Akvaponija- proizvodnja ribe i povrća u istom prostoru
Vesna i Srđan Radin iz Stapara pokraj Sombora, odlučili su pre skoro jednu deceniju da žive u skladu sa prirodom, da se zdravo hrane i na ekološki održiv način proizvode ukusno i dugo sveže voće i povrće, prenosi portal PKS.
Za svoj preduzetnički poduhvat izabrali su 2015. godine – akvaponiju, u to vreme, avangardni pravac u poljoprivrednoj proizvodnji voća, povrća i ribe u ekološkom kontrolisanom sistemu. Vesna i Srđan, roditelji četvoro dece, danas sami održavaju gazdinstvo „Vesna Radin“ u Staparu, na placu od šest ari.
„Naš rad je od početka bio avangarda za naše okruženje ali podrška je pronalazila nas. Javljali su nam se ljudi iz cele zemlje i okruženja koji cene naš istraživački rad i podržavali nas usmeno i velikim brojem poseta gazdinstvu“, priča Srđan.
Kako funkcioniše akvaponija?
Ukratko, ribe i biljke žive i rastu u istoj vodi. Riba đubri biljku, a biljka filtrira vodu za ribu. U tom procesu im pomažu korisne bakterije koje riblji otpad pretvaraju u čistu „humusnu infuziju“.
Akvaponija je, kaže Srđan, tiha ekološka revolucija u proizvodnji zdrave i sveže hrane. Smanjuje emisiju CO2, jer velike količine svežih proizvoda mogu da se proizvedu u centru grada, na krovovima zgrada, bez zemlje i transporta.
Na ovom bačkom gazdinstvu iz vode niču paradajz i jagode. Na tržište plasiraju 1.000 kilograma domaćeg svežeg i dimljenog šarana, kao i pasirani paradajz.
Prepoznati su u reginu, Pogorici, Skoplju, Sarajevu, Ljubljani, i širom naše zemlje gde su pravili akvaponijske sisteme za uzgoj voća i povrća.
Kako bi se raširio ovaj vid poljoprivredne proizvodnje, Srđan kaže da je njegovo gazdinstvo spremno da ponudi znanje, „know-how“ i farmerima i državi, s ciljem da se u sistemu subvencionisanja uspostavi nomenklatura potrebne opreme, kao što postoji za hidroponiju.
Akvaponija ne zahteva velik fizički rad jer nema okopavanja, plevljenja i zalivanje, a troši se 90 odsto manje vode. U sistemu akvaponije biljke šest puta brže rastu i zastupljen je trostruko veći prinos na malim površinama dok proizvodnja ne zavisi od poskupljenja mineralnih đubriva…
Investicija je oko 200 evra po kvadratu za ceo sistem akvaponije, plastenik i čvrstu podlogu. Troškove proizvodnje pokriva prodaja sveže ribe, a povrće ostaje kao čista zarada.