Portal pametne poljoprivrede

Kada je sertifikovala svoje znanje i tradicionalni zanat, Jasmina Komadinović shvatila je da je postala ono što je oduvek želela – umetnica!

Njena ljubav prema stvaralaštvu rodila se još dok je bila dete, a kada je postala tinejdžerka znala je da želi da nešto pravi. To nešto, ispostavilo se kasnije, hobi je i posao u kom danas uživa.

Dok slika po svili, naša sagovornica objašnjava nam da baviti se umetnošću u današnjem svetu znači boriti se:

„Slikanjem na svili se bavim punih trinaest godina. Moj cilj je bio da napravim posao od hobija, a to nije bio lak zadatak. Počeci rada u smislu stvaralaštva su bili vrlo interesantni, i izazovni. Svila u procesu slikanja daje jedan prelep osećaj slobode ali i straha: nikad ne znate da li ćete je savladati…

Ukoliko verujete u sebe i svoj rad, i ako dajete maksimum, o kakvom god stvaralaštvu se radilo, ono mora da raste i da se razvija zajedno sa vama. Rast i pobeda ne dolaze iz udobnosti, to je jako važno da napomenem. Izboriti se za sebe, pogotovo u kreativnom poslu je poseban čin hrabrosti gde su se mnogi, kao i ja, načinili najbolji mogući izbor zbog kog su naposletku i uspeli! Na taj način ostali su dosledni i iskreni prema sebi.“

O svom ateljeu naša sagovornica kaže da je on mali prostor koji je ispunjen bojama, dobrim vibracijama i energijom, a upravo su ove karakteristike najvažnija stavka kada je reč o stvaranju:

„Za celokupan proces oslikavanja svile potrebna je, uz sav neophodan materijal za rad, jaka i lepa emocija, kao i volja i opuštenost. Ideje tada već same nadolaze kod osobe koja stvara.

Svila se postavi na ram i slika se bojama specijalizovanim za bojenje svile. Nakon oslikavanja sledi proces sušenja, a zatim fiksiranja boje uz pomoć toplote, odnosno peglanjem. Na kraju sledi pranje svilene tkanine“, kaže Jasmina Komadinović i dodaje da je vreme koje utroši na oslikavanje tkanine različito, „ono zavisi od vrste svile, od dimenzije koju radim i od onoga šta oslikavam. I vreme sušenja varira. Ono zavisi od trenutne tremperature prostorije u kojoj se tkanina suši.

Kada ste početnik, najteži deo za je proces pre samog stvaranja slike na tkanini. Tada je potrebno savladati kako da se pravilno postavi i zategne svima na ramu na kom se radi.“

Prisećajući se svojih početaka, Jasmina kaže da je bila u prednosti jer je pohađala umetničku školu, pa joj je bilo lakše da se izrazi pred komadom tkanine. Ipak, za samo oslikavanje svile bila joj je potrebna vežba:

„Osnove oslikavanja na samoj svili sam jednom prilikom pogledala kod žene koja je to radila iz hobija i tako naučila. Jedan dan mi je bio sasvim dovoljan, ali su posle toga usledile godine vežbe i rada. Ja sam kasnije i drugima prenosila znanje, a to i danas činim nesebično!“

U ateljeu u kom radi i izlaže svoja dela, svilene marame možda mogu biti sličnih ili istih dimenzija, ali se nikako ne mogu naći sve potpuno jednako oslikane. U autentičnosti je čarolija, smatra naša sagovornica, a ona ne proizilazi iz realističnih motiva. Zbog toga, Jasminine marame odišu apstrakcijom koji najčešće i najradije prikazuje:

„Najviše volim da radim apstrakciju, a najčešće ćete na mojim radovima prepoznati prirodu u raznim oblicima i bojama! Na mojim radovila mogu se pronaći i geometrijski elementi, iako ređe.“

Koja Vam je omiljena boja?

„Roza“, kaže kroz smeh naša sagovornica jer je upravo roza ona koja preovladava u prostoriji.

 Da li je teško ponuditi umetnička dela u našoj zemlji? Ko ih najčešće kupuje?

„Neodustajanje od borbe za svoje mesto na tržištu, istrajnost i upornost jedini su ispravni i pravi put.

Moji kupci su pre svega ljubitelji umetnosti, ljubitelji lepog i kvalitetnog, a što se održivosti tiče, moguće je! Nije nimalo jednostavno u moru komercijalnih stvari, ali je valjda sve do nas samih…

Mogu da kažem da danas sve što stvorim ima svog kupca.“

Vanja Velisavljev