Portal pametne poljoprivrede

Nagli rast temperature i dugi toplotni talasi predstavljaju problem kod svih živih bića, pa i kod mlečnih krava. Upravo toplotni stres može da bude razlog za velike ekonomske gubitke, te ugrožavanje zdravlja životinja. Ovo su mere koje treba preduzeti.

Ukoliko je u objektu temperatura visoka, ekonomski gubici su neminovni, ali su oni još veći kod produktivnijih grla, jer genotipski savršenije životinje proizvode više toplote usled obimnije metaboličke aktivnosti, objašnjava savetodavac za stočarstvo mast. Inž. Verica Larević. Usled toplotnog stresa dolazi do slabijeg ispoljavanja estrusa, slabog sazrevanja folikula i drugih negativnih reakcija organizma koji su značajni za reprodukciju. Takođe, raste i frekvencija pojave mastitisa.

Ublažavanje efekta toplotnog stresa

Neophodno je obezbediti prirodnu ventilaciju, zasenčiti prostor u kome borave krave, dodatno rasladiti štalu, a na raspolaganju je i strategija ishrane.

Naime, objekti za uzgoj mlečnih krava bi trebalo da imaju prirodne otvore ventilacije (otvori za prozore, vrata i krovni ventilacioni otvori). Ventilacioni otvor na krovu treba da bude stalno otvoren i zaštićen od padavina i na ovaj način može da se obezbedi prirodna ventilacija i rashlađivanje objekta.

Veoma bitno je da se obezbedi zaklon kravama, što se može učiniti prirodnom ili veštačkom senkom, što će zaštititi krave od direktnog sunca. Ovakav zaklon se postavlja u pravcu sever-jug, a redukuje prosečnu telesne temperaturu za oko 0,5 stepeni Celzijusovih, a proizvodnju mleka podiže za 10 posto, objašnjava Verica.

Efikasniji način rashlađivanja krava u objektu je kombinacija ventilatora i prskalica. Krave se prvo prskaju, a zatim rashlađuju.

Ishrana tokom letnjeg perioda

Što se tiče strategije ishrane, osnovno je pravilo da se tokom letnjem perioda mora obezbediti dovoljno pijaće vode, da ne bi došlo do dehidratacije. Ishrana se sprovodi hranom koja je siromašna vlaknima, čime se smanjuje produkcija toplote u organizmu krava. Ukoliko se poveća učešće koncentrovane hrane, mora se obavezno dodati natrijum-bikarbonat (soda bikarbona ) i to 200 gr po grlu. Takođe, preporučuje se dodavanje magnezijuma, kao i povećanje količine vitamina.

Da bi energiju trošile u reprodukciju i proizvodnju mleka, a ne na termoregulaciju zbog visokih temperatura, kravama je potrebno pomoći na gore navedene načine. Treba ozbiljno pristupiti ovom problemu tokom leta, jer može da smanji proizvodnju i za 50 posto.

Referenca: PSSS
Savetodavac za stočarstvo mast. Inž. Verica Larević