Portal pametne poljoprivrede

Kao probiotski materijal, kvasac je našao mesto u ishrani stoke kao svojevrsni suplement ishrani. Upotreba kvasca u režimima ishrane stoke pokazala je brojne prednosti koje se ogledaju u poboljšanju procesa fermentacije u rumenu, opštem zdravstvenom stanju životinja, prinosu mleka i prilagođavanju na stres izazvan vrućinama.

Priprema kvasca

Proces proizvodnje biomase kvasca podrazumeva inokulaciju, kultura koje predstavljaju nus proizvode rafinacije šećera odnosno sirove ostatke zrna žitarica, sa živim ćelijama kvasca. Fermentacija ovako stvorene mase odvija se u velikim posudama uz dodavanje raznovrsnih kultura mikroorganizama. Kada fermentisana materija ispuni posudu, ona se potom skuplja centrifugiranjem i ostavlja na sušenje. Izolovana biomasa kvasca se potom podvrgava procesu hidrolize kako bi otpustila nukleinske kiseline i tretira metioninom i određenim poboljšivačima ukusa koji sadrže peptide i minerale. Dobijeni proizvod se konačno uvršćuje u režim ishrane stoke i to u količini od 50 grama po grlu dnevno.

Kvasac i fermentacija u rumenu

Kvasac ima takvo svojstvo da istiskuje kiseonik iz rumena čime se stvaraju uslovi da ekosistem želuca preživara postane pristupačniji za razmnožavanje i aktivnost anaerobnih mikroorganizama koji nastanjuju rumen. Kvasac takođe pospešuje celulozne aktivnosti u rumenu i povećava svarljivost nutrijenata, naročito u režimima ishrane koji se zasnivaju na hrani bogatoj vlaknima. Primećeno je i da kvasac reguliše pH vrednost rumena i ograničava rizik od acidoze kontrolišući kako bakterije koje nastaju u procesu lučenja mleka tako i one koje se u ovom procesu troše.

Kvasac i efekti na zdravlje životinja

U studiji koja je obuhvatila ženska telad namenjenu za mužu, utvrđeno je da prisustvo kvasca u procentu od svega 2% od ukupne ishrane žitaricama u periodu od 2-70 dana života teladi, povećava nivo neutrofila u krvi i to u situaciji kada su ćelije kvasca izvedene uz pomoć patogene bakterije – E.coli.

Ženska telad hranjena kvascem zabeležila su manje dana praćenih dijarejom, kao i prehladom u odnosu na kontrolnu grupu. Budući da su poremećaji u zdravstvenom stanju ove grupe teladi izostali ili bili blažeg oblika to je i upotreba antiinflamatornih preparata, lekova protiv dijareje kao i antibiotika redukovana. Time je direktno uvećan i neto profit zahvaljujući povećenju vrednosti po samom grlu. Studija je pokazala i da stopa mortaliteta kod grla hranjenih kvascem drastično opada nakon 13-og dana života u odnosu na kontrolnu grupu.

Kvasac i proizvodnja mleka

Uvršćivanje kvasca u obroke muznih grla može poboljšati proizvodnju mleka i profitabilnost posla. Ovo poboljšanje može nastati putem nekog od dva različita mehanizma.

Prvi način podrazumeva promene u populaciji mikroorganizama u rumenu krava, boljoj fermentaciji hrane koja prolazi kroz rumen, boljem protoku nutrijenata kroz creva i lakšoj svarljivosti hrane što sve zajedno doprinosi boljem prinosu mleka po grlu.

Drugi način za poboljšanje proizvodnje mleka oslanja se na prisustvo B vitamina, amino kiselina, peptida, nukleotida i fenola u kvascu, koji pojedinačno ili u kombinaciji mogu delovati kao antioksidanti, stimulatori apetita, zatim kao inhibitori razmnožavanja patogena, i kao osnaživači imuniteta.

Ipak, u mnogim slučajevima, primećeno je nekonzistentno reagovanje na tretman kvascem. Objašnjenje za to može se potražiti u razlikama u režimima ishrane, količinskom unosu hrane, korišćenju drugih aditiva u ishrani, kao i u faktorima kao što su uzrast, psihološko stanje, zdravlje i nivo stresa koje određeno grlo uobičajeno trpi.

Kvasac i adaptacija na stres od vrućine

Efekti smanjenja stresa od vrućine upotrebom kvasca kao suplementa u ishrani stoke mogu se prepoznati kroz različita prilagođavanja telesnih funkcija. Tako upotreba kvasca u ishrani dovodi do snižavanja rektalne temperature kod muznih krava što dovodi do aktiviranja termoregulatornih funkcija.

Zatim, pod stresom izazvanim vrućinom, konzumiranje kvasca dovodi do povećanja protoka nutrijenata do tankog creva i do boljih performansi mlečnih grla. Nadalje, kvasac stimuliše sintezu niacina u rumenu koji dovodi do širenja krvnih sudova i do perifernog oslobađanja toplote iz tela muznih krava.

Sadržaj plazma glukoze je povišen usled konzumiranja kvasca, kod krava koje trpe stres od vrućine, a upravo u uslovima ovakvog stresa povećava se zavisnost od glukoze kao izvora energije kod krava. S tim u vezi, veća pristupačnost glukoze za mlečne zlezde, usled tretmana kvascem, dovodi do bolje sinteze mlečnih šećera, što rezultira i boljim prinosom mleka.

Referenca: All about feed