Portal pametne poljoprivrede

Vladajuća partija u jeku izborne kampanje nema poljoprivredu kao vodeću temu, a stranke i kolicije koje se takmiče sa SNS-om i njegovim partnerima polažu dosta pažnje tom pitanju, stavljajući ga u programske prioritete. Zajedničko svim opozicionim strankama je obećanje o povećanju subvencija po hektaru na najmanje 100 evra.

SNS, doduše, krenuo je u kampanju dosta ranije, što je bilo očigledno iz učestalog obilaska poljoprivrednih gazdinstava i promocije konkursa za nabavku traktora, mašina i opreme, tj. obećanja da će bezmalo svi koji učestvuju i dobiti podršku za te investicije (katkad vrlo direktno, a katkad između redova – pod uslovom da su članovi partije i da obezbede glasove na izborima). Kec u rukavu vladajuće partije bilo je povećanje subvencija po hektaru na 8.000 dinara, međutim, zabranom izvoza žitarica, ulja i brašna, čvrste pozicije SNS-a u poljoprivrednom glasačkom telu unekoliko su poljuljane.

A evo šta poljoprivrednicima nude, to jest obećavaju opozicione stranke? Uglavnom imaju vrlo slična obećanja i programe.

Narodna stranka (NS) i njen potpredesednik Miroslav Aleksić kaže da se samo kroz javne nabavke ukrade milijardu evra godišnje i da će sprečavanjem krađe biti para za veće plate, poljoprivredu, obrazovni sistem, kulturu, sport i druge oblasti. Najavljuje da će koalicija Ujedinjena Srbija u kojoj je njegova stranka preispitati sve ugovore vezane za rudna bogatstva i poljoprivredno zemljište koje je dato strancima. Između ostalih, na tapetu će biti i Al Dahra.

Aleksić je naveo da program NS za poljoprivredu, koji je i deo programa koalicije, podrazumeva pre svega dupliranje budžeta za poljoprivredu – sa pet na 10 odsto od ukupnog budžeta.

„Podrazumeva podizanje subvencije na 200 evra po hektaru – odmah, kao i ukidanje akcize na dizel gorivo za poljoprivrednu proizvodnju, formiranje kriznog budžeta za minimalne garantovane cene odakle bi se reagovalo ukoliko dođe do nekih poremećaja na tržištu, i potpuni zaokret u politici subvencionisanja“, rekao je Aleksić.

Kandidat za premijera Srbije ispred koalicije „Boris Tadić – ajmo ljudi“ Goran Radosavljević insistira na temi rasta cena i inflacije navodeći da je Srbija, kada je hrana u pitanju, poskupela gotovo tri puta više od proseka Evropske unije.

Rast cena najviše će uticati na građane koji veći deo svog dohotka troše na hranu. Gotovo 4,5 miliona građana Srbije mesečno prihoduje manje od 50.000 dinara. Za njih je inflacija u prethodnih godinu dana bila dvocifrena, poručuje Radosavljević koji očekuje samo dalji rast cena hrane.

Koalicija ‘Boris Tadić – Ajmo ljudi’ zalaže se za hitno donošenje dugoročne strategije razvoja poljoprivrede, povećanje subvencija na najmanje 12.000 dinara po hektaru uz dodatne subvencije vezane za visinu prinosa, smanjenje akciza na dizel za poljoprivredu, formiranje revolving fonda za podsticanje razvoja stočarstva i da se kroz razvojnu banku finansiraju investicije u sektoru poljoprivrede.

Potpredsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Dejan Bulatović kaže da ova stranka ima plan za dan posle, a to je vraćanje na 12.000 dinara subvencija po hektaru, ukidanje akciza na gorivo za poljoprivrednike, garantovanje otkupnih cena poljoprivrednih proizvoda proizvođačima koji potpišu ugovor sa državom i hitna zabrana prodaje plodne zemlje.

Koalicija Moramo kaže da je sada pravo vreme da se krene sa velikim investicijama u poljoprivredu i da u kriznim vremenima, kada je sve manje hrane na tržištu, Srbija mora da prestane da uvozi hranu i da počne da proizvodnju svoje jer za to ima velike kapacitete.

Poručuje da ima jasan plan za razvoj poljoprivrede – svaki poljoprivrednik dobio bi odmah 200 evra po hektaru, a taj iznos bi se povećavao do 1.500 evra, što je evropski standard.

Najavljeno je obezbeđivanje đubriva u pola cene i ukidanje akciza i PDV-a na gorivo za sve poljoprivrednike, kao i dostupnost savetnika poljoprivrednicima kako bi pospešili proizvodnju i višestruko uvećali svoje prinose. Takođe, Moramo obećava da će obezbediti 50 odsto bespovratnih sredstava za sve investicije u poljoprivredi i poljoprivredne kredite sa kamatom od jedan odsto.

S. G.