banner-image

Šoškić: Rast cena energenata i hrane neće biti kratkoročan

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić ocenio je da rast cena energenata neće biti kratkoročan i sekundarni efekti toga će se preliti na ostatak ekonomije kroz smanjivanje ekonomske aktivnosti i pritisak na rast cena koji dolazi sa strane rasta troškova.

On je u intervjuu za portal Nezavisnost.org rekao da je teško proceniti šire posledice rata u Ukrajini, ali da razvoj dogadjaja u ukrajinskoj krizi može bitno promeniti okolnosti, pa i ekonomske posledice na Evropu, a time i Srbiji.

„Ono što je već sada jasno je da će naše trgovinske veze s Ukrajinom i Rusijom biti, i već jesu, veoma otežane ili onemogućene. Obezbedjenje alternativnih linija snabdevanja energentima je prioritet u ovom trenutku, ali je to isto prvo na dnevnom redu i Nemačkoj i drugim mnogo većim evropskim ekonomijama od naše, i pitanje je koliko je to izvodivo u kratkom roku i po kojim cenama“, ukazao je Šoškić a prenosi Beta.

Njegova je procena da će Evropa ući u recesiju da će to na Srbiju dvojako uticati.

„Prvo, kroz trgovinski kanal, manje će biti prilike za prodaju naše robe na EU tržištu u uslovima pada ekonomske aktivnosti u EU, a moguće je i da nešto što smo do sada uvozili iz EU, uključujući i repromaterijale, bude manje dostupno i skuplje, sa negativnim posledicama na domaću privrednu aktivnost. Drugo, kroz investicioni kanal, recesija u EU, i posebno snažni negativni efekti koji se očekuju na Nemačku, Austriju i Italiju, učiniće da te zemlje kao značajni nosioci stranih direktnih investicija u našoj zemlji, smanje svoje investicije u Srbiju“, rekao je Šoškić.

Direktnim stranim investicijama se, po mišljenju Šoškića, u Srbiji do sada davan preveliki značaj, dok se zapostavljalo pitanje uredjenja institucionalnog ambijenta i obrazovanja stanovništva kao glavnog pokretača domaćih privatnih investicija.

„Dodatno, rast inflacije u svetu i očekivani rast kamata, otežaće zaduživanje naše zemlje na medjunarodnom tržištu i time će se smanjiti prostor za kapitalna ulaganja iz budžeta, što će dodatno uticati na obaranje ekonomske aktivnosti u zemlji. Ovo su samo osnovni i već sada jasno vidljivi kanali uticaja na domaću privredu, ali ne treba isključiti dodatne sekundarne ili tercijarne efekte“, upozorio je Šoškić.

Dodao je da će takve ekonomske posledice sukoba u Ukrajini svakako rezultirati i smanjenjem standarda gradjana, a nema mnogo prostora za blagovremenu odbranu od cenovnih šokova iz inostranstva.

„Kratkoročnim rastom vrednosti dinara moguće je na kratak rok ublažiti neke cenovne šokove koje dolaze iz inostranstva. Nažalost Narodna banka Srbije (NBS) je taj mogući alat ’za crne dane’ potrošila kroz nominalno jačanje dinara pre nekoliko godina. Od toga tada nije bilo nikakvih pozitivnih efekata, niti je bilo ikakve potrebe za time. Samo su naši izvoznici dodatno pogodjeni, pa i strane kompanije…, a uvoz je povećan i u domenima gde tradicionalno naša privreda ima šta da ponudi“, rekao je Šoškić, bivši guverner NBS.

On smatra da je nominalno jačanje domaće valute u uslovima hroničnog trgovinskog i platno-bilansnog deficita zemlje „pogrešan odgovor na prvom kolokvijumu iz makroekonomije na bilo kom dobrom ekonomskom fakultetu“.

Posebno su važni podsticaji poljoprivrednicima 

Povodom zabrinutosti gradjana zbog poskupljenja hrane, Šoškić je rekao da bi trebalo uvesti red u subvencionisanju domaćih poljoprivrednih proizvodjača, ali i domaćih potrošača, i mnogo manje, domaće preradjivačke industrije.

„Subvencije koje se daju poljoprivredi ne smeju da završavaju kod trgovaca niti kod stranih kupaca. U tom smislu verujem da svi poljoprivredni proizvodi u čiju je proizvodnju novac na neki način uložen iz budžeta, prilikom eventualnog izvoza treba da plate adekvatnu ‘izvoznu carinu’, kojom bi se prethodno date subvencije mogle vratiti u budžet naše zemlje“, rekao je on.

Takav mehanizam, po njegovim rečima bi bio fer prema poreskim obveznicima, ali bi doveo i do toga da se rast cena poljoprivrednih proizvoda na medjunarodnom tržištu manje odražava na rast cena hrane na domaćem tržištu.

„A hrana je, kao što znamo, veliki mogući generator inflacije u našoj zemlji jer sa preko 30 odsto učestvuje u indeksu potrošačkih cena kojim se meri inflacija“, rekao je Šoškić.

Ukazao je da poskupljenje hrane može biti posledica loše poljoprivredne sezone u zemlji, ali i zbog rasta cena na medjunarodnom tržištu.

„Kada je loša poljoprivredna sezona u zemlji, problem je donekle moguće ublažiti dobro postavljenim i efikasnim sistemom robnih rezervi, ali i interventnim uvozom iz inostranstva ako su medjunarodne cene niže. Ako su, medjutim, cene porasle na medjunarodnom tržištu, domaće tržište treba zaštiti od prekomernog izvoza, jer izvoz u takvim okolnostima smanjuje ponudu na domaćem tržištu i de facto, preliva visoke cene hrane iz inostranstva u našu zemlju“, rekao je Šoškić.

Taj efekat se, kako je ocenio Šoškić, ne postiže administrativnim zabranama izvoza, već logičnim i opravdanim uvodjenjem ’izvoznih carina’.

Dodao je i da „u narednom periodu, pre svega zbog klimatskih promena, ne treba očekivati stabilizaciju cena na tom tržištu“.

Posebno su važni, kako kaže Šoškić, podsticaji domaćih poljoprivrednih proizvodjača na domaćem tržištu.

„Verujem da je u kombinaciji minimalnih otkupnih cena, subvencija, izvoznih carina, efikasnog funkcionisanja robnih rezervi, osiguranja fizičkih prinosa i osiguranja finansijskih prinosa u poljoprivredi, interventnog uvoza i subvencionisanih kredita za unapredjenje stabilnosti i visine poljoprivredne proizvodnje moguće kreirati model koji je dobar i za naše poljoprovrednike i za poreske obveznike i za inflaciju u zemlji. Mislim da smo mi, nažalost, još uvek daleko od takvog modela i otuda cene hrane pokazuju nepotrebno visoku nestabilnost i često negativno pogadjaju standard najšireg gradjanstva“, kazao je Šoškić.

Zabranu izvoza i zamrzavanje cena pojedinih prehrambenih namirnica, Šoškić smatra pogrešnim odlukama „nosioca ekonomske politike koji ne razumeju funkcionisanje tržišta“, ili ishitrenim reagovanjem motivisanim političkim marketingom „s ciljem održavanja lažne pozitivne slike u predizbornom periodu“.