Zlatarski sir: Traži se kriška više i pravi lista čekanja
Slađana Pušičić je odlučila da opstane u stočarstvu. Nema puno krava, ali ih drži kako Bog zapoveda, puštene od proleća do jeseni na pašnjacima. Odavno je odustala od predaje mleka i svojim vrednim rukama pravi visokokvalitetan Zlatarski sir. Ovo je njeno iskustvo kako opstaje.
Zlatarski sir je proizvod sa zaštićenim imenom geografskog porekla, a od skora i sertifikovan. Baš taj sir pravi naša domaćica i sagorovnica, Slađana Pušičić iz sela Akmačići u novovaroškoj opštini.
Za proizvodnju Zlatarskog sira koristi se sveže, punomasno kravlje mleko, koje mora da odgovara zahtevima Pravilnika o kvalitetu sirovog mleka. Karakteristike mleka za Zlatarski sir nastaju usled osobenosti geografskog područja gde dominiraju visokoplaninski pašnjaci sa biljnim pokrivačem koji obiluje nutritivno vrednim vrstama biljaka. Tu su i specifična klima i čisto ekološko okruženje. Slađana uzgaja simentalke i to tako da su krave zimi u štali, a od proleća do jeseni na pašnjacima blizu farme, ograđene električnim pastirom.
– Nemamo puno krava i zato smo odustali od predaje mleka. Sve koristimo za proizvodnju Zlatarskog sira. Od proleća do jeseni krave se hrane svežom travom i lekovitim biljem sa pašnjaka uz dodatak žitarica. Zimi ih hranimo senom i žitaricama, a veći deo potrebne količine sena skupimo sa naših pašnjaka– priča nam Slađana.
Troškovi nisu mali. Međutim, Slađana i njena porodica uspevaju da zadrže krave. Mesečna proizvodnja zavisi od perioda laktacije krave, odnosno količine mleka. Naša sagovornica napravi, prosečno, oko 250 kg sira svakog meseca.
– S obzirom na velike rashode koji prate proizvodnju sira, zarada je minimalna. Ali, uspevamo da opstanemo, zahvaljujući tome što porodično obavljamo sve poslove. Mi smo mala farma i nismo alavi, imamo realnu cenu sira za potrošače. Ne možemo živeti samo od sira, ali on nam donese uvećanje kućnog budžeta – kaže Slađana.
Na prodaju sira se ne žali, već kaže da je na zadovoljavajućem nivou.
– U nekim mesecima tokom godine pravi se i lista čekanja. Ti su nam meseci najlepši, iako nemamo prostora za proizvodnju drugih mlečnih proizvoda – objašnjava Sađana.
Njen Zlatarski sir stigao je i do najudaljenijih delova Srbije – zahvaljujući Internetu.
– Kada je počela ova pandemija, mi smo se okrenuli Internetu i uspeli smo zahvaljujući trudu i radu, a prvenstveno kvalitetnom proizvodu da dođemo do novih kupaca i da ih zadržimo. Ne znam ni sama gde sve nisam slala svoj sir – kroz osmeh priča nam Slađana.
Na kvalitet Zlatarskog sira utiče kvalitet ishrane krava, odnosno bogatstvo pašnjaka punih lekovitim biljkama, a kako izgleda proces pravljenja Zlatarskog sira otkrila nam je naša domaćica.
– Mleko se posle muže cedi i odmah siri dodavanjem maje, bez skidanja kajmaka. Time se dobija punomasni sir u salamuri. Da bi se dobio kvalitetan proizvod svaki segment proizvodnje je veoma bitan, počev od higijene muže, temperature zgorevanja sira (od 20 do 25C). Nakon zgorevanja, sir se čuva na temperaturi od 10 do 15C. Tokom čuvanja sir se mora redovno održavati – priča nam naša sagovornica.
Slađana koristi državne subvencije po hektaru i po muznoj kravi. Plan joj je da proširi proizvodnju prerade mleka i da, pored sira, kupcima ponudi papriku u pavlaci. Svim srcem se nada da će joj subvencije od države pomoći u tome.
Tijana Todorović
Autorka fotografija: Slađana Pušičić, Zlatarski sir