Portal pametne poljoprivrede

Republika Češka Sajam poljoprivrede u Novom Sadu vidi kao veoma važnu akciju za koju tradicionalno vlada interesovanje čeških poljoprivrednih i prehrambenih kompanija. Zato i ove godine Ministarstvo poljoprivrede Republike Češke organizuje zvanično učešće. U okviru nacionalnog štanda predstaviće se 18 čeških kompanija, koje u svojoj ponudi imaju razne vrste proizvoda i usluga, najavljuje, u intervju za Agrosmart, Vladimir Vanja,  agroekonomski diplomata u Ambasadi Republike Češke u Beogradu, nadležan za unapređenje trgovinsko-ekonomske saradnje  u oblasti poljoprivrede. Poziva naše čitaoce da posete štand Republike Češke, koji će tradicionalno biti u hali 1 novosadskog sajma.

• Da je Vašoj zemlji veoma važna saradnja sa Srbijom u oblasti poljoprivrede pokazuje i to što je Češka za Beograd akreditovala agroekonomskog diplomatu – Vas. Šta biste istakli kao poseban uspeh u toj saradnji, a šta biste unapredili, u kojim sektorima poljoprivrede bi se mogao napraviti pomak?

U Srbiji smo uspeli da uspostavimo dobre odnose sa srpskim institucijama i hteo bih ovim putem da zahvalim kako partnerskom Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, tako i Upravi za veterinu, Šumama Srbije i ostalim institucijama sa kojima dugo sarađujemo.

Velikim uspehom smatram to što smo upoznali srpske uzgajivače sa kvalitetom naših goveda i naše veterinarske genetike. U ovoj oblasti uspešno sarađujemo na nabavci junica, priplodnih bikova i genetskog materijala. Srpski partneri se zanimaju i za češke centre za reprodukciju goveda i njihova iskustva. Republika Češka takođe ima visoko kvalitetne uzgajivačnice različitih sorti voća i povrća, gde bih izdvojio svetski poznate češke sorte trešnje, kao i veoma kvalitetne sorte krompira, ali i drugih biljaka. U budućnosti planiram da se posvetim promociji upravo ovih proizvoda. Radimo, takođe, na promociji različite češke tehnologije za farme goveda, svinja i živine. Pored toga, Češka nudi i rešenja za korišćenje poljoprivrednog otpada, među kojima su elektrane na biogorivo, kao i tehnologije za proizvodnju različitih vrsta peleta. Pre početka pandemije COVID-19 započeli smo program prezentacije češke tehnologije za proizvodnju piva u mini pivarama i planiramo da sa time nastavimo u budućnosti.

• Kolika je razmena srpske i češke poljoprivrede bila prethodnih godina i koliko je kovid kriza uticala na nju?

Poljoprivredna razmena između Češke i Srbije poslednjih godina, uprkos pandemiji COVID-19, beleži rast svake godine. Godine 2017. iznosila je 763 miliona čeških kruna (oko 30 miliona evra prema kursu NBS), a do 2021. porasla je na gotovo 1,4 milijardi kruna (oko 55 miliona evra). Prethodnih godina rastao je kako izvoz iz Republike Češke u Srbiju tako i uvoz iz Srbije. Izvoz je za poslednjih pet godina porastao sa 451 na 594 milion čeških kruna, uvoz sa 312 na 799 miliona. Do 2020. godine Češka je sa Srbijom imala pozitivan trgovinski bilans, međutim, prošle godine došlo je do naglog porasta uvoza semena uljane repice, čime je trgovinski bilans za Republiku Češku postao negativan (205 miliona kruna). Iz Češke u Srbiju se najviše izvoze namirnice za pripremu jela (15%), kondenzovano mleko i pavlaka (15%), pivo (11%), proizvodi od žitarica (10%), hrana za životinje (10%), bezalkoholna pića (4%), jaja (3%), alkoholna pića (3%). Iz Srbije u Češku najviše se uvozi hrana za životinje, namirnice za pripremu jela, konzervirano voće (najviše maline), suncokretovo ulje, semenje uljane repice i šljive.

• Saradnja dve zemlje u oblasti poljoprivrede ne odnosi se samo na promet robe već i na prenos tehnoloških rešenja, opreme i znanja, naročito u stočarstvu. Da li vidite rezultate, u kojoj meri je u Srbiji, u našoj poljoprivredi, prisutna češka tehnologija?

Češka tehnologija je u Srbiji prisutna već dugo, još od vremena kada su češke firme gradile mlinove, šećerane, pivare, podizali hmeljarnike i sl. U Srbiji je već dugo prisutna kompanija ZETOR koja je dobavljač poljoprivrednih traktora, a ima i novih firmi, kao što je Bednar, koji se bavi nabavkom poljoprivredne mehanizacije. Mnoge farme u Srbiji su snabdevene opremom čeških firmi, kao što su Farmtec ili Agrico. Kompanija Agrico je stajskom opremom za uzgoj svinja opremala, pored velikog broja sitnih uzgajivača, i Industriju mesa Matijević, Industriju mesa Bačka Topola, kao i Poljoprivredno gazdinstvo Šibalija u Kuli. Poljoprivreda se danas sve više digitalizuje, zato će se na sajmu, u okviru nacionalnog štanda Republike Češke, predstaviti i češka firma WorldFromSpace, koja se bavi preciznom poljoprivredom i traži partnere za saradnju.

• Šta je ključno za uspeh koji postižete, s obzirom na stabilne pozicije koje Češka ima u okviru Zajedničke poljoprivredne politike EU i u kojoj meri uspevate da podmirite potrebe za hranom bez oslanjanja na uvoz?

Republika Češka već dugo u potpunosti podmiruje domaće potrebe kada su u pitanju žitarice, govedina, mleko i šećer. Nivo samoodrživosti u proizvodnji žitarica je za godinu 2020/21 dostigao 156%, šećera 124%. U 2020. godini nivo samoodrživosti u proizvodnji goveđeg mesa bio je oko 133%, mleka 124%. Sa druge strane, imamo dugoročno nisku namirenost potreba kada su u pitanju piletina (2020. godine 71%) i svinjsko meso (2020. godine 51,5%). Republika Češka ne podmiruje ni domaće potrebe za svežim voćem i povrćem – 2020. godine samo 38%.

• Kada se pogledaju prosečne poljoprivredne površine, odnosno prosečni posedi, jasno je da Češka prednjači po veličini gazdinstava u odnosu na druge evropske zemlje. Samim tim velikim gazdinstvima – poljoprivrednim gigantima odlazio je najveći deo subvencija. Najavljuju se izmene u toj politici, kako će one izgledati?

Nacrt Strateškog plana Zajedničke agrarne politike za period 2023 – 2027. za češke poljoprivrednike donosi čitav niz promena. Jedna od glavnih je povećano učešće na tzv. redistributivnim davanjima, odnosno na donacijama za podršku prvih 150 hektara obradivog zemljišta za svakog registrovanog poljoprivrednika. Prema novom strateškom planu, 23% od ukupne sume direktnih davanja na poljoprivredu ići će upravo na ove donacije. Ovako visoka redistributivna davanja će, doduše, sniziti donekle sredstva namenjena velikim firmama, ali će svakako doneti više novca malim zemljoradnicima.

Druga značajna novina je planirana za poljoprivrednike koji se bave ekološkom zemljoradnjom. Ovde bi podrška trebalo da poraste na čak 20.000 čeških kruna (oko 750 evra) po jednom hektaru. Pomera se i gornja granica vrednosti investicije kada su u pitanju investicioni podsticaji. Po projektu će gornji limit biti 30 miliona kruna. Ranije je to bilo 150 miliona, što je mnogo više koristilo velikim poljoprivrednim gazdinstvima u odnosu na mala. U isto vreme je porastao udeo pokrivenosti donacijom, i to sa 35 na 65% ukupnih troškova.

U aprilu 2022. Evropska komisija je Ministarstvu poljoprivrede Republike Češke poslala sugestije na nacrt pomenutog strateškog plana, tako da se još uvek očekuje konačan dokument.

• Srbija u pretpristupnom periodu koristi IPARD fond. Nekada, dok je Češka imala status kandidata takođe je koristila pretpristupne fondove EU namenjene poljoprivredi. Koliko je po Vama za Srbiju važan IPARD program i šta, imajući u vidu iskustvo Češke, srpskoj poljoprivredi može da donese članstvo u EU?

Program IPARD vidim kao veoma važan instrument koji doprinosi poboljšanju poljoprivrednog sektora i održivosti ruralnih oblasti zemlje kandidata. Istovremeno pomaže u pripremi agrarne politike, koja će nakon dobijanja članstva postati deo Zajedničke poljoprivredne politike Evropske unije (CAP). Investicije kroz IPARD fond pomažu u podizanju konkurentnosti poljoprivredno-prehrambene industrije i njene digitalizacije, dok istovremeno smanjuju uticaj klimatskih promena pomoću agro-ekološko-klimatskih mera. Ovaj program doprinosi i poboljšanju nivoa znanja i veština poljoprivrednih preduzetnika, olakšava transfer tehnologije i investiranje u oblasti istraživanja i razvoja.

Ulazak u Evropsku uniju i uključivanje u CAP svakako će doprineti stabilizaciji agrarnom sektoru u Srbiji. To se desilo u Republici Češkoj, gde se pristupanjem Evropskoj uniji 2004. godine uspelo u zaustavljanju pada neto prihoda u poljoprivredi i pomoglo uspostavljanju trenda dugoročnog rasta. Pre ulaska u EU češka poljoprivreda je bila niz godina u gubitku. Za period 1991-2004. gubitak je iznosio ukupno 31 milijardi čeških kruna. Pad je u narednim godinama zaustavljen i u periodu od 2005. do 2013. sektor beleži dobitak od 129 milijardi kruna. U narednim godinama trend je nastavljen. Procenjeni prihod češkog agrarnog sektora za 2021. godinu je oko 22 milijardi kruna. Sa rastom prihoda dolazi i do povećanja primanja. Prosečna zarada u Republici Češkoj je nakon ulaska u EU rasla svake godine barem za nekoliko stotina kruna, a u sektoru poljoprivrede realna primanja su rasla takoreći najbrže od svih zemalja EU. Godine 2003. prosečna bruto zarada u sektoru je bila 16.430 kruna, dok je 2021. je porasla na 23.864 kruna. Nakon ulaska u EU srpski poljoprivrednici će imati pristup mnogo većim sredstvima EU za poljoprivredni sektor. Češki agrarni sektor je, na primer, u period oo 2014. do 2020. dobio gotovo 3,5 milijardi evra. Od toga je 2,3 milijarde. bilo iz EU a 1,2 milijardi. iz republičkog budžeta. Prosek unijnih donacija po hektaru obradive površine Češka je prešla već 2008. godine, kada su iznosile 342 EUR/ha (prosek u EU je iste godine bio 336 EUR/ha). U narednom periodu obim donacija se kretao oko proseka EU.

Uključenje u zajedničku agrarnu politiku može doneti i negativne stvari. Niže cene konkurencije u drugim zemljama članicama, kao što je Poljska, u Češkoj Republici su izazvale pad proizvodnje u oblasti životinjskog uzgoja. Iz tog razloga češki poljoprivrednici sada u manjoj meri gaje svinje, goveda i živinu. Godine 1998, prema podacima Češke kancelarije za statistiku, udeo stoke u celokupnoj proljoprivrednoj proizvodnji je bio 7,6%, a 2017. je pao na 5,6%. Udeo svinja je 1998. bio 16,6%, dok je 2017. pao na 6,9%. Udeo proizvodnje mleka i žitarica ostao je pibližno isti. Češki poljoprivrednici, međutim, sada više uzgajaju biljke za tehničku preradu, kao što su uljana repica i mak. Još neki od neželjenih efekata ulaska ČR u EU jeste značajan deficit spoljne trgovine poljoprivrednim proizvodima. On je za period 2004-2013. iznosio 299 milijardi kruna. Godine 2021. se međugodišnji trgovinski deficit povećao za 5,5 milijardi kruna i dostigao oko 42 milijarde. To se, naravno, ne mora nužno desiti i u slučaju Srbije.

• Koje češke firme će biti predstavljene na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu?

Na štandu će biti prisutni predstavnici firmi: Agrico, Istraživački institut za krmno bilje (Výzkumný ústav pícninářský), Humáty, Jihočeský chovatel, Kohimex, Kooperace Hrotovice, ProPelety, Jacobs-systems, Agramm, Kovobel, Moravoseed CZ, MP Krásno, Royal Czech Beer, Vodňanská drůbež, VUB Havlíčkův Brod, Zemědělský výzkum, WORLD FROM SPACE i Rudolf Jelínek. Na štandu će se predstaviti i pivara Budvar a posetioci će moći da degustiraju originalno češko pivo. Na češkom štandu ću, takođe, sve vreme biti prisutan i ja, kao i ostali predstavnici Ministarstva poljoprivrede Republike Češke, koji će savetovati i pomagati pri uspostavljanju kontakata sa češkim partnerima. Spisak svih izlagača sa kontaktima naći ćete in a veb stranici Ambasade ČR u Beogradu: https://www.mzv.cz/belgrade/sr/index.html

Izvan zvaničnog štanda Republike Češke, na sajmu će zajedno sa srpskim partnerima svoje proizvode predstaviti još nekoliko čeških firmi kao što su Zetor Tractors, Natural, Bednář…

U sklopu sajma ćemo, takođe, u saradnji sa Privrednom komorom Vojvodine, organizovati sa češkim izlagačima seminar i prateće B2B sastanke. Ovaj seminar će se održati 24. 5. 2022. u 11:00 u prostorijama Privredne komore Vojvodine u Novom Sadu.

Želeo bih, takođe, da iskoristim priliku da pozovem čitaoce da posete najznačajniji poljoprivredni sajam u Republici Češkoj – Zemlja hraniteljka (https://www.zemezivitelka.cz/), koji će se ove godine održati od 25. do 30. 8. 2022. u gradu Češke Buđejovice.

S. Gluščević