Crna pegavost paradajza: Pravi velike štete, javlja se kad i plamenjača
Crna pegavost je bolest koja često zahvata biljku paradajza a prouzrokuje je gljivica Alternaria solani. Ovom bolešću može biti pogođen bilo koji deo biljke a najčešće su to lišće, stablo i plodovi. Iako biljka napadnuta ovom bolešću najverovatnije neće uvenuti biće značajno oslabljena što će uticati na potencijal za rađanje. S obzirom da se bolest pojavljuje u vreme kada i plamenjača, mogu se koristiti isti preparati za suzbijanje bolesti.
Širenje crne pegavosti počinje krajem maja i početkom juna, a veće zaraze se mogu očekivati kada su temperature vazduha preko 22°C. Vlaga i povoljna temperatura dovode do brzog razvoja bolesti.
Kako se bolest prenosi
Gljivica koja prenosi ovu bolest može doći iz različitih izvora. Može se nalaziti u zemljištu ili u semenu odnosno mladim sadnicama iz rasada. Ima sposobnost prezimljavanja u zemljištu u kojem se zadržava do godinu dana a takođe se može raširiti i iz biljnih ostataka paradajza ostavljenih u bašti od prethodne sezone. Iako se ova gljivica može javiti u bilo kojim vremenskim uslovima ipak, najviše joj pogoduje konstantna vlaga prouzrokovana čestim kišama ili čak jačom rosom.
Simptomi crne pegavosti paradajza
Crna pegavost se kod starijih biljaka manifestuje kroz tamne mrlje koncentričnog oblika koje se prevashodno razvijaju na starijim listovima. Okolna površina lista obično požuti i nakon toga otpadne ostavljajući plod paradajza bez zaklona od sunca koje na preterano izloženim plodovma prouzrokuje ožegotine.
Što se stabla paradajza tiče, tamne lezije isprva su male da bi ulegnuća postepeno postajala sve veća. Kako se povećavaju, istovremeno se i izdužuju i poprimaju koncentrična obeležja slična onim na listovima. Mrlje koje se formiraju na stablu bliže površini zemlje mogu izazvati cilindrične useke u tkivu stabla ili trulež u bliku pstena. Iako biljka čije je stablo zahvaćeno ovim oboljenjem može preživeti ona zasigurno neće dobro napredovati niti dobro rađati.
Slično kao i kod stabla, i kod plodova se bolest manifestuje tamnim ulegnutim površinama na plodu sa karakterističnim koncentričnim krugovima. Njome mogu biti zahvaćeni kako zeleni, tako i zreli plodovi paradajza.
Mere prevencije
Iako postoje određene sorte paradajza koje pokazuju izvesnu imunost na crnu pegavost, nijedna od njih nije potpuno imuna. Važnije od izbora sorte je poštovati određene mere prevencije kako bi se bolest sprečila ili bar držala pod kontrolom.
Stoga je prvenstveno važno, prilikom setve koristiti sertifikovano seme. Takođe, nabavljeni rasad bi trebalo dobro prekontrolisati pre rasađivanja na stalno mesto u bašti. Biljkama je zatim, potrebno obezbediti dovoljno prostora kako bi se omogućilo dobro provetravanje i sušenje biljaka. Najbolje je da biljke budu povezane vrpcama odgore kako bi što uspravnije stajale a na prve znake bolesti treba reagovati tako što se zaražena biljka ukloni iz bašte.
Budući da ova gljivica prezimljava u ostacima biljaka paradajza od prethodne sezone, kao i u zemljištu, sanitizacija bašte je jako važna mera. Cišćenje i uklanjanje svih biljnih ostataka iz bašte na kraju sezone vegetacije je neophodno kako bi se sprečila ova a i mnoge druge bolesti koje na ovaj način mogu zahvatiti paradajz.
Takođe, rotacijom useva i sadnjom paradajza na drugoj površini, smanjuje se verovatnoća od pojave istih oboljenja naredne godine.
Konačno, preporučuju se preventivni tretmani pre kiše preparatima na bazi bakra ili pri pojavi prvih simptoma.