Portal pametne poljoprivrede

Na području Vojvodine usevi krompira se u zavisnosti od lokaliteta, sortimenta, vremena sadnje i uslova koji su do sada vladali u proizvodnji, nalaze u različitim fazama razvoja, saopšteno je iz Prognozno-izveštajne službe (PIS).

Krompir je u fazama sazrevanja do vađenja krtola.

Poslednjih godina krompirov moljac je postao ekonomski veoma značajna štetočina krompira u našoj proizvodnji. Razvoju te štetočine pogoduju visoke temperature krajem proleća i u toku leta koje se sve češće registruju na našem proizvodnom području.

Iako je njegova štetnost dominantno vezana za južne krajeve naše zemlje, poslednjih godina postaje sve značajniji problem u proizvodnji krompira i na području Vojvodine. Ta štetočina nanosi štete na krtolama krompira u polju, a ukoliko su povoljni uslovi štete mogu nastati i u skladištu.

Ženke polažu jaja oko biljaka na zemlju, stabljiku, na i u okca na krtolama. Ispiljene larve se ubušuju i prave hodnike, galerije kroz napadnute krtole. Ovako napadnute krtole veoma brzo podležu napadu patogena i propadaju.

Na feromonskim klopkama postavljenim u usevima krompira registruju se povećani ulovi odraslih jedinki krompirovog moljca.

U narednim danima se očekuje maksimum leta leptira treće generacije te štetočine.

S obzirom na najavljene visoke temperature koje će pogodovati kako daljem razvoju moljca tako i brzom propadanju cime, sada je veoma važno preduzeti sve raspoložive mere kontrole kromirovog moljca a to su:

• Što pre vađenje i skladištenje krtola, odmah nakon propadanja cime. Nikako ne treba ostavljati izoran krompir na parceli tokom noći ili izvađen krompir u dvorištima jer je na taj način izložen napadu moljca.
• Nakon vađenja, krompir treba čuvati u skladištima u kojima je kontrolisana temperatura (ispod 10°c). U toku vađenja krompira može se desiti da simptomi na nekim krtolama nisu vidljivi i da se ovakve krtole unesu u skladište. u slučaju neregulisanja temperatura u skladištima, ove krtole predstavljaju rezervoar za dalje razviće štetočine i propadanje krompira.
• Skladišta krompira trebalo bi da na svim otvorima budu obezbeđena gustim mrežama kako bi se sprečio ulazak odraslih jedinki i dalji razvoj moljca.
• Na parcelama gde se krompir neće uskoro vaditi preporučuje se primena kombinacije insekticida: preparata aktivna materija doza karenca coragen 20 SC + decis 2,5 EC, konfuzija, polux, aktivne materije hlorantraniliprol + deltametrin, u dozi od 0,15-0,2 l/ha + 0,3-0,5 l/ha, sa karencom 14, odnosno 7 dana.

U usevima sa kasnim sortimentom gde je neophodno dalje očuvanje lisne mase preporučuje se nastavak zaštite od najznačajnijih prouzrokovača oboljenja, plamenjače krompira i crne pegavosti krompira.

Uslovi u proizvodnji u kojima se vrši stalno navodnjavanje useva, pogoduju razvoju i širenju navedenih bolesti, te se preporučuje primena nekog registrovanog fungicida sa kratkom karencom. Npr. revus top 500 SC, aktivne materije mandipropamid+deifenokonazol, u dozi od 0,4-0,6 l/ha, karence 7 dana ili ranman top, aktivne materije cijazofamid, u dozi 0,5 l/ha  i sa karencom 7 dana.