Portal pametne poljoprivrede

Zabrana uvoza hrane u Belorusiju neće mnogo koštati Srbiju, to su iznuđene mere koje više imaju političku konotaciju, kaže za RTS agroekonomski analitičar Žarko Galetin.

Belorusija je dodala Srbiju i Lihtenštajn na listu zemalja koje podležu embargu na prehrambene proizvode. To praktično znači da naša hrana neće moći da se izvozi u Belorusiju.

„Otvoreni Balkan dobra inicijativa, ali potreban oprez“

Galetin se osvrnuo na inicijativu Otvoreni Balkan i istakao da je ona dobra za poljoprivrednike, da bi trebala da obezbedi mnogo lakši protok robe i manje troškove u logističkom smislu, i u smislu nekih carinskih režima.

„Ono gde bih ja izrazio oprez, jeste da se ne ponove stvari i incidentne situacije kao u okviru CEFTA, koje smo imali“, napominje Galetin navodeći problem sa Severnom Makedonijom i izvozom brašna i pšenice.

Žarko Galetin, agroekonomski analitičar rekao je u Jutarnjem programu da se u ovom trenutku ne može govoriti o nekoj velikoj šteti.

„To više ima neku političku konotaciju i refleksiju na političke odnose, ali verujem da su to samo iznuđene mere, kako od strane Srbije, tako i od strane Belorusije“, naveo je Galetin i objasnio da se Srbija pridružila sankcijama Evropske unije prema rukovodstvu Belorusije, i da je to praktično odgovor beloruske Vlade.

Sa finansijske strane, kako je istakao, to Srbiju neće mnogo koštati.

„Najugroženiji su proizvođači stočne hrane. To je jedini deo iz poljoprivrednog i prehrambenog sektora koji je imao tamo neko tržište„, navodi Galetin.

Dodao je da je celokupna trgovinska razmena sa Belorusijom nešto više od 100 miliona dolara, od čega se na hranu odnose male količine.

„Započeti su pregovori o mogućnostima veće saradnja u izvozu jabuka, voća, povrća. Naravno, to je sve sada stavljeno ad akta. Mislim da je ova mera oročena na šest meseci od strane beloruske vlade“, napominje Galetin.