Portal pametne poljoprivrede

Sačuvati stare vrednosti od zaborava, zaposliti žene koje spadaju u teško zapošljivu kategoriju, razvijati ljubav prema tradiciji i međusobnom druženju, jedni su od glavnih ciljeva Udruženja „Misija kreativa“ iz Kladova.

„U penziji sam već 20 godina i jedva čekam jutro da svane pa da dođem ovde“, priča za Agrosmart Ljubica Đorđević, jedna od članica udruženja. „Ovde nalazimo svoj mir i od starih zanata, od nečega što je bilo staro, stvaramo nešto novo.“

Koliko su kreativna udruženja potrebna ženama u malim mestima, pokazuje i priča „Misije kreativa“ koja je veoma zanimljiva i na koju su stanovnici ovog malog grada na istoku zemlje veoma ponosni.

Udruženje je nastalo 2007. godine kada su u Kladovo, preko projekta iz organizacije Etno mreža, stigli razboji, grčarsko kolo i peć za pečenje gline za koje nije bilo mesta u negotinskoj galeriji. Nakon završetka projekta, razboji su ostali u galeriji Centra za kulturu, te je Etno mreža, videvši potencijal, organizovala edukativne radionice za žene koje žele da se time bave.

Na radionicama se učilo savremeno tkanje šalova i modnih detalja, i na njoj su učestvovale nezaposlene žene, ali i one koje su kreativne i koje su želele da nešto nauče. Međutim, kako se savremeno tkanje pokazalo nekonkurentno, članice udruženja su želele da nauče i tradicionalno tkanje, te su pozvale u pomoć Dušanku Botunjac, likovnu umetnicu iz Negotina, koja je i stručnjak za vunu i tkanje. Tradicionalna tehnika se pokazala aktuelnijom nego moderno tkanje, te je Etno mreža počela da otkupljuje i izlaže rukotvorine koje su nastale u udruženju.

„Trenutno se bavimo tehnikom veza na plišu koji se na vlaškom zove „štampujit“ – kaže predsednica udruženja Slavica Boraković. „Ta tehnika je vrlo specifična za naš kraj. Nekada pliša ovde nije bilo, pa je sa zapada, iz Pešte i Beča, putovao preko Dunava. Danas ljudi više nemaju mesta za nošnju u kućama koju treba iznositi na sunce, čuvati od moljaca i propadanja, pa mi pokušavamo da tu tradiciju sačuvamo kroz upotrebne predmete.

Najčešće vezemo na jastucima, neseserima, tobicama, futrolama za mobilne telefone, i na ostalim upotrebnim predmetima. Pored veza na plišu, izrađujemo i magnete koji su sada veoma aktuelni, a motiv na njima je obično riba, jer smo pored Dunava “

Udruženje „Misija kreativa“ je do sada učestvovalo na više od 30 projekata preko lokalnih projekata i onih u organizaciji Zavoda za zapošljvanje. Posebno su ponosne na posetu konaku kneginje Ljubice, gde su izlagale ćilime koje su izradile za ženu austrijskog ambasadora, Martinu Kojo. Svoje radove izlagale su i u rezidenciji američkog ambasadora, kao i na drugim mestima širom zemlje.

Osim što čuvaju tradiciju, oni godišnje preko ovih projekata zapošljavaju i nove članice koje spadaju u kategoriju teško zapošljivih, kako zbog invaliditeta, godina starosti ili nekih drugih okolnosti. Članice tako dobijaju platu, ide im radni staž, a osobama sa invaliditetom su uslovi za rad prilagođeni. Udruženje trenutno broji oko 30 članova, od kojih su njih desetak stalno aktivni.

Galerija u kojoj se predmeti čuvaju od zaborava

Zgrada u kojoj je udruženje nastanjeno od samog osnivanja, nekada je bila deo Centra za kulturu i u njoj je postojala galerija, u kojoj su bile izložene slike  Borislava Stankovića, koji je slikao predele pre izgradnje hidro-elektrane Đerdap. Zgrada sama po sebi predstavlja eksponat, jer je sve starinsko i ruinirano, i nalazi se pored Dunavskog keja i čuvene Vile Ruže, nekadašnje rezidencije Josipa Broza Tita.

Ujedno je dosta velika, te se u njoj, na spratu iznad sobe u kojoj vredne žene tkaju, nalazi etno soba koja čuva poklone dobijene od lokalnih porodica.

„Tu su stvari koje su ljudi donosili i za koje su bili sentimentalno vezani, ali su došli u situaciju da ne mogu da ih sačuvaju ili nemaju gde da ih izlože. Beležimo od koga smo šta dobili i svaka stvar ima svoju priču, odakle je došla, za šta se upotrebljavala, koliko je stara. Tu su delovi nošnje, prostirke, zavese ukrašene vezom“ – priča Slavica Boraković.

„Ovaj kraj je poznat po tome da su ljudi veoma vodili računa o svom izgledu. Ukrašavali su odeću i kuće u kojima su živeli i sve stvari su morale da imaju svoju svrhu, da budu praktične i lepe pored toga. Neke od košulja su ručno vezene perlama i potiču iz 1915. godine.

U galeriji se nalazi i jastuk sa čuvenim motivom večite ljubavi. Vlaška kultura je puna legendi, te se tako jastuk na kome su izvezene dve žar ptice, poklanjao mladencima, kako bi se voleli i zauvek ostali zajedno. Zanimljivo je da motivi ptica koji se koriste u ovoj kulturi nisu vezani za lokalne vrste, već su to obično neke egzotične ptice, pa su tako i paunovi čest motiv.

Sve je to jako slojevito, kultura je u ove krajeve dolazila Dunavom, koji je bio autoput u svet. Tako su brodarci osim materijala za šivenje odeće iz Pešte donosili i nameštaj i porcelan, koji se koristio u gradskim porodicama, a danas se čuva u našoj galeriji.

Naročito smo ponosni da pirotski ćilim koji je pripadao Veri Denegi, Ruskinji koja je donela recepturu za čuveni kladovski kavijar, koji je obišao ceo svet. Ovaj ćilim je eksponat iz njene kuće. Vera nije imala dece i svoju je imovinu poklanjala.“

Penzionerka Katica Ševčenko kaže da se „Misiji kreativa“ pridružila da bi naučila da veze i da joj je to sada hobi.

„Znala sam nešto iz detinjstva da vezem, ali sam htela da to usavršim. Štampuit mi je izazov i tu sam se najbolje snašla. Taj vez radim na upotrebnim predmetima koje posle poklanjam dragim ljudima.“

Koliko su važna ženska udruženja u manjim mestima, pokazuje i  primer ovog udruženja. Katica Ševčenko govori da je druženje ono što joj se najviše u celoj priči dopada.

„Na kolonijama koje se organizuju, pored upoznavanja sa novim tehnikama rada, upoznajemo sa i sa veoma kreativnim ženama, koje su iz različitih područja, pa tako upoznajemo različite kulture i lepo se družimo.“

Silvija Stojić