročite zasluge i međunarodno priznate rezultate u primeni naučnih metoda i unapređenju poljoprivredne proizvodnje (2015).