Portal pametne poljoprivrede

Vredna porodica Pavlović iz Zaklopače bavi se uzgojem kajsije i trešnje. Međutim, našli su se u „nebranom grožđu“. Niska otkupna cena voća naterala ih je da preduzmu korake o kojima ranije nisu razmišljali i da se upuste u preradu voća kako bi opstali. Sa čime su počeli, kako su se snašli i gde su sad otvoreno pričaju za naš portal.

Poljoprivredno gazdinstvo Pavlović nalazi se u selu Zaklopača u opštini Grocka. Reč je o ljudima u pedesetim godinama, sa troje dece.

– Gazdinstvo je pripadalo mom svekru i nakon njegove smrti brigu o gazdinstvu preuzeo je moj suprug Radoslav, iako radi potpuno drugi posao – priča nam Dragana.

Imanje obuhvata blizu dva hektara kajsije i oko pola hektara trešnje – u punom rodu. Međutim, snašlo ih je ono što niko ne bi voleo da ga snađe u srednjim godinama i sa decom – velika neizvesnost i nemogućnost da zarade od svog rada. Ipak, nisu hteli da odustanu od svojih voćnjaka. Mnogo je truda i rada uloženo, jer sami održavaju i beru voće, te su odlučili da se bave preradom.

– Preradom smo bili prisiljeni da se bavimo niskom otkupnom cenom svežeg voća i otkupima koji jedan dan rade, drugi dan ne. Voće ne može da čeka na grani kada otkup radi, a otkupna cena od 30 dinara po kilogramu je potpuno ekonomski neprihvatljiva – priča nam naša sagovornica.

Pritom, briga o voćnjacima nije jednostavna, posebno kada se radi po sistemu integralne proizvodnje. To je koncept održive poljoprivredne proizvodnje koji je razvijen 1976. godine. Zasniva se na primeni kombinacije agrotehničkih, bio i hemijskih metoda koji obezbeđuju kvalitetan plod, očuvanje okoline i ljudskog zdrava. Konkretno, to znači da se đubrenje prvenstveno radi na osnovu analize zemljišta redovnom upotrebom organskih đubriva. Suzbijanje bolesti i štetočina se obavlja upotrebom bioloških i mehaničkih mera, a u krajnjoj nuždi primenjuju se preparati koji se nalaze na žutoj i zelenoj listi.

– To znači da se prati stanje biljaka i reaguje samo po potrebi. U današnje vreme kada je hemija jako dostupna, a usled klimatskih promena održavanje voćnjaka je postalo mnogo zahtevnije i skuplje. Trudimo se da koristimo samo kvalitetne i proverene preparate i to samo kad moramo, izrazito poštujući uputstva i karencu naznačenu na njima. Možemo da se pohvalimo time da su nam voćnjaci zatravnjeni i da ih održavamo bez upotrebe herbicida, isključivo košenjem, te kad god smo u prilici koristimo preparate namenjene organskoj proizvodnji. Mi nismo profesionalni poljoprivrednici koji ovo rade isključivo zbog profita i voće služi samo za dalju prodaju. Mi i naša deca jedemo to voće i to je jako važno da ljudi znaju. Kako da zabranim svom detetu da pojede trešnju ili kajsiju sa drveta? Zašto onda uopšte imamo voće?– objašnjava nam Dragana.

Početak u preradi

Što se tiče prerade, naši domaćini su započeli sa onim što im je bilo najsigurnije i što pravi svako seosko domaćinstvo: rakijom i džemom.

– Kakav je to domaćin koji nema svoju rakiju, a ima voće? To je rakija koja nam uvek dobro dođe za naše potrebe i kad negde idemo u goste. Imali smo potrebu da produžimo vreme prodaje naših kajsija, a za svoje potrebe smo pravili stvarno dobar džem. Počeli smo za nas, naše braću i sestre, prijatelje i onda shvatili da je to možda to – priča nam Dragana.

Ova vredna žena je htela da istakne da prerada nije započeta odjednom. Naime, od početne ideje do realizacije prošlo je oko 7 godina. Kako sama kaže, ovo im je treća sezona kako prodaju svoj džem, a četiri godine su potrošili za pripremu proizvodnje.

Svoj brend su nazvali „Naše voće“ i za sada ga predstavljaju džemovi od kajsije, bez dodatog šećera i sa 30% dodatog šećera, i džem od trešanja.  Draganin džem se razlikuje od kupovnog što je u njemu 70% voća, prerađenog istog dana kada je i ubrano.

– Naše džemove prodajemo pod nazivom „Naše voće“ iz jednog jedinog razloga, jer su u teglama jedino i samo naše voćke. To je jako važno, jer utiče na kvalitet krajnjeg proizvoda, a nama je to od suštinske važnosti – kaže Dragana.

Šta je lakše: proizvodnja rakije ili džema?

Kako kaže naša sagovornica, za litar kvalitetne rakije potrebno je 12-15 kilograma kvalitetne zrele odkoštane kajsije i ništa više. – Drugo vam ništa nije potrebno. Nikakav šećer. Zrela kajsija ima dovoljno šećera u sebi – kaže Dragana.

Zatim, ide vrenje, pa destilacija. Tu su potrebni znanje i veština. Ali, ako znate šta radite, ni to nije teško. Naši domaćini učestvovali su 2020. godine, po prvi put, na međunarodnom festivalu rakije „Rakija i rakijaši“ i osvojili srebrno rakijsko pismo. Naredne, 2021. godine osvojili su veliko srebrno rakijsko pismo. Dragana kaže da im je prošle godine zlatno pismo izmaklo za samo 0,15 poena. Planiraju da se takmiče i ove jeseni. Rakiju još uvek ne prodaju, čeka se zlatno pismo.

Kako Dragana dalje navodi, proizvodnja džema je dosta komplikovanija.

– U odkoštane i pasirane kajsije dodajemo šećer i manje od jednog procenta prirodnog pektina dobijenog iz jabuke. Dodaje se i nešto malo limunske kiseline, da bismo dobili ujednačen ukus i kvalitet. Zbog recepture i načina pripreme naš džem kada otvorite teglu miriše na sveže kajsije. U džemu od kajsija imamo od voća samo kajsije, u onom od trešanja samo trešnje. Potpuno je prirodan, bez konzervansa. U eksperimentalnoj fazi testirali smo trajanje i bio je ispravan tri godine. Ipak, na proizvodima stavljamo naznaku da imaju rok trajanja dve godine. Tegla je pasterizovana. Nakon otvaranja tegle, mora da se čuva u frižideru. Rok džema u tegli koja je već otvorena i čuva se u frižideru je 15 do 20 dana – navodi Dragana.

Analiza proizvoda mora da se radi

Prema Draganinim rečima, analize proizvoda su jako bitne i za njih, kao proizvođače i za njihove kupce.

– Na prvom mestu, nama je važno da znamo da proizvodimo zaista kvalitetno; kupcu daje određenu sigurnost da je taj džem proverenog kvaliteta u zvaničnoj laboratoriji koja proverava više aspekata koji mogu zagaditi džem: hemijska sredstva, bakterije, itd. Analize radimo svake sezone – kaže Dragana.

A da je reč o džemovima vrhunskog kvaliteta, govori i podatak da su ove jeseni učestvovali na takmičenju u organizaciji „Food market“-a i da su osvojili zlatnu medalju sa ocenom 98% od mogućih 100%.

Subvencije države i plasman

– Nikakvu pomoć od države do sada nismo dobili, u proizvodnju smo ušli sa sopstvenim sredstvima. Dobro bi nam došla neka zgodna subvencija, pošto imamo još dosta ideja i planova – kaže Dragana.

Prodaju obavljaju preko rođaka i prijatelja, njihovim prijateljima, preko interneta – putem društvenih mreža i preko sajta Mali proizvođači. Džem ne šalju poštom i kurirskim službama, kaže naša sagovornica, zato što se prema paketima ponašaju neodgovorno, lome im tegle i prave štetu, a odgovornost neće da preuzmu. Zato vrše sami dostavu u Beograd i dva puta godišnje u Novi Sad.

Njihovi voćnjaci mogu da proizvedu godišnje i do 12 tona voća. Trenutno su u međufazi: gledaju da što više prodaju kao sveže voće nadajući se da će svake godine prodavati sve manje voća, a sve više prerađivati u džemove i rakiju. Za to im je potreban poznati kupac ili tržište.

– Da bi sve ovo zaživelo i stalo na svoje noge, ključna stvar nam je dodatni plasman – ili u vidu većih prehrambenih centara ili pronalaženjem kupca u inostranstvu. To nam je jasno i to nam je krajnji cilj od koga nećemo da odustanemo, jer je voće naš prioritet – zaključuje Dragana.

Autor: Tijana Todorović
Autor fotografija: Pavlović Dragana, Naše voće