Sorte maline pogodne za gajenje na organski način
Za podizanje organskog zasada maline potrebno je ispoštovati dva ključna faktora – tip zemljišta i odgovarajuću sortu. Budući da malina razvija snažan ali plitak korenov sistem, najviše joj odgovaraju laka zemljišta poput gajnjače kao i aluvijalna i deluvijalna zemljišta sa oko 3% humusa u sebi. Zemljišta koja treba izbegavati kada je sadnja malina u pitanju su ona sa visokim nivoom podzemnih voda, glinovita, teška, zabarena kao i ona previše zbijena i plitka. Sadni materijal koji se koristi pri podizanju zasada trebalo bi da bude sertifikovan a kod odabira sorte posebnu pažnju bi trebalo obratiti na izbor one koja je u najvećoj meri otporna na bolesti.
Vilamet (Willamette) je sorta maline koja je u Srbiji najzastupljenija te ima i najveći ekonomski značaj. U pitanju je bujna sorta sa čvrstim izdancima i velikim brojem rodnih grana. Srednje je rana, s obzirom na to da sazreva krajem juna, nakon otprilike mesec dana sazrevanja, a berba traje do polovine jula. Plod u proseku teži oko 4 grama, zaobljeno je kupast, tamnocrvene boje, slatko nakiseo a karakteriše ga odlična aroma i ukus. Pored konzumiranja u svežem stanju pogodan je i za zamrzavanje. Vilamet je sorta malina koja je tolerantna na viruse, umereno osetljiva na Didimelu i Botritis, dok plod nije otporan na plesni.
Miker (Meeker) je pored Vilameta najzastupljenija sorta maline u Srbiji. Spada u srednje kasne sorte jer sazreva 7-10 dana nakon Vilameta. U pitanju je bujna sorta sa nešto manjim brojem izdanaka nego kod Vilameta i dobrim rasporedom rodnih grančica po izdanku. Kako bi uspešno rasla i razvijala se, potreban joj je dodatni oslonac, odnosno bočne letve. Što se otpornosti na bolesti tiče, Miker je manje osetljiva sorta na ljubičastu pegavost, Didimelu i trulež korena a pokazuje dobru otpornost na rđu i antraknozu. Plodovi u proseku imaju oko 4,5 grama, kupasti su i krupni, a karakteriše ih ujednačena veličina tokom čitavog perioda berbe. Plod se pored konzumacije u svežem stanju pokazao i kao dobar za preradu.
Glen Empl (Glen Ample) je vrsta maline čija je primarna primena vezana za industrijsku preradu. Srednje je kasna sorta, a plodovi su konusnog oblika i srednje krupnoće. Najveći nedostatak ove sorte je osetljivost na kasne prolećne mrazeve.
Tulamin (Tulameen) spade u novije sorte maline koje karakteriše dug period dozrevanja uz prosečne prinose. Ima duge i elastiče izdanke i pokazuje otpornost na lisne vaši. Međutim, zbog osetljivosti na niske temperature preporučuje se za uzgoj u toplijim krajevima ili u zaštićenom prostoru.
Enrosadira (Enrosadira) je dvorodna, vrlo prinosna sorta maline koju odlikuju krupni, svetlocrveni plodovi, dobrog ukusa i duže trajnosti u svežem stanju. U pitanju je srednje bujna sorta sa uzdignutim izdancima čija se sadnja obavlja u proleće ili jesen na razmaku od 0.3×2 metra, što zahteva oko 15000 sadnica po hektaru. Kod sadnje u visokim plastenicima, sadnja je nešto gušća, na razmaku 0.25×1.6 metara, što za maksimalno iskorišćenje prostora traži oko 25000 sadnica po hektaru.
Polka je novije selekcionisana sorta maline poreklom iz Poljske. Plodovi koje odlikuje crvena boja i osrednja težina, traženi su prvenstveno za konzumiranje u svežem stanju. Ovo je sorta sa dobrim prinosom čiji plodovi dozrevaju sve do pojave prvih mrazeva od kojih stradaju cvetovi.
Polana se odlikuje čvrstoćom izdanaka koji ne zahtevaju potporu. Plodovi tamnocrvene boje, čija je veličina osrednja, koriste se i kao stono voće i za industrijsku preradu.
Heritidž (Heritage) je sorta koja pripada grupi malina sa manjim plodovima, težine u proseku oko 2 grama. Sazrevanje ove sorte počinje tokom poslednje dekade jula i traje do kasno u jesen. Iako sitniji, ovi plodovi su veoma traženi zbog svoje slatkoće, usled veće koncentracije šećera u plodu. Takođe, pored dobrog ukusa plodovi imaju i prijatnu aromu. Heritidž je sorta maline otporna na bolesti, dobro podnosi niske temperature a za uzgoj joj najviše odgovaraju osunčana područja. Sve ove odlike čine je pogodnom za gajenje u organskoj proizvodnji.
Referenca: PSSS
Suzana Jerkić, dipl. inž. poljoprivrede, voćarstvo i vinogradarstvo